Употреба речи богородица у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Чим упадне у двориште, он почне да се уноси у кућу и виче: — Света Богородица поручила... Жене, пошто умире децу, износе му хлеба.

Узалуд би му његови опет долазили, молили га да га воде кући, он би их некако страшно, крвнички све одбијао. — Богородица (а варошка црква била је по свећена Св. Богородици). С Богородицом имам работу... Она ме зове... Чекам Богородицу.

Теодосије - ЖИТИЈА

Мислим да је то била сама та пресвета Богородица Добротворка, која је то говорећи казала светоме, али свети из смерности овако измени виђење.

пустиње, дође у Каламонију и ту се у манастиру Пресвете Богородице одмори, где се одмори и сама пресвета Дева Богородица са заручником Јосифом када са Исусом бежаху од Ирода у Египат. Из Каламоније свети дође у град звани Корак.

Свети ушавши у митрополију, поклони се у цркви Пресвете Богородице, где пребиваше само Богородица са Исусом и са заручником Јосифом, побегавши од Ирода у Египат, док се не вратише у Галилеју, у свој град Назарет.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

испуст на прозору клизио је густ и златан млаз светлости и Недина глава, ухваћена њиме изгледала је као Предићева Богородица у карановској цркви. Мало је требало па да се прекрстим пред њом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ЈАСИКА Света Богородица, бежећи с Христом од Јевреја, уђе у неку честу да се сакрије; али је међу дрвећем било неколико јасика, у којих је

ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица. — Што ти (име болесника) цвилиш, пиштиш гласом до неба, сузом до земље?

— Али вели мајка божја Богородица: „Лако ћемо ране угасити, с паметном метлицом, с девојачком душицом и кокошињим перцетом.

Пишти Петар од земље до неба. Зачу га божја мајка, неумитна Богородица, па пита: „Што пиштиш, Петре, од земље до неба?“ — Пиштим, вели јој Петар, сретоше ме анатемњаци, па ми снагу

“ — „Не пишти, Петре, не цвили, — вели му мајка Богородица, — него иди Дони бајалици нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти

3 Чија је ова здравица, помогâ га бог и света Богородица. Сјâле му се ливаде травама, кућа мушкијем главама; дичила се њива сноповима и торови овновима; кукуруз шишаркама,

4 Домаћине, фала, Богородица ти дала, што ти дала, то ти одржала! Бог ти био на помоћи, па те сачува од јада, од града, од тресова, од мрака,

кума и друга који се овђе намјерио и који није могао приспјети од дуга пута али посла крута, да их поможе бог и Богородица, која може и хоће, ако бог да!

скупоцено крзно сибирске куне Света Недеља — празник — схваћен у народу као светац и као живо биће Света Пречеста — Богородица селам алећим — турски поздрав сербез — слободно сермија — имање, имовина, иметак сечко — месец фебруар сифат —

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

у манастиру док не сабрах ваше у Господу љубљено стадо, пошто је мојој немоћи не мало помогла Владичица наша Госпођа Богородица и Наставница. „Мир вам“ говорећи, као и Христос својим ученицима. (Лк.

Тако, пак, Пресвета Владичица Госпођа Богородица Доброчинитељка да узврати њему овде владавини његовој, и у другом доласку Христовом.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Она која га је и зачела: митска Мајка Земља, која је и Богородица. На почетку песме земља се појављује као невеста коју оплођује небеско сунце, што нас непосредно упућује на прастари

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У томе баш попесмо се на један брежуљак и наш кочијаш тек наједанпут викнy пренеражено: »Ао! грдних душмана, богородица их посекла! Погледајте, господине, шта га села гори. Еј јадна Мораво; јазук (штета) за овако лепа села!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Д. <= Стева Димитријевић>). Она је омиљени орнаменат на везовима (СЕЗ, 17, 120). У Далмацији прича се да је једном Богородица излечила Исусу грло богишом (СЕЗ, 17, 117); то је άίτοιν <= узрок, повод> за обичај у Далмацији да се грло лечи

ивана (в. Софрић, 13; ГЗМ, 4, 145), богородица (СЕЗ, 14, 67), богородичица (СЕЗ, 19, 231). Има јаку демонску снагу. Б. т.

