Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Из Купинова повратим се после опет у Ашању проти Лазару Георгијевићу, те сам код њега изучио црквено пјеније и проче богословске науке, осим њега ту сам имао доброг учитеља који ме је учио.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред свих забрана, руске црквене и школске књиге уносе се у српске крајеве. Срби почињу ићи у руске богословске школе, нарочито у кијевску Духовну академију, у којој је од 1721—1762. било двадесет и осам Срба.
1762. оде у Темишвар, па у Нови Сад, где је предавао богословске предмете на »Духовној колегији«. 1772. буде закалуђерен у манастиру Ковиљу, коме ускоро буде постављен за архимандрита.
Цео остатак свога живота провео је у манастиру, као чувен богословски писац, пишући богословске књиге и уџбенике и спремајући своју велику историју.
Они усвајају сколастичке методе католичке цркве, по угледу на католичке семинарије оснивају своје више богословске школе, и насупрот католичкој сколастици и догматици стварају православну сколастику и догматику.
По броју својих дела Орфелин је највише радио на богословији, али без стручне богословске спреме Јована Рајића. То су послови обичне врсте, какви су се у оно доба радили у руској популарној књижевности и
Он заузима особито место у српској књижевности XВИИИ века: он је прелазан писац између старије, богословске, и нове просветитељске световне књжевности.
Место дотадашњег »мртворођенога детета старе сколастичко-богословске књижевности«, он почиње једну живу, световну, сувремену, реалну књижевност, на солидној основици, способну за живот и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца итд.
А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савјесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке, и како се гласно мољаше богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.
Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ. Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.
Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се