Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Блажено и богом благословљено чистосердечије. Но опет, нека с памећу и разумом бива, а навластито с онима које не познајемо.
Преблажен они човек који сваки | дан добро твори само зато што себе пред богом дужна к тому чувствује, не престаје благодарећи вечному Творцу што га је у состојаније положио да то може чинити, и
Таки ће за всегда остати, и пород ће још бољи по себи оставити! А благо ће пред богом и оним родитељем бити који се о томе постарају и потруде да њихови унуци и унука унуци бољи, паметнији, сљедователно и
толико стотина година они исти који су на богатство горе него на курјаке викали, њега се са страшним заклетвама пред богом и пред светом одрицали и сиромаштво као највећу добродјетељ проповедали, чрез то, ни бога не бојећи се, ни људи не
нити су ружну фигуру чинили: незадовољни с тим хотели су, штоно Латини веле, пер фас ет нефас, а наши веле: с богом или с врагом, навише, пак онда што? Осрамотили смо се!
може увенути, болестје не може наружити и порушити; иста смрт није кадра уничтожити ју, зашто је она рода божјега и с богом скупа пребива и векује. „Сат пулцхер qуи сат бонус! Доста је красан ко је доста добар”, — паметно учи Федрус.
А може ли икада светао образ бити онога ко је достојан да на вешали виси! Њему је црн образ пред људма и пред богом, и он је нитко и ништо, и поганин. Али ће се покајати?
И на ови начин, уверени будите да ћете бити дика и слава нашега рода и имена, и тада биће вам пред богом и пред светом светли и пресветли образ, и бићете управ свободни, храбри и славни народ; које вам жели срце и душа моја
Ово се зове право во Христје с богом соједињеније. „В о з љ у б и ш и Г о с п о д а б о г а т в о ј е г о и б л и ж њ а г о с в о ј е г о ј а к о с
са сваком добродјетељију и са свим до|брим и чесним људма, с нашим правим благополучијем, временим и вечним, и с самим богом, „во Христје Исусје Господје нашем, кому слава, чест и поклоњеније во вјеки вјеков, амин!
Али словесном душом и прекрасним разумом богом обдарени и украшени чловек да овако мудрује, и да се овако неких старинских плеснивих завичаја држи, и то ни за које
Ко год вели да добро верује, а видиш га да зло дела, крсти га се; таки и с богом лаже, некамоли неће с људма. Ко разумно, поштено и праведно живи, он таман верује како Евангелије изискује.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кажемо ми да ћуте, и кажемо им, да су они сви сад у цркви као на небу, а пред олтаром као пред самим Богом, но да стоје, ћуте и слушају шта свештеници у олтару читају и проче.
те само молим, немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и пред Богом и пред људима теби досадити!” — Он је хтео скупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите и̓ даље”.
— Прочита Божа; он слуша како се Ђурица у скупштини заклиње највећом клетвом, живим Богом и триста и осамнаест богоносни̓ отаца и свим светим — по калуђерски — „да ћу ја Ђурица са другим синоџијама старати се
” И кажем му: ако однесе писмо у везиров логор, могу га Турци жива пустити, али „ако не однесеш, Богом ти се заклињем, да ћеш овде за по сата од мене погинути”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ама шта ја знам ко ти је то натурио. — Ама они, Симо, брате, богами!... Ето, лепо хоће да ме обрукају. Кумим те богом, скини ми!... — Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.
И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву. Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... Па притеже шару уза се и упути се лугом. Премишљао је: — Сад идем Деви... Он ће ме упутити..
Иван се прекрсти и целива крст. Затим поче за попом говорити ове речи: — Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!
— — Ти си сад кмет. Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама. Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.
Напреже снагу па рече: — Станко!... Богом ти проста моја глава!... Али... немој се светити!... Оно што је тамо... није криво ништа...
Опрости! — Нека ти је богом просто! Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... — Богу сам се заклео, харамбашо. И пољубише се.
— упита Алекса. — Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. — Ти си правду тражио!... За оно нека ти је богом просто!... Опрости и ти мени. — Бог нека нам свима опрости... И пољубише се. Петра уђе у собу. — Е, ходи ти овамо!.
С тобом сам свога века делио и зло и добро!... Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!... Ходи сад да се пољубимо!... И пољубише се. — Али немој плакати!...
То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!... А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу,
Њу полише сузе... — Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... — Али стегни срце, запечати те сузе. Јер ме суза прати кроз цео век!...
— Јесте, тако је!... Зека право вели!... — привикаше голаћи. Чупић махну руком: — Најпосле... нека ти је богом просто!... — Хвала, војводо! — Хвала!... Хвала!... — заори се око њега. У тај мах затутњи земља.
А старешина сам. Можда сам ти кадгод што и нажао учинио... Опрости!... — Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. Обојица изидоше из шатора. Страшно беше погледати како се празни онај малени око...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Речи неслушане, ви лепоте чисте, Истине у зрачном непорочном руху! Речи у самоћи очајања, ви сте Сетни говор с Богом, његов глас у духу.
Њене су усне као две речи библије које је написао пророк кад се вратио из пустиње у којој је разговарао с Богом. Њене речи су тихе, и кад она почне да их изговара, то изгледа као падање звезда на језеру Генезарету.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога! Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“. Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.
својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.
Па напослетку, кад ништа не помаже, а ја у стог или у тарабу, у зид, где стигнем! Ништа она под нагим богом не види, само кад једанпут ухвати хук!
Мене убиј, а њу отерај! Да ти је богом просто! Немој ме само отурати од себе, живога ти бога! Ђеди задркта мало брада.
— Петрија, сестро, опрости ми! Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто! — Петрија, сестро... Она је дохвати за руку, посади је поред себе, загрли је, и обе се заплакаше.
Како слатко јецају — као сисанчад! Све ћути, ништа се под нагим богом не чује; само се њих две загрлиле, јецају и љубе се. Анока њу где стигне, Петрија њу за врат и у чело.
Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође. Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.
Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште. Поп пољуби Мару: — Пођи с богом, Маро! Нека ти је он у помоћи!
авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цмака док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
било десило, дошло, по њеној вољи, чак и против његове воље, Исакович је осећао да су они, сад, везани, и тешки пред Богом, ако не пред људима, као да су ланцима везани. Та туђа жена ће, мислио је, кроз девет месеци, његово дете родити.
Та туђа жена ће, мислио је, кроз девет месеци, његово дете родити. Она је, пред Богом, сад, била његова жена. Рече јој да од својих обавеза неће бежати! Био се јако снуждио.
Нека иду с милим богом. Бестушев је прве пашпорте, за пуковнике, Хорвата, Шевича, Прерадовича, Чарноевича, и неких педесет официра и неколико
Не може даље остати код њега. Па као да му и самом би смешно, подвикну јој да је дете балаво и да иде с милим богом. Балавица је она, а не удавача. Срамоти свога оца, а не види да је смешна и бестидна, одурна, размажена.
А ви тражите ватре на лањском ватришту. Ид’те ви с милим Богом, а мене пушчајте!“ Па хтеде да оде. Једва су га задржали.
Хтела је да га пољуби у руку. Е па кад зна, дерао се он, нека купи своје дроњке и иде с милим богом куд зна, куд је очи воде!
„Ама рече ли ти њој да иде с милим богом до њеног Дрниша?“ Јест – причао је Павле – понављао јој је то, без престанка, али се она на то само тужно осмехивала.
Она је била, проформа – како би то Ђурђе рекао – жена мајора Јоана Божича, али, пред Богом, иако не пред људима, његова.
Исаковичу се и самом гадила, и помисао, да проведе ноћ у кући, у којој ЊЕГОВА жена – његова пред Богом – спава са Божичем, чија је пред људима. Растао се, зато, брзо, од Божича, као да од њега бежи.
А кад би му Варвара, кроз смех, споменула, жену, госпожу Јулијану, Вишњевски би, опет, ступио у везу са Богом, и узвикнуо, извињавајући се, слава Богу!
избезумљеног, уплаканог, на земљи, на коленима, са дететом подигнутим према небу, које је псовао, хулио, заједно са Богом у небесима. Урликао је од бола.
Долазе, да му леђа греју, у сну. Није знао шта га чега кад их је правио. Петру је Бог узео сина, Петар се са Богом рвао. А њему? Ћерка капамаџије Гроздина, и Гроздин, узеше му децу! Шта каже Бог на то?
Теодосије - ЖИТИЈА
велико пировање беху учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и када су се веселили много дана, — гле, као Богом покренути, дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете Горе Атона, да приме потребну помоћ свом сиромаштву.
Ти сам знаш да си ти родитељима и свима нама нада са Богом и утеха. Ако ли што противно помишљаш, и нећеш да пођеш с нама, присилићеш ме да те вежемо.
Чистим и мирисним ваздухом напајани, безбрижношћу увек увесељавани, рекао бих, жудњом за Богом уздизани високо са земље, много богатијим од богатих сматрали су се.
и бестелесан, скоро анђелски, задиви се, и насликавши у души својој њихове напоре и бриге и њихову блажену обузетост Богом, и написавши на хартији срца, дубоко уздахнувши, и јадајући се због својег закашњења, заплака, и к ногама преподобних
са страхом и бојажљиво, стидећи се да га назову сином, називајући га оцем и учитељем, молитвеником, заступником пред Богом. Молили су га да се моли за њих: „Дом наш је у твојим рукама, душе наше и ми сви смо“, кажу, „у твојој вољи.
дубином срца призва и у молитви вером уздајући се у свете одмах би ослобођен, пошто су непријатељи омекшали, и још га Богом поучавани отпустише са свима.
н све красоте презревши као непостојеће, сиромаштво Христа ради и да живи заједно с нама заволе, и ево, како видите, Богом послан обилази пустињу и поцећyјyћи теши оне који Христа ради страдају у горама и пропастима и у пећинама.
А овај обузет великим страхом, побеже од њега, и искочивши из лађе у Лавру бежаше, а они противници, Богом заборавивши, у тај час ништа не ре коше старцу. А бегунац уђе у Лавру и исприча све што се до годило с њим.
Ономе кога ћемо вам место себе поставити да Богом и вашом љубављу влада, молим да будете добропокорни и верни, као што мени самом бисте, и Божјим црквама сваку част и
Сви су се чудили, не разумевајући речи самодршца. — И опет упућујем реч к вама — рече — љубљени мој и Богом даровани зборе! Као што сте сада чули у писмy, мој син се мене одриче ако не пођем за њим, да ме за живота неће видети.
је у Господу имате према светим манастирима, и нарочито према Ватопеду, добро творите, јер добро је и пријатно пред Богом свако дело у Богу.
Мислим да је овај старац анђео, или од анђела, или, још боље, од Бога послан. Пожуримо се да Богом послани савет у дело спроведемо! Блажени Сава, ушавши са оцем својим ка игуману, рече мисао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова постојаност и апсолутна вера у национални идеал главни је факат у његовој историји. Себе сматра као Богом изабраног за извршење националног задатка.
утисак на динарске мухамеданце од вере у судбину, „к̕смет“, по којој су све људске радње и догађаји у животу напред Богом одређени. „К̕смет“ има у свеколиком њихову животу и раду исти значај као и у најчистијим муслиманским областима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Хвалећи епископа, био је ипак против општежитија, јер је хтео да буде насамо с Богом, а говорио је о калуђерима као да је међу њима провео цео век.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ а није гледао да плива или од воде да се отме.) (Вук, бр. 2983) — Многи чоек није назадан Богом већ собом. (Вук, бр. 3056) — Ради, па ћу ти ја помоћи, вели Господ Бог. (Вук, бр.
поштују у нашој патријархалној култури, јер човек се увек куне оним што му је најдраже, најдрагоценије и најсветије: Богом, чашћу, душом, правдом, децом, огњиштем, сунцем, оружјем, очним видом итд.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац. ЖУТИЛОВ: Аруло, издајица отечества! ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с богом! Ја издајица отечества, што кажем да једем за своје новце лебац!
