Ћипико, Иво - Приповетке
Марко приђе к Божици и руком јој показа поље где ће они на завет. Вели јој: — Не види се црква, али пази онде где су чемпреси, између
Марко се у путу заустави код врела живе воде, па каза за њ Божици. Она га није опазила јер је врелашце закриљено големим каменом, у хладу поврх поља.
Марко их бере и даје Божици. — Не штеди их! — вели јој и, смејући се, залаже њима. И, једући, угледаше црквицу између мрких високих чемпреса.
Ћипико, Иво - Пауци
момче ониско, окошчасто; али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, као да је само о томе премишљао, вели Божици, што над Радом стоји: — Грије ли те како Раде на овој зими?
—Не смијем узети га без Раде... Ђердан звекће... Раде се диже и пође женама. —Што дође, Машо? — упита. —Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам да је њезши... —У залоги је... —Знам.
— Ја ћу га откупити за те или ћу ти испоручити... — насмија се Маша. Па, дајући га Божици, вели: — Узми га, твој је! , Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа. — Понеси га натраг, Машо!
— Ево, дај Марку новац, и фала ти! Узми! Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици: —На, твој је! Буд' што моје пропада, нека је твоје на мјесту! —Збогом, Машо, збогом! Опет ти фала! —Збогом, Раде!