Дучић, Јован - ПЕСМЕ
То је била молитва Зохри, која је богиња с тако исто црним и тешким дојкама. Зохра свако вече шаље своју звезду да прими за њу молитву свих жена у пустињи чије
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— девиза, гесло; мисао (обично цитат) која се наводи одмах после наслова и уводи у идејни свет књижевног дела муза — богиња заштитница одређене уметности или науке, нпр.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Како вам се сад допада моја Савка? — Изгледа као богиња! — Неће ни мираз фалити. — Канда сте ми из уста извукли! Баш сам вас хтео о томе упитати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
држања, дарежљивом при коцки, фараону, а који не зна ко су голишаве богиње на ходнику Кајзерлинга, и не зна ко је била богиња, Психа.
официри, људи млади, намирисани, који су јој говорили, не само да је лепа, и да је више него лепа – права полночна богиња – него су јој скретали и пажњу на жене у њеном друштву које су имале њеног мужа.
Гледала га је, нетремице, кад је ушао. Иако Исакович није био женскар, његова ноћна богиња, и Луна, из театра, набрбљала му се много, показујући му, шта је у којој жени добро, а шта ружно.
Великога, лепа, снажна, млада, дошла је у бараке преображенског пука, гологлава, са оклопом кирасира на грудима, као богиња Палада, и повела војнике и узела Зимски двор. Елисавета, царица свих Руса, свих Росија – виват!
А ко је та богиња Палада, није знао – али није питао. После свих тих прича и добрих савета, бригадира Витковича, Исаковичи остадоше
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Венус) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова венецијанер — врста лаког дугачког капута, врскапут вени, види,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Свето место, јако што ја газим, Сваки данак којено полазим, Камо оде богиња ти, кам? (О КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО) Окрасна ти певања сјајна висо, Ка мени амо како сјајеш лепо, Мене(к)а
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Блажена мајка која ТЕ родила, Света сиса која ТЕ дојила! Минерва је, богиња мудрости, Просветила ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи, Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи, Која
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Гледа свуда.) Гле, гле! Шта ће то голишаво девојче на дувару? ЉУБА: То је Венус. СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња? ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена?
Шта ће то голишаво девојче на дувару? ЉУБА: То је Венус. СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња? ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена? То ни Турци не држе.
ЉУБА: То је Венус. СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња? ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена? То ни Турци не држе.
СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња? ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена? То ни Турци не држе. Еј Нешо, Нешо, куку мајци, што сам дочекала!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— закуп, најам архимандрит — први свештеник у манастиру архитектон — неимар, зидар аспида — змија Астреја — грчка богиња правде благовољење — пријатељско расположење благовон — мирисан благовоспријатије — дочек благовременство — згодно
машта, маштање, сањарење мештер — магистар, учитељ мзда — неправда; награда миља - дужина од 2 километра Минерва — богиња мудрости минор — мањи мир — свет мирјанин — световњак, који није свештеник мирски — световни мистер — господин
Москаљ мржење — мржња мударствовати — мудровати мудрословити — в. мударствовати мужество — подвиг муса — муза, богиња муселим — обласни управитељ, срески начелник мусулман — муслиман муштулук — добра вест, награда за добру вест нава
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
XЛ ИИ ПОНОЋ Поноћ је, У црном плашту нема богиња. Слободне душе то је светиња, То глуво доба, тај црни час... Ал' какав глас?...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Младићу се заврте у глави. Узвишена богиња, богато одевена, у пуној ратној опреми, са позлаћеним шлемом и копљем, погледа га, у својој надземаљској лепоти,
Овде не влада исти бог као онде доле, већ једна богиња; то је царство госпође Лавоазије. Њен муж врши ту само дужност министра финансија који има да се брине за набављање
усадио љубав ка научничкој делатности, и тек у току нашег даљег разговора нађох овај одговор: то је била мода, висока богиња женског света. Да, у оно доба образована жена била је врхунац помодарства.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
сво јестество пачеземно торжествује, змијевидни поток музику прави, а тихопрохладителни зефир у содружеству богиња и грација коло води, оку непоњатно, уму непостижно. САРА.