ГАВРИЛОВИЋ: Оставимо сад то; него дајте што на сиротињу. СМРДИЋ: Идите ви с богом, ја не могу дати ништа. ШЕРБУЛИЋ: Зашто нису сви устали на оружје, па не би ни морали бежати.
Милићевић, Вук - Беспуће
Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства. Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом и тишином, Клели, браћо, Богом и истином, Ударити тешкој маглуштини, Маглуштини, тешкој облачини, Ударити оној страшној ноћи, Та лудилу и
Прва буна ето већ га прође, Он устаде, па зборити пође: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори? Ко те младу догнао овамо, Где живују дивље зверке само?
“ Тако јунак, а девојка заче: „Богом брате, незнани јуначе, Ни сам, брате, ове горе вила, Ни ме вила младу одојила.
земља менека га узе, Ја за њиме пролих горке сузе, Ал' све заман — ништа не помогох, Из гроба га подићи не могох. Богом брате, кад роднога немам, Не дај самац да се на пут спремам, Хајде са мном, јер без братског друста, Веруј, веруј,
и превалило, Под кулом се све већ искупило, Већ и Гојко озго је сишао, Те по друсту разгледати стао; Тражи јунак Богом побратима, Ал' у чети јунака не има, Гледну даље, и заман бејаше, Већ за њега запитати шћаше, Ал' ето га, ето
“ А млада му — „Цвета је девојка, Мила ћерка — но пиј, што си стао — Де још једном — па с Богом остао!“ И весеље беше, па и прође, Гојко с Цветом живовати пође Лепо, красно, Бог их погледао, Па им свога
Али брзо дође он себека, Па је моми ове речи рекâ: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори? Ко те младу догнао овамо Где живују дивље зверке само?
Књигу ситну Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси дивоту девојку: Да си мени девер уз девојку.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Гост је прошивао стељу од самара, а дјед је пажљиво гледао у његове руке. Њему који под богом ништа није знао начинити свака је мајсторија изгледала као недокучива премудрост пред којом би напречац занијемио.
Заштити раба божијега од жандарске руке, од лугарске пуцаљке, убрани ме пред драгим богом да ми се никад не замрсе пути ...
— Аха, кажем ли ја, прави лоповски светац! — опет се утаче самарџија. — Ево нама пред богом адвоката, не би оваког нашао одавде до Цазина. Ех, Цазин!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
доста смо крили туђе битангаше, немилост навукли Османа паше, зар ниси чуо како паша прети, ниси га чуо богом се клети, ако још једног примимо бегунца, нећемо више гледати сунца, већ само можда умирућ' срамно спаљеног стана
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: — Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем!
И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде с богом путовати. После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад?
Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: — Зашто, брате, плачеш? А он јој срдито одговори: — Иди с богом, кад ми помоћи не можеш!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Па да видиш, кад стане музика и сви се увате под руку. СТАНИЈА: Не говори више, кумим те Богом живим. Немој да ти умрем од чуда. ЉУБА: Ала си проста, мајка.
Таква је Моја нарав, опрости. СТАНИЈА: Ама што пусти ту браду, кумим те Богом, ниси Чивутин! Де си ти видео човека с брадом? ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи.
СТАНИЈА: Што ви чините, не може да заборави Бог, ако ће људи и да забораве. Кумим те богом, девојка шурује сас момком, а мајка гледа. Што си шуровала? ЉУБА: Да ти кажем, мајка, кад си баш навалила.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кретен један! И још сам му казала да он и Маркс немају ама баш никакве везе под милим богом, јер је Маркс био човек-филозоф, а он својим потчињенима на сваку примедбу одговара: „Немој ту да ми филозофираш!
Друга ствар — на таквим журкама нико никог под милим богом не познаје, то јест познају се само оних неколико главних који се стално опаљују по раменима и говоре у скраћеницама и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У златну стогу раж ми тела здени да будем поље орошено, збрано, са зрном Чеда - што је Богом дано. У загрљај ми, Косиоче, крени. ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Саобраћајац обриса зној и пужев кућни записа број, тешко уздахну, палицом махну. „Идите, куме, ви с милим богом заједно с кућом и вашом ногом. Боље је коњским репом цимати, неголи с вама посла имати.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Али длан се покреће једном малом руком. Јер и у богу и у смрти смо једнаки, али нисмо једнаки с богом ни анђелима, па и кад се у читав свет претворимо, ми нисмо цео свет.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА (радознао, пргав): Говори већ једанпут, кумим те богом! АГАТОН: Почнем ја, знаш, с њим разговор о тестаменту, али онако издалека и вешто, да се он не сети.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
златни столи И у њима паунови, То су свекар и свекрва; Што по двору паунице, То су моје заовице; Нека ми их, с Богом биле! Шњима ће ми боље бити. 85.
“ 128. Дјевојка је туђина братила: “О туђине, Богом побратиме, Приведи ме прико црне горе Без говора, без насмјејања.
Стаде јунак трудан почивати, А дјевојка лице умивати. И да вели гиздава дјевојка: “О туђине, Богом побратиме, Што не пијеш воду непијену, Што не љубиш лице нељубљено?
“ И да вели они туђин јунак: “О дивојко, брацка те убила! Кад си била ти то наумила Чему ме си Богом братимила?“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они
Јарка сунца нагријати, ој ладо, ој! За те не ћу ни марити.“ ладо ле, миле“ 231. Девојка је сунце братимила: “Богом сунце, Богом брат да ми си!
За те не ћу ни марити.“ ладо ле, миле“ 231. Девојка је сунце братимила: “Богом сунце, Богом брат да ми си! Почекај ме, сунце, на заходу, Да навезем брату зарукавје; Оба краја крила паунова, А на среди очи
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Брзо ћемо. ЈЕЛИСАВЕТА: Да ми је да могу да седим на овој месечини, и да ни о чему под милим Богом не мислим! Да не постоје ни јуче, ни сутра, ни људи, ни речи, ништа!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом. Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Главар цркве, као човек богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја. Нашао си да превариш стара човека, али мене нећеш, хеј.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Баш... ако хоћеш, роцпођо, молим ти се, проговори му и ти. Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико! И да је зашто, него ни за што! Реци му: долазио Сима Сокић, онај што га гониш због жене...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама и ја то велим! Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! — Доста му и оволико.
Има их довољан број! — Е-да ли штогод, кумим те богом, господине? А овако се више не море! — вели му Максим. — Доста, к’и воде!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
победу подати вазљубљеним ти чедом, кнезу Стефану и Влку, на невидимије и видимије враги, помошт бо аште примем са Богом, тебе похвалу и благодареније ваздами.
да победу подари вољеним ти чедима, кнезу Стефану и Вуку, за невидљиве и видљиве непријатеље, јер ако помоћ примимо с Богом, теби ћемо похвалу и благодарење дати.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери, и жуди За бујну љубав, свету богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом. Иван чашом наздрави освете, светим пићем, Богом закршћеним. Б'јеле власе низ плећи просуо, б'јела брада вије до појаса; руке старе, у њих мач и копље, крваве му руке
Мало људство, што си засл'јепило? Не познајеш чистог раја сласти, а бориш се с Богом и с људима, без надања живиш и умиреш. Крсту служиш, а Милошем живиш!
Ти си нејак, знаш ли, у Црмницу, а Турцима пред кућом Црмница. Криву клетву на дом не понеси, јер је мука с Богом ратовати!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Знаш шта ће бити. Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам | пре свега нешто да те молим. Богом да ти није просто ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто ако пођеш и дођеш у моју кућу, а
Богом да ти није просто ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута.
“ рече ђакон и те ријечи попрати снажним уздахом. „Мени су људи добри, али дјела њихова нијесу добра пред Богом; а по њих зло и наопако, све да се Бог и не мијеша!“ „То и ја мишљах, Господару, но не умједох да искажем!
“ сердар ће осорно. Јока се објема рукама ухвати за косе, а сузе јој бризнуше потоком. Њему се ражали. „Ама жено, богом те кумим, што ти је ноћас? Није ли те стид да људи чују?“ „Пејо! Пејо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) ЗА СТОКУ ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ О небо небу, о земљо земљу, кумим те Богом и светим Јованом! Не кумим те Богом и светим Јованом због оног доброг човека што добро чини, већ те кумим Богом и
Б) ЗА СТОКУ ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ О небо небу, о земљо земљу, кумим те Богом и светим Јованом! Не кумим те Богом и светим Јованом због оног доброг човека што добро чини, већ те кумим Богом и светим Јованом оне зле жене што зло чини.
Не кумим те Богом и светим Јованом због оног доброг човека што добро чини, већ те кумим Богом и светим Јованом оне зле жене што зло чини.
као сретни и честити, никад се не омразили него се милосном богу молили, прибраних се људи држали, а душу чисту пред богом понијели. И ја не знам даље но нам, боже, дај здравље!
Житно му сјеме било надно и напредно, и милијем господом Богом благословено! — Што смо му поменули његове волове и његове тежаке: волови му били сретни и честити, а тежаци здраво и
На бусу му бусато, на трсу трсато, на класу класато, на гувну много, а у кући споро и берићетно и милијем богом благословено.
Ајде с богом, моја кћерце! Из овога дома ижљегла у добри час!, а у други дом уљегла у бољи час! Да бог да, моја кћерце, да ти креши
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
30. Дужи ивер од кладе. 31. Ђе наш црвенко лежи, онђе никад трава не ниче. 32. Жуто маче пред Богом плаче. 33. Загрмље велики гром, а према њему мали гром, ђе се састаше, ту се слапташе. 34.
” На то му чобан одговори: „Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти с Богом остај! мени друго не треба ништа.” Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: „Стани!
И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: „Сад имаш немушти језик. Иди с Богом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш комегод, одмах ћеш умрети.
Како их стигне, царицу отме од царевога сина па му рече: „Ти иди с Богом, сад ти праштам за оно што си ми у подруму дао воде; али се више не враћај ако ти је живот мио.
” И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде с Богом путовати. После мало кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: „Шта ћемо сад?
Кад на један пут једно девојче изиђе предањ и запита га: „За што, брате, плачеш?” А он јој срдито одговори: „Иди с Богом, кад ми помоћи не можеш”, и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже, „може бити” вели „да
” Рекавши ово оцу обрне се к брату говорећи: „Брате с Богом! ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи | је при
” Младић кад то чу, нагна се на свакојаке мисли, пак најпослије захвали цару на ђевојци и пође с Богом натраг како је и дошао.
Онда ђак с миром и с Богом оћера стоку и дође здраво кући, али без попа. 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Тројан.
све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: „Оди унутра код мене, заклињем те Богом живијем.
него узе они драги камен, и отолен као најбржа тица полеће и остани се у сиње море, и ништа не рече друго, него: „С Богом, куме! кад ја из мора опет изишао, тадар и ти умръо!.
сам ја анђео Божиј, којино сам послан био од Бога, да тебе из мора избавим за твоја добра ђела, која си до сад пред Богом учинио. Већ царуј и уживај, да ти буде дуговјечно.“ Анђела нестане, а он остане сретно владајући. 15.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
2, 19) „јер вера ова јесте чиста и неоскврњена пред Богом и Оцем.“ (Јак. 1, 27) „Да разумете да је вера без дела мртва.
журно пристаните, и сваки покрет ума вашег и души штетну мисао часно и нескривено откријте, исповедајући се као пред Богом, а не пред човеком.
Пошто смо већ довољно с Богом ово рекли о души његовој, лепо је да кажемо и о оном што је најбоље за тело његово, и о храни узаконимо и о другом
(Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама! Будући зрелога ума, немојте никада пожелети да будете мрзост пред Богом, него више да примате благодат од њега и близу себе да га имате, као срцем смирени, или истину да кажем, онај ко га
И пошто стане да га целива сва братија, и отада постаје ваш игуман, Богом постављен и Пресветом Госпођом и Владичицом Богородицом Наставницом помажући му.
ГЛАВА 29 О томе да нико не кува засебно нити да једе у ћелији После овога и ово вам пред Богом и самом Владичицом нашом Пресветом Богородицом Наставницом заповедам: заповедам вам да буде свима вама исто јело и
Неписменима, зна се, биће довољно као одговор и пред Богом и пред нама: пажња и брига око службе; а оне који познају књигу, те због службе не могу да испуњавају своје молитвено
Блажени да сте у тој жалости и као ревнитељи! Јер добра је молитва, и веома добра: са Богом да беседимо она нас оспособљава, са земље на небо нас узносећи.
Јер ово је равно првом, као што увек изгледа, и једнако је кривици пред Богом. Слободан говор, колико је могуће, пресецајте. И ово сажето да кажем: све што не води спасењу да се одгони.
НАСЛЕЂУ СВЕТОГ МАНАСТИРА ОВОГ ПРЕПОДОБНИМ ОЦЕМ НАШИМ и КТИТОРОМ ГОСПОДИНОМ СИМЕОНОМ И О ЖИТИЈУ ЊЕГОВОМ КАКВО БИ ПРЕД БОГОМ И ЉУДИМА Оче, благослови! Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше — ловишта зверова беху.
И потпомагањем Божијим мир и тишину доби владавина његова одасвуд. И усхте и ороди се са великим царем грчким, Богом венчаним кир Алексом Комненом, и узе његову кћер за благородног и љубљеног сина Стефана, а кога и одреди да Му буде
да напредује у сваком делу добром у владавини својој, и доброг срца да буде према свету хришћанском, који му предаде, Богом напасану од њега паству, говорећи му: „Чедо моје љубљено, паси Израиљ овај мој, и пази на њега, водећи га као јагње
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Затим, с лисицама на рукама, улази Госпава, праћена Иследником.) ГОСПАВА: Друже! Откључајте ми ове руке, кумим вас Богом! Да ме не гледају људи оковану! ИСЛЕДНИК: Пропис је пропис, нема ни говора! МИЛЕ: Не би хтео да сам у њеној кожи!
ГОСПАВА: Спроводе ме у тамну кућу, на робију! МИЛЕ: Много јоје грбава ситуација! ГОСПАВА: Иконија, кумим те Богом, пробуди ме! Не могу више овако страшно да сањам! Знаш ли ти како је то кад не знаш где од себе да се сакријеш?
ГОСПАВА: Цмиљо, молим те! Ко сестру! Ако ми не можеш лепу реч, немој ни ружну! Цмиљо, кумим те Богом! МИЛЕ: Требало би ошајдарити опајдару! ЦМИЉА (замахне на Госпаву): Садискиња! ИСЛЕДНИК: Оступи, другарице!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сад сами по души пред праведним судијом богом, који ће нас све судити, расудите, не би ли боље било да таки[х] калуђера нејма на свету?
бог за њи[х]ово незнанство и простоту простити; но они који знаду, а не вичу колико год са свим грлом могу, пред богом и пред људма, да се То не трпи, онима неће се простити, јер је ово грех против Светога Духа.
” — и да дижу руке на архијереје своје? Србљи, којима је бог дао здрав ум и поштено срце! Та живим те богом заклињем, буди ревнитељ, но словесни и разумни ревнитељ, и кажи ми, [х]оће ли православије пропасти ако народ не буде
И да не царствује во веки на земљи! Откуд се ова чувствованија рађају разве из самим богом у словесну душу уливене благодарности.
Ко је мени за богом највећи свети отац разве онај који ме је родио и отхранио? Да се он (сачувај боже) није оженио и мене с мојом слатком
„Ниси ни то говорио вели ми. | Молим га да ме се прође: „Што ћу ја с богом говорити? Зар је бог као човек? Он боље види и познаје што је у срцу моме него ја исти.
По овому можете судити како је мени лепо у оном прекрасном царствујуштем граду! Ја би[х] пред богом неблагодаран човек био кад не би[х] себе за благополучна у овом животу и у состојанију, у којем се находим, вмењавао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!
Та права најезда опроштеника нареди се с богом, па отиде ка Тетки у трпезарији да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.
Да не иђеш више никако тамо? Бакоња одрече главом, пак се исправи. — Реците Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу
Брне викаше: — Нема ту: „али“, ни „ово“, „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с богом, а ја знам шта ћу. Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Напоменуо је још да Милунка преноћи у коначишту за световњаке, јер „грешна молиља треба да буде сама пред Богом и свецем у исповедању својих грехова и скрушеним молитвама“.
Што? Немој да дрхтиш, о животу се ради. То, ћерко, није грех. Пред Богом су нероткиње грешне, а не оне што рађају држави војнике и Богу вернике. Нероткиње иду у пакао.
где је од заранака, само што се вратио из поља и обиласка орача, био скривен од луди, било му је тесно за њега самог с Богом. Бабица Роза је и Милунки забранила да улази у собу код Симке, па је морао у јабучар.
Бабица Роза је и Милунки забранила да улази у собу код Симке, па је морао у јабучар. Његов страх пред Богом тражио је тишину, одлазио је до стаје и грдио Мијата што галами на телад, љутила га вика сељака по сокацима, враћали
Да би страх пред Богом био још мучнији, и мучнији од смрти, Ђорђе, и сâм страх пред Богом свемогућим, крсти се брзо и не до краја, десна рука
Да би страх пред Богом био још мучнији, и мучнији од смрти, Ђорђе, и сâм страх пред Богом свемогућим, крсти се брзо и не до краја, десна рука мота круг по тмини док се не умори, пред богом мраком, богом
и сâм страх пред Богом свемогућим, крсти се брзо и не до краја, десна рука мота круг по тмини док се не умори, пред богом мраком, богом тишином, богом црним јабукама. У мислима између њега и Бога стоји само Симка.
пред Богом свемогућим, крсти се брзо и не до краја, десна рука мота круг по тмини док се не умори, пред богом мраком, богом тишином, богом црним јабукама. У мислима између њега и Бога стоји само Симка. Не Симка, његова жена, и не жена.
крсти се брзо и не до краја, десна рука мота круг по тмини док се не умори, пред богом мраком, богом тишином, богом црним јабукама. У мислима између њега и Бога стоји само Симка. Не Симка, његова жена, и не жена.
Осећа себе пред Богом, страшним ноћас, нешто се догађа, а он не зна шта ће се догодити. Бог све може, а он је пред њим грешан.
