Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И ту му се рачун ко дим из луле губи ... Сећа се: осамдесет кад је умро чича Богоје. И 32 од онда. — Дедино чело се дуби: Сто дванаест!? — Што је много, много је!
” Ех, чича Богоје, Што је много — много је! Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Куд доспели да пристали. Да се сам обгрне с благом, а други нека оскомине гризу и јед гутају! Обоје, о, богоје, бит не може! Не стоје ли исто коме уста ваздан, ако мед, ако јед гутао! Нит му ваља боља капа ни лепша хаљина.