Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да је Прозоровски близу Москве, а и он је један од росијски̓ магната, те ти ја и Теодор Филиповић (који се код нас Божа Грујевић звао; то му је име дао митрополит карловачки Стратимировић, кад је Божо из Петробурга нама у Србију пошао, да
како сам летос по Врачару лаке војене хаљине носио, а нисам се ни научио далеко путовати, тако и пошао; а Чардаклија и Божа у немачким ̓аљинама кроме Јова Протић што има једну као турску бунду, којом дањом у каруца сва четири ноге замотавамо,
краја Пожаревца и до Видина; јербо Чардаклија је тек скоро пред наш поход из Цесарије прешао, а Теодор Филиповић (Божа) у Србију ни долазио није; зато им опстојатељства позната била нису.
— С отим посао свршимо. Он мене и Катића добро угости. Сутрадан у Рогачу на конак Катићу, пак у Бранковину. ВИИИ Божа Грујевић, (Теодор Филиповић) први секретар Совета, у априлу месецу дође.
Ја спремим једно 100 момака, јербо он каже да онамо има војске, али топа нема. И Божа Грујевић са мном пође. И како он у свом журналу пише, да смо из Бранковине за у Тополу пошли јунија 7.
Ђорђе угостио, и на његово, тј. Божино, питање о востанију, и да му је Карађорђе казивао овако, вели Божа: „Из уста јего слишах начало востанија Сербов.
Но (онда) бојећи се село глобе, сви су устали (устану)”. — Ово је ̓вако записао Божа Грујевић да му је Карађорђе из уста казивао, кад смо на Карановац пошли, у Тополи на вечери.
Већ ми каки смо таки смо, даду мени првенство, и одемо у Вољавчу. То је било августа 15. на Велику Госпођу 1805. — Божа Грујевић и секретар и концеписта, архивар, столоначалник и сва званија на себи носи.
” (Божа је и Веса Велимировић отерали из Карановца топ у Бранковину.) Ја се састанем са Јаковом и Миланом. Позовемо и дођу нам
Турцима ја одма дођем у Бранковину, распишем на кметове да у речени дан сваки што више војске у Бранковину доведе; и Божа је та писма разашиљао, а ја хитно одем на Забрежје [10. јула 1805.] и у Земун ради џебане и други̓ војени̓ потреба.
Ја не сметајући са ума, да нам прво намерени синод ваља увести (о ком Божа пише једнако у Бранковини устројеније), согласим Јакова, Милана и кнеза Симу, као коменданте.
владику Антима (истина да је био Грк, али света душа), који ће на светој тајни Карађорђа помазати светим миром. Божа је спремио једно слово врло возбудително за слободу и трогателно, које ће очитати у цркви при помазанију Карађорђа, и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
смрти штампани су и његови драмски покушаји, који нису играни, »веселе игре«: Братов сандук, Освета, Шегрт Божа. Трифковић се огледао и на приповеци: 1874, у Јавору, изишао је Иванчин гроб, а 1875.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И од града тог Белога, Све од оног Дренопоља Што с' отеже мору Црну, Све то Душан себи згрну, То учини божа воља, Душан, Душан, бујна река, Србин јунак па до века!
23. То почетак би витешки, А поможе Божа воља, Удрише се боји тешки, Па све бољи иза боља, — Али нећу да и ређам, Да големе ране вређам. 24.
Страва гленут одозгоре, Ко не свиче, нек се мане, Јер инако збогом дане! Мозак врти, тоне глава, Кâ што реко, божа страва. Он на клупу сада седа Па у море доле гледа: Валови се о кам боре, Чине му се њему зборе.
У срце се сам удрио, Још једном га покосио, Ваља њему ране трпит, Па кâ досле јадно крпит Докле једном Божа воља Опрости га свих невоља. А шта ради слатко чедо, Како у свет Бог још не дô?
се већ примаче, Па у таму милостиво Зави мртво кâ и живо; Зави рпу несретника, Што некада свету дика, Негда људи божа чуда, А сад само рана уда Гладном вуку, гладном керу Приправљена за вечеру.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био је извршио самоубиство. Делегацију је предводио генерал Божа Јанковић, који је онда личио на Куропаткина, а његови официри имали су на капи рајерово бело перо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса? КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Хоћемо ли се обрукати данас пред старијема?“ заподје Петар. „Нећемо, божа ти вјера!“ одговори Мишан жестоко. Да је овај то упитао, онај би први тако исто одговорио, јер истовјетно питање заче
?“ понови она. А он, разумијући, да она потврђује, прихвати па, одлучно, уставши: „Е, па, послушаћу те, божа ти вјера!“ наглашујући ту обичну заклетву црногорску. „Ја...
Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!
Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио. — А учини ти се колик вијек? — Учини, попе, божа ти вјера, као да пасах с гумна у појату. — Овако се разговарао некаки поп с некакијем Радом на исповијести.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да си бар отишао да те какав лекар превије, па после макар опет дошао; што му драго. — Не, божа ти вјера, господине, немо' ми кварити ћеиф сад на ови вакат.
— мучна работа! Од њега може бити да бјеже нечастиви, али куршуми, божа ми вјера — не! У томе се бијасмо прикучили Турцима те отворисмо пуцњаву.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Воља л’ ти је, баш бих и сјести могâ. — ну вељу неће бит лијепо? ЈЕЛИСАВЕТА: И није!... Одлази! ВУЈО: А ну, божа ми вјера! и не каза ми, госпођо, хоћу ли пуштит оно Латинче — што ли је?... те на те важдан ишчекује?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али не себе. Вас ради, браћо, У Венецији ћерку запросих. ВУКСАН (за себе): Е, божа ми вјера, да брзо ли лагати научи!... Нас ради је испросио?... Лаже, здравља ми!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
– Могао бих ја што рећи, ако би било кога да чује – огласи се Божа Кнежевић, који је све до сада упорно ћутао. – Чујмо! – прихватише са свих страна.
– Чујмо! – прихватише са свих страна. – Господо – поче Божа – вама је познато да је живот земље само на један сат, на коме је цео историјски живот човеков само један секунд, а
– Људи који дубоко мисле – одговара Божа – тешко се крећу у друштву и слабо се чују међу живима. – Е, па кад се не чујеш међу живима, не мора да се чујеш ни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ми божу вјеру тврду за Максима, за твојега сина, да Максиму жао не учиниш, на весељу ђе га сад потураш, од мене ти божа вјера тврда: превешћу ти снаху преко мора и без кавге и без муке какве; тек, Иване, нећу тевећели: што год биде дара
наручје, божа м. божја; често се употребљава акузатив уместо локатива: љепоте јој у сву земљу нема, итд. У многим крајевима не