Зна да ће она умрети. Пред смрт се истина говори. Он ће још више волети Адама. И њу. Биће Ти лакше пред Богом. Опростиће ти грехе. Иди поштена, приближава се кревету. — Знам — промуца. Узе јој руку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди, За бујну љубав свету Богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.
нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу више грешит' се о Тебе: По твом ћу путу ићи чврстом ногом, Заборавити на самога себе!“ В.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
С внимањем сам земаљске мудраце вопрошава о судби човјека, о званију његовом пред Богом; но њихове различне доказе непостојност колеба ужасна: све њих мисли наједно сабране друго ништа не представљају
Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ искру божествену, с којега је скочила огњишта, у скотско је
„Сини - каже - огњем створитеља! Ти си искра за небо створена, бесмертнијем Богом помазана. Шта те к људској вуче колијевци, ђе кукање и плач окруњено, ђе вјенчана глупост са тирјанством, ђе се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њутн зграби целу ту гомилу хартије и баци је у пећ. „Хајде с’ милим Богом! - За мене не постоје више, нити ћу се на вас обазирати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од извештачене узбуђености студента који се спремао да протестује: — Аксентије — примети она прекорно — кумим те Богом, врати ту реч натраг.
Из античке историје научило се да масе треба застрашавати Богом да би оне биле покорне, да би се оне слепо потчиниле. Је л’ тако? Али зар се данас то исто не чини?
Је л’ тако? Али зар се данас то исто не чини? Зар нас, исто тако, не застрашавају Богом; то јест не нас, тебе и мене, него оног Милосава са кривим ногама, и Јанка и Марка и Трајка?
Он треба да се заснива не на осећању изазваном застрашавањем (не дам више да ме плаше Богом), на једном вештачком осећању страха, него на оном природном и свесном осећању дужности.
Ја сам, вели, тако рећи, јуче рођену своју жену сахранио, али наду сваку нисам изгубио, јер не смем ни с Богом мегдан делити и себи самом живот ускраћивати.
ветру на оним мачванским пољима; и док зује и рујају ројеви око њега и круже јастребови над њим, па се ништа под милим Богом не чује до шум њихових крила и оно зујање, њега нешто гуши и стеже у грудима, да га удави.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Писмено сам одговорио да о свим тим стварима ништа под богом не знам нити памтим. Писао сам и старом фра-Анђелу, некадашњем мом инструктору у фратарској гимназији и више-мање
Старац је био видно поласкан. Ипак, није хтио да с тим буде завршена партија. — Ето, тако дакле стоји ствар с мојим богом и с твојим Бућком.
За неким фантомом, за неким тиранином, ако већ нећеш да га назовемо богом. Додуше, бојим се да је теби тај коме ти служиш и робујеш, неоткупиво робујеш, јер он сав израста из тебе, баш из тог
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник. А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело.
— додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца
Не, кумим те Богом... Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање. Кад наврши тридесет
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим њега угледа, рећи ће му: — Чујеш, момче! Кумим те богом и по богу да си ми брат, кад те је бог намјерио са том сјекиром, осијеци овоме јелену рогове и кутариши ме белаја.
е, да сада почне тући змију, може бити да ће она избљувати јелена, па и њега прождријети, а напошљетку она га је прва богом заклела и побратимила, те смисли да њој поможе.
све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: — Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем.
Ко те послао да ме за ово питаш, тако ћеш му казати, и хајде с милијем богом. Садразан се с њим халали и врати се натраг.
Поп се на то наљути, па ће дјетету: — Хајде, дијете, с ђаволом! — И ти, попе, с богом! — рече му дијете. Пошто се поп одмаче од дјетета, предомисли се, па ће му довикнути: — Не било ти, дијете, оно што
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Оне ме подсећају на њихов светачки рад, а кроз њихова дела је разговарам са богом. Кембриџ је велики храм посвећен трагању за вечном истином; он је испуњен сликама светаца науке.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Неће ти бити опроштено док се овдје, пред овим израњеним распећем, живим богом, не одречеш својих гријеха. — И повика: — Одричеш ли се? Кажи: одричеш ли се?
А граја, покличи чују се све јаче и јаче: — Убиј пашче! Држ' га! Убиј! Стара Стана моли и заклиње светину живим богом да их пусте: — Данас је дан проштења, — вели, — Он је добар... Биће да је пијан!... Али гомила већ не прашта ни њој.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да, кад је реч о Сунцу, употребљавају се заменице мушког рода, ради веће јачине у дикцији, и због упоредности са Богом и са Сином, о којима се пева у претходним певањима.
За Симу Пандуровића ова је строфа била бесмислена: Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом, Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
баш као онај ђаковички бекташ што је на самрти поделио својих последњих триста гроша текији, џамији и Дечанима: „пред Богом једна је вера права — ваљда ће која од ове три помоћи мени грешном пијаницу!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Он потоку једном рече „Ја ћу с тобом, нећеш сам!“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!“ — то му све; О мору је увек сневô... Да л’ је жив још или не?
Речима се не казују Јади, које носиш собом... Да л’ бар кажу сузе наше Над прераним твојим гробом? С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито! С Богом, српски врли сине, С Вогом, Мито!
Да л’ бар кажу сузе наше Над прераним твојим гробом? С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито! С Богом, српски врли сине, С Вогом, Мито!
Да л’ бар кажу сузе наше Над прераним твојим гробом? С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито! С Богом, српски врли сине, С Вогом, Мито!
С Богом, гòнџе узорито! С Богом, српски врли сине, С Вогом, Мито! Ја мнидијах: ти ћеш мени Оно крајње „С Богом“ рећи, Ал’ ти, бржи, брзо сврши, Остави нас худој срећи. Худој срећи?
X Сећи трње, чупат’ коров, Па сејати чисто жито: То ј’ пред Богом и пред људ’ма Узорито, племенито. Ал’ с коровом и све чупат’ Што је никло самостално: То ја никад признат’ нећу
— Застава се црна На „Матици“ вије; Што потреса душу моју То је још црннје. С Богом, стари друже, — Од сад гробник тлени! Нека ти се бршљан дуго Над гробом зелени. »Стармали« 1886.
