Употреба речи божествено у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Распуштеније и растљеније нарава нипошто ни од кога народа међу се не примај. Само и једино божествено благородије, то је с просвештеним умом добродјетељ.

и почне му изображавати преимуштества человечества и разума: благородство словесности, сладост и красоту добродјетељи, божествено сродство бесмертне душе и познанство всевисочајших божјих својства: мудрости, благости и промисла.

Читајмо приљежније и с великим вниманијем пресвето, божествено Христово Евангелије, пак ћемо ту наћи ове речи: „Н е с у д и т е, д а н е о с у ж д ен и б у д е т е”, а то ће

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но, с друге стране, они који познају небесно и божествено благородство словесне и разумне душе, који умеду распознати несравњено одличије бесмертнога и вечнога богатства

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

„О блажени сине превјечнога, - ја му рекох умилнијем гласом - што те моја судба занимава те ти знаке божествено лице живом бригом за ме изражава?

- чудо да нас у кристалне ступце те крајности двије не смрзоше код твојега трона пресв'јетлога - премогуће твоје божествено и сљепота духа Сатанина! Ко да с тобом, оче, силу мјери? с тобом коме од једнога слова устрепећу бездне и мирови!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности