Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
срећа је то кад човеку његова претпријатија на добро и по његовој жељи излазе; и да су само они управ срећни који бого|љубно, трудољубно и паметно живу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп Пера!... Дела, попе!... Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново. Накити, бого мој, што може лепше бити! Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима. Заврзан се слатко насмеја. — Ја душевна човека, бого милостиви! Сад, ето, хоће и рибе да храни!... А ко то измисли? — Дева — рече Зека. — Е, јест домишљан!...
Назваше бога и поздравише се. — Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!... Па то се, међер, јуначки гинуло. — Јуначки! — потврђује Станко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала ће да га обријају, бого моја! — узвикивала је задовољна, шетајући се сама по соби у својим ботушама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Капамаџија је све то загледао, уз светлост лојанице, и понављао: „Бого мој, колко чаша! Гроздин, као и његова ћерка, није одобравао селидбе у Росију, а још мање селидбу своје ћерке.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они дају ћесару најбољу војску! Виђесте ли ове Личане у Котору! Какви зорни љуђи, какви лијепи Србљи! Бого мој, да су сви Србљи око једног господара, шта би нас било, и ко би нам што могао! — Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша.
Тако ми се чини! Е згодан, е учеван, е јунак, е од веље куће, па ђе доприје, бого мој милостиви! Јадна његова мајка, ако је жива! — Ја мним — прихвати Јоке — да ће владика помирити Јанка с ћесарем.
— Још три уре до поноћи — рече он. — Бого мој — шапну Кићун — има сâт као Саво Марков, сав од сухога злата. — А има два. Још један мали! Што ће му два?
Али кад кнез сједе до њих узвикујући: „А-ха-ха! Дивне ноћи, да бог помогне! Бого мој, је ли овака била уочи Косова?“ онда се мало зачудише наглој промјени у њему.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Момак руку у недра јој тура Па момицу о травицу фура, Ао Бого — срце даље теде, Ал' и ово мал' му не приседе. Ко да с' гора цела помакнула, У људе се дрва прометнула, Тако
“ То изусти, па коњица пусти, За њим наже онај Бајко пусти, А за Бајком Српчићи остали. Ала, Бого, ко да те не фали!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Изгубише се и мили бого, и рођени светитељи и блажена рајска хладовина, толико драга утруђеној сељачкој души. И пође тако бака по селу с
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак почне плакати. Плаче он тако, бого мој, плаче као година, кад ли ал' ево опет оне баке к њему па га пита шта му је да плаче.
сад угоди кроз те пећине, па гони, па гони, боме дође ти он на једно лијепо поље, а дугачко ти је и широко, једини мој бого, не можеш га очима прегледати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са стрепњом ишли смо лагано, ослушкујући шум граната кроз ваздух. — Бого мили, ала грокће — проговори поднаредник Груја. Са једнога узвишенога таласа земље угледасмо топове оне батерије.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у
Напослетку узе књигу и стаде да бележи... Ја се већ сав охладио. »Куд ли ћу сад, Бого мили ?« мислим у себи и прилазим полако к столу. Он баш тада извијаше руком свој дуги потпис.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Све људе који су знањем богатији Нервира Јеванђеље по Светоме Матији: „Благо сиромашнима духом!” О, бого свети, Па чему онда школе и факултети?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне се најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете Госпође, Около бого, у кућу ђаволе, Права се мука не да сакрити итд.).
Около, бого, у кућу, ђаволе! — Приповиједа се да је рекла некаква жена кад је грмљело: она је мислила да бог тучу оправи около, а
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Излази) МИЛЕ: Јеси видо како прави гримасе дупетом? ЦМИЉА: Црнога ли јој леба, бого мој! МИЛЕ: Зову те неки напољу, оће да наруче! ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
(како учи свети философ и мученик Јустин) делом христијанин, ако се словом и не називље христијанин, живећи праведно и бого-угодно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
не говоре с оцем, ипак га воле као оца, те се јако забринуше за то што видјеше, погађаше и погађаше шта би то, велики бого, могло бити, али никако не погодише и не могао ниједан доконати шта би то било с њиховим старцем.
Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак поче плакати. Плаче он тако, бого мој, плаче као година, кад ли ал̓ ево опет оне баке к њему па га пита шта му је да плаче.
сад угоди кроз те пећине, па гони, па гони, боме дође ти он на једно лијепо поље, а дугачко ти је и широко, једини мој бого, не можеш га очима прегледати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кавгу: два Недића бусије не траже, већ падоше оба на колена, а обадва пушке оборише, — обје пукле, остаће им пусте. Бого мили, чуда големога!