Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Је л' ово збор? Је л' ово судница? светилиште ли храма боговског? ил' сведилишта оскрнавни јаз? Ал' моја је жестина узалуд кад видим већ, кад видим и кад знам.
срца животних страсти мах: срамота, понос, гроза, љубав, страх — но зазорна стишаваше их свест у светој збили храма боговског.
У мени је бог и ђаво, диван ђаво кâ и бог: испод неба твога чела снела ми је врела жела зрак боговског ока твог; а владалац уђе мрака из облака увојака у заносну моју свест, замрси ми бујним прамком, улови ми гујном
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И стрпљиво су сносили пауке, Што пили су им крв боговског жара И Богу Себе пружали су руке. И, осамљени, крај својих ватара Вере су нашли у песмама снова.