Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КАРАЏИЋ 183 НИКОЛА ТОМАЗЕО 206 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ 209 БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 223 ЂУРА
Они који су при крштењу добили календарска имена окрећу их у народна. Тимотије Атанацковић постаје Богобој Атанацковић, Алексије Радичевић — Бранко Радичевић, Ђорђе Поповић — Ђуро Даничић, Коста Новаковић — Стојан Новаковић,
Поповић, Богобој Атанацковић, Јован Хаџић и Јован Сундечић. Лист није имао успеха и престао је исте године. Дужег века и већег утицаја
први у српској књижевности дао је обрасце чисте лирике и њиме се сјајно започиње песничка романтичка школа. БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ Друг и пријатељ Бранка Радичевића, »једна од првих и највећих планета сунца Бранковог«, Атанацковић је у
Рођен је 10. јуна 1826. у Баји, у Бачкој, у трговачкој кући. Крштено име било му је Тимотије, али он га је посрбио у Богобој. Основну школу и нижу гимназију свршио је у Баји, а вишу гимназију у Пешти.
Не могући потпуно изићи из ранијих узора, он је ипак давао нешто ново и боље. Богобој Атанацковић је писац који има све мане свога доба.
Има их из нараштаја који се јавио у књижевности пред 1848, као Бранко Радичевић и Богобој Атанацковић, има их који су се јавили педесетих година, као Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, има их који долазе
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
" Бранковом књижевном поколењу припадају филолог Ђура Даничић, романтичарски приповедач Богобој Атанацковић, песник Јован Илић и, као најзначајнији, путописац Љубомир Ненадовић (1826-1895), син Проте Матеје.