Он се дуго не премишља већ је испусти: „Иди, рибо, с милим Богом, иди у море! У мору је теби живот, копно ти је смрт.
Зар не знате, данас је венчање, — Ох, стекла је мужа богатога. С Богом!“ — С Богом! — Ето то сан спио. Чудан санак, јест’ тако ми Бога!
Зар не знате, данас је венчање, — Ох, стекла је мужа богатога. С Богом!“ — С Богом! — Ето то сан спио. Чудан санак, јест’ тако ми Бога!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сан тундер. ЕВИЦА: Ја нисам ништа разумела што је овај господин говорио. РУЖИЧИЋ: Сестро Мелеагрова, богом преобрашчена в ћурку! Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Газио ме је!... Па убићу га! То никад није убити друга; А убит пашу, смрвити скота, То ни пред богом није грехота!... Ћут’... Неко долази!...
СТАНА: Пашо, ти ниси бог! СУЛЕЈМАН: Алах ал алах!... Јемин алах! А богом ти се света заклињем: Да оно није глава његова!... (Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ја идем у бој и сам господ зна да ли ћу це жив вратити. Ако паднем, заклињем те Богом да ово испратиш мојој жени... Кирилова однесоше...
Она то зна; неће она рећи више но што је. То њој исплати, а остало нека ти је богом просто: попиј са дружином за моју душу код наше црнооке Севде. Е... е... еј, Севдо, Севдо, моја гарава Циганко!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наводи се још окренô, Кô да вели: С богом, роде! П’онда оде, п’онда оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?
сјем ујединенији Упражљајас всегда Во свјатом писанији, Всује ум мој возводих Постигнути тајну, Расуждаја о многих Богом сокровену. Сто тридесјат љета Аки нека завеса Покриваше всегда Духа мојег очеса!
Није ли древност свог Ескулапа називала богом? Па гди је тај Ескулап? Време му разнело гроб... Гле Мехадије пут! Како болни јатама спеше, Болести лече с’ једне,
А сувише, ево ти се Ја заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, и очиним благословом —” Проговара Сабља-момче: „Не куни се, Цвет-девојче, Заклећеш се,
Ја налазим да је право И пред богом и пред људма Да се млади милујемо.” Погледа га Цвет-девојче, На лицу јој ватра плану, Ил’ од једа ил’ од стида,
ја најлепши; А погледај удаваче Ти од прве до последње, Од свију си ти најлепша: Ја налазим да је право И пред богом и пред људма Да се млади милујемо.
А ја ти се, ево, кунем И заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, И млијеком материним, И очиним благословом, Да ћу тебе саму љубит И до гроба и у гробу
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Ми смо, Ђурашко, богом избрани За спаситеље српског народа, Ми да служимо слободу свету, Ми да будемо њени робови — Не орудије срамних
Нег’ ово троје... МИРА (кличе): Бабо, ах, бабо! РАДОШ: Ја немам деце!... Немам никога!... Богом сам проклет, немоћан, стар!... (Радош одлази. Мира пада у несвест.) БОГДАН: За њиме, Бошко! Станојло, брже идите!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ето, Крсто, моја слатка душо, нешто ти попушти, а нешто ћеш и ти, Маркане, моја слатка душо, попуштити, па ће, с Богом, сваком бити право... Тако, дјецо, Бог вам сваку срећу дао!... — Мијо, не уплећи се у моју дужност!
Кад бијадо' испод Маслиштâ, па да ћу 'вамо кроз Кланац, сретоше ме два Циганина: „Помози Бог, Симеуне! Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац.
седло, шједе, па се мало наслони и ода'ну, а ја потего' острагушом међу плећи: — Е, баш ја, Асан-беже, ништа под Богом живим не знам, а видим не знаш ни ти. Јаши! Најбоље се, болан, чојек море на голу коњу одморити кад је зорли уморан.
Оде Босна; оде вала, кô да је нијесте никад ни имали! Тако ће бити, кунем вам се Богом живим, и моје вам сузе неће помоћи!
(Сви га гледају забезекнуто.) Збогом, јазо! Збогом, господини моји! Збогом и ти, вузле једно вузласто! С Богом остајте сви и не замјер'те на еглену.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
СЕЗ, 17, 117. Према једном и другом пеном имену могло би се помислити да стоји у вези са богом (ѕуммуѕ деуѕ), громовником Перуном.
Л. лишће даје се кравама кад им тргне млеко, и том приликом говори се басма, у којој се л. Богом сестрими да буде »сведок« при исцељењу краве (ЖСС, 125. Л.
апострофира као »Богом сестрица« (СЕЗ, 17, 177; ЖСС, 271; ЗНЖОЈС, 7, 1902, 163). Такав значај има, можда, и босански обичај да се на Јовандан
Очевидно, Чајкановић није довршио списак назива. — »Три годишта је љутика за Богом пристајала, да ју прими међу луке« (Шулек, јужна Далмација). Код Поповаца уочи Благовести набере се а.
Ћипико, Иво - Пауци
— вели Ждрале преко залогаја. А Илија вели Ради: — Иди, сине, попу: реци му да дође к болеснику, да га са богом помири — И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.
—А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с богом помирити... Што мислиш, а? А ви радите увијек на вашу, по турску ... А што ти је са оном несретницом, Цвијетом?
Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.
— говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује. Отац му се јави.
— рече и не погледавши га. — Зашто? Зар се на ме љутиш? Реци! — Не љутим, ма... — Што? . — У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. — Не говорим ти ништа зла ... — Смућујете ме... Грих је и мислити! Да бар прођу ови велики дани..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Многи из таштине и охолости. Зар је неко овде у потрази за Богом? Зар неко трага за његовим светом? Зар ће ови избезумљени болесници, окренути свом својом нутрином ка болестима тела и
Заклињем те Богом, не мучи ме!' Исус му, наиме, бејаше рекао: 'Изиђи из овога човека, нечисти душе!' Затим га је питао: 'Како се зовеш?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
[МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом остај!“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и мене дигне, У вјечно жиће блаженог свијета, Гдје сваке сласти пролеће цвјета, Најстражње ријечи теби ћу слати: „С Богом о Мати!... с Богом о Мати!...