САРА: Ово је мој рођак Светозар от Ружичић, који је... РУЖИЧИЋ (дигне руку): Станте! Ружица је цвећа царица. Кад је богиња Венус, или Афродита, Адонису јагњенце давала, раскрвави се од трња околостојећи ружа, и ружицу, која је бела донде
Од туда моје име корен свој водит. Као што је пјенородна Венус царица олимпијски богиња, тако је ружа царица пољских цвјетова, тако је и име „Ружичић“ цар на верху Парнаса, а Свјетозар свјетло озарјава име
ЕВИЦА: Моје је име Евица. РУЖИЧИЋ: Ти си Евица, но зато опет Хелена; девојка, но зато опет богиња. ЕВИЦА: Опростите, ја нисам богињава. РУЖИЧИЋ: Јунонин сопутниче, прекрасни пауне, имаш ли поњатија о поезију?
Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња. РУЖИЧИЋ (разрогачи се): О, Аполо, гди је твоја сила, да претвориш опорочителницу у краву!
А, ево је, ремаркабл. ПОЗОРИЈЕ 7. ФЕМА, ПРЕЂАШНИ САРА: Апропо, како вас могу назвати, богиња, грација, графица или бароница, ја не могу да се резолвирам. ФЕМА: Коми фо! Ја не знам шта ви с овим желите казати.
РУЖИЧИЋ: Која њу у восхишченије доводи, јест благодјетелна муза. Ми ћемо непреривно у содружеству богиња и грација бити. ФЕМА: Ја ћу бити с њима пер ту. САРА: Право, право! ФЕМА: Како се каже француски друга?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, љубови слатка! О, кћери небесна! Ти си наше среће богиња чудесна. Ти мене позиваш к моје жизни другу, Не знајући јешче сву мог серца тугу.
Ладо, богиња љубве, бје их мати.” Изгледа, међутим, да би у Соларићевој поезији Дидо могао бити и бог љубави. ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр.
маршу отворише се двокрилна врата, кроз која спровод један од седам мушких и пет женских лица, на подобије римских богиња обучених, у салу уђу, стану до постамента и ту најважнија женска, као Минерва одевена, на престол седне, на високи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па што ме даде?... Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха? Или госпођа сјајна, ласкава? Што ме отури, што ме издаде, Што ме удаде, што ме продаде?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На Липару 1866. ПОНОЋ ...Поноћ је. У црном плашту нема богиња; Слободне душе то је светиња. То глухо доба, тај црни час — Ал’ какав глас?...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народној медицини теј од п. лек је од великог кашља (ЖСС, 294; ГЗМ, 4, 165), срдобоље (СЕЗ, 13, 348), малих богиња (ЖСС, 262); п. је и мелем за убоје (ГЗМ, 4, 165). Понекад је потребно да п.
П. која је извађена из гуше живога петла даје се деци као предохрана од богиња (СЕЗ, 17, 45). П. може да послужи и као амајлија. Три зрна п.
П. узета из волака закланог црног петла и црне кокошке без белеге, и ушивена у тканице, одбрана је од краста [богиња] (СЕЗ, 13, 297). Да п. стоји у вези са болешћу богиња види се и из символике снова: п.
Да п. стоји у вези са болешћу богиња види се и из символике снова: п. сањати значи разболети се од богиња (СЕЗ, 17, 584; 32, 119). Уопште, сањати зрелу п.
Да п. стоји у вези са болешћу богиња види се и из символике снова: п. сањати значи разболети се од богиња (СЕЗ, 17, 584; 32, 119). Уопште, сањати зрелу п. предсказује неко зло (ЗНЖОЈС, 7, 385). О п.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дозволите да Вас посаветујем. Та богиња није се никад оптерећавала тешким светитељским одеждама. Већ због тога, а и због других разлога које ћете упознати на
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да је какав стихотворац у исто време у том селу живио, знам да ни једна богиња не би остала с којом је не би сравнио, и јамачно би нокте сви десет прстију изгризао док би њену красоту спевао.
не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије преотели (познато је да ниједна муза, ни грација, ни богиња није остала која не би каквом витезу од своје красоте позајмила).
пулцхра, лепа); Илинка, Илиада; — Савка или Савета, Серена; — Ана, Жанет; — Агница, Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); — Кумрија, Крумелин; — Пауна, Паулин — и тако даље, по овом се кључу могу сва имена која су ружна, или, боље, која
) — призивање виших сила (богиња песништва итд.) на по четку књижевног дела, посебно епа ИНВОЦИРАТИ — зазивати, призивати у помоћ ИНДИ (тур. покр.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ситних једва видљивих комараца налећу на нас, те су нам и лице и руке покривени црвеним пегама, као да болујемо од богиња. Једнога дана јуна месеца стиже наређење да се упуте војници за пријем стоке. Бивак је наједном оживео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња, и потом је ишао не само по целоме босанском пашалуку него и у Скадар, те просио певајући уз гусле.