т. убрана на Ивањдан (ібід., 67). О постанку пега на лишћу б. т. прича се, у околини Ниша, етиолошка скаска. Богородица, пошто је умесила хлеб, опрала је руке, и од капљица које су пале на ту биљку добило је лишће пеге (Софрић, 13).

У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б. и руже (Вук Пјесме, 1, 209, 8 ид). Богородица најрадије мирише б.

цвет (Софрић, 34); »овца разблудница« била је једном код Бога на вечери, и ту јој је Бог дао златну јабуку, а Богородица киту б. (у песме, БВ, 17, 1902, 14). Свети Аранђео вади душе праведника б. (упор. и пословицу: »Душа му на б. мирише.

Према хришћанској митологији, оно је посвећено светом Јовану летњем, или Богородици. Кад је Богородица хтела да окуми светог Јована, она је узела киту и. ц.

У другим етиолошким скаскама к. је час благословена, час проклета. Кад је Богородица бежала са новорођеним Христом (прича се у околини Ниша), поникла је, на њену молитву, купина, која је гониоце саплела

Тројановић, Ватра, 75; 79; 81; 105; 152; 237). Словенци верују да у л. не удара гром, »јер се под њом одмарала Богородица кад је бежала с Исусом« (Рад, 1. с., 156). Обратно, Срби кажу да под л.

дође у опасност, обично интервенише Богородица (нпр. Караџић, 3, 1901, 136, и Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд). И у Срба, као и код других народа (в.

она почне горети; Богородици би жао, сиђе с неба, ухвати шаком за клас, и угаси ватру: и клас остане онолики колико је Богородица ухватила (ібідем. За сличне скаске, где понекад такође Богородица интервенише, упор. Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд).

За сличне скаске, где понекад такође Богородица интервенише, упор. Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд). Да је некада жито било много крупније (»као крушка«), то је лоцуѕ

ТОПОЛА Паппел (популуѕ алба). Топола; трепетљика (СЕЗ, 19, 402). Према једној скаски, Богородица, бежећи од Јевреја, молила је т.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

53 СМРТ 54 ПОСЛЕДЊИ ДАН 55 АД 56 ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ 57 БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ 58 БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА 60 МОЛИТВЕ ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 64 ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА 65 МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА 66 ПОХВАЛА СВЕТИМ ОЦИМА

АНДРЕЈЕ ЈУРОДИВОГА 203 БУНА НА КОЊСКОМ ТРКАЛИШТУ 204 РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ 205 ЈУЛИЈАНОВА СМРТ 206 МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ 207 БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ 208 ИКОНА НЕМИЛОСРЂА 209 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА СВЕТА ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР

царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит га је чуо ни видео! БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА О, мајко избавитељева, што то тебе сад снађе и тај чемер горак сустиже!

БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ Богородица лоза издаје своје две сисе кано два грозда... С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје

ЧАША КРВИ Каде је грчки цар Лав Јерманин, иконоборац, мучио и немирио христјане, за иконе да их не почитују, јави се Богородица тадар у сну његовој матери, те јој рече нека напуни пуну с врхом чашу крви и напије ш њоме своме сину Лаву.

Тим доби сама је света Богородица њих од те му смрти одбранила. Тадар Јулијан с Перси се бијаше и говораше док се врати, по Кападоћији све христјане да

Ето ти једношт тек смотре свети велики Василије где дође Богородица у цркви пред ћивот мученика Меркурија, те му рече да иде убити цара Јулијана.

и свете ствари покупили по источној земљи, те их у своју западњу земљу којекуд разнели, гдено и до данас пребивају. БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ Једанпут бијаше под Цариград дошла туштена персијска војска и наоколо опколила загонећи се

Рекоше: заир иде да проси мир. А таки оставише бити се докле виде што ће се доконати. Ама то бијаше сама света Богородица што и чуваше Цариград од непријатеља. Дође она тако с тафром до шатора везирова кроз војску турску и онде је неста.

У томе указа му света Богородица милост своју: на сну му дође к њему, те му то рече: да иде тамо у Атонску гору што но се сад Света гора назива, и онде

У тој болести указа му се света Богородица на јаве, те га запита, што зактева он од ње, чим би га даривала: здравље, или мудрост жели?

лепо, чисто, ка матор човек проговори и свима онде око њега што бијаху, то исказа да се не препадају јер проси и моли Богородица Христа Бога да то не учини што кћаше. И таки пак дијете замуче; више не проговори До времена му говорљива.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности