Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Час суђени зазвони свјетлости; на велику и ужасну жертву гладне бездне отворише уста. У тренуће ока лаганога сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном скрушише на жертвеник мрачне владалице.
На земљи ће хиљаде божествах осл'јепљени сатварати људи; биће њина ништожна божества све изроди у безобразију. Безумнога овог јазичества нечисти ће престол представљати на глибљивом једноме брежуљку,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сети се да највећа срећа те овде чека: Роба родити нећеш, већ човека, образ божества. То је злато! То је сребро и драги камен! 1826.