с Богом о Мати!...“ Твога живота (ако л' се збије) Свијећа да се угаси прије, Тужнијем срцем, плачевним оком, Уздахом честим,
СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство? Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН Свршено је. Мртав сам и идем међу мртве. Ви, тутори, чујте: Ја у име духовне власти која ми је Богом дана, попа Манасију постављам за старешину ваше саборне цркве. Примате ли?
Она ће те хранити, чувати, неговати. (Ташани): А ти, ево ти овај Богом наказани, али за то Божји човек. У аманет ти га Божји остављам.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
треба за десет динара; ако ти наслони уво на леђа, узме ти петнаест динара; а ако напише две-три речи, које нико под богом не може прочитати, он ти узме двадесет динара.
Мој професор зоологије био је богом опредељен да буде то и ништа друго. Као да је Усуд, онога тренутка кад се родио, спустио руку на њ и рекао: „Ти ћеш
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Истим путем да се врати назад?!... То више није ни издајство, већ лудо самоубиство. И онда, нека му је богом просто!... Спуштали смо се сада, надајући се увек да ћемо наићи на топлу храну и хлеб. Али крш све више осваја.
митра... чита. — Јест, јест! — одобравају остали. — Море, идите с милим богом, људи, шта се ово ради са мном! — Слушај, да је командант хтео с тобом приватно да разговара он би те звао преко
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако. Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: ”Има много мостова до раја!“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река.
Као да твој одношај с богом постаје мање важан и диван, ако иде кроз мудрост сексуалну и апетит његов, а не преко срца само твог и мисли.
У зачећу, усних самом, да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Оживи мене, ноћи богом дана! Ступи, и тихо преко мојих рана Положи твоје меко, топло крило! Узми ме, дигни, и са мном одброди Негдје
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Очевидно, богом се није ништа објашњавало, њиме се само обележавало постојеће стање мучан живот људи који су били лишени многих
У другој прилици, кад је Марко хтео да казни крвника Бећир-агу, моле га они које је ага злостављао: „Богом брате, Краљевићу Марко, пушти нама агу Бећир-агу, да нас Турци не би погазили, сиротињу нашу цвијелили.
је комбинација двају супротних понављања у песми Марко Краљевић и Ђемо Брђанин; господа хришћанска трипут моле Ђема: Богом брате, Ђемо Брђанине, ту нам немој објесити Марка, неће родит вино ни шеница, ево тебе три товара блага!
а затим трипут моле Марка: Богом брате, Краљевићу Марко, објеси нам Ђема Брђанина, ево тебе три товара блага! Изванредно је као уметнички израз и
То се моли, но јој не помаже. А кад виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој нејаки Јово, каде
Опет тужна Рада дозивала: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на очима, да ја гледам ка бијелу двору кад ће мене Јова доносити и ка двору
Често Милош кроз прозор погледа, не би л' могô кога угледати; ал' угледа Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један лист хартије, лист хартије, књиге
Често Милош кроз прозор погледа, не би л' могô кога угледати; ал' угледа Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије“.
Рече Милош: „Јао моја мајко! Јао Марко, богом побратиме! Јао брате, вила ме устрели! А нисам ли тебе беседио да не певам кроз Мироч планину?
Зашт' устрели побратима мога? Дај ти биље ономе јунаку, јер се нећеш наносити главе“. Ста га вила богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко, вишњим богом и светим Јованом, дај ме поштај у планину живу, да наберем по
Зашт' устрели побратима мога? Дај ти биље ономе јунаку, јер се нећеш наносити главе“. Ста га вила богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко, вишњим богом и светим Јованом, дај ме поштај у планину живу, да наберем по Мирочу биља, да
Ста га вила богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко, вишњим богом и светим Јованом, дај ме поштај у планину живу, да наберем по Мирочу биља, да загасим ране на јунаку“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ш њихове прилике и ја појати пред Богом учећи нудим се. ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА Дубока је вода слово у мушкоме срдцу многобеседљиво...
Вечерњи Богу принос донесе. ТКО? Именом којим ти је воља, тим га називљи: ако Богом, ако господином, Христом ли, или оцем, творцем, зидаром ли, владиком, царем ли, или оним, који је недознат ко је он.
и просторији, у топлу стојећи и ништа се не бојећи да би се што штропоштало и погњавило би нас, на добру месту, пред богом се овде стоји, а не у добокој, студеној јами...
И ту је у њему боравио. Пак заказа своме вилајету да га имаду богом називати и тако служити му и поклањати се, ка истоме богу.
Пак и он скриви пред Богом, хвале му ниучем не издајући: што су били тамо из Јерусалима у харању донешени црковни сребрни и златни судови, он
Сажали се Мојсеј, поче тужити пред Богом да би одвратио тај гњев му од људи. Тадар заповеди му Бог да скује од туча змију на прилику оним змијами и обеси [је]
Овако рече Исусу: »Господине војвода, доиста ево, ја сам тај човек што сам згрешио пред господином Богом Израиљевим! Тако и овако јесам то учинио; смотрех онде у плену једну красну нову шарену хаљину и нађох јоште двеста
СЛАВЕНИ Како су први богознанци од Јакова деда им Богом нареченога Израиља проименовати, те се сви зову Израиљи, тако и од Христова имена верни прозваше се Христјани.
А Ви, који сте свештеници, што служите пред господом Богом свету летургију, заплачите се и помолите се за свију њих...
Господа, од сиромаши пахора, и сам цар с војиштани му, и живу се! А пак злобе их и глобе. Еда неће со тога џебап пред Богом давати? Кад су једно у Бога, а његови људи, мали и велики, једно су му на очију — та му цар та му просјак.
и саландаре да нас помињу и грехове нам опраштају; ако ли они за нас не маре, ни одслужују што им се даје, они ће пред Богом за нас одговор давати. Ми смећемо нашу кривицу с наших леђа и они се је прихватају...
оскудне и одрпате са шегом држати — није ли то исто на овом људском суду, ко би се упаметио, осудно, а камоли пред Богом?