Црњански, Милош - Сеобе 2
се у Беч фамилија Јоана Божича, мајора, па је он, Трандафил, мишљења да би са њим, Исакович, могао да путује, лепо. Божич има таста у Будиму, па долази често. Сви га постови, до Беча, знају. Чувен је.
Сваки дан, сад, стрепи, да му жбири Плацкоманде у Будиму не бану у кућу. Оваква прилика, као Божич, и његове даме, указује се ретко. „Та путоваћете као митрополит, кад метне на главу паракамилавку!
Приликом прошлогодишњих маневара, кад су, император Франциско, и императрица Марија Терезија, дочекани у Будиму, Божич се, једне ноћи, био напио, и нешто брбљао о том, да би он давно био потпуковник, кад би само једном могао да опипа
Павле ће, међутим, са тим човеком, моћи да путује, лепо, сасвим сигурно. Божич је отмен према непознатима, а поносит и на своје јунаштво, и на женино богатство.
Пало му је на памет да кола можда и неће доћи по њега, до Трандафилове куће, како је било договорено. Да се Божич можда предомислио.
“ Из кола је, међутим, искочио официр, у путничком огртачу, хунгарских официра, на путу, и пришао Павлу. Божич је био средњег раста, прсат, а на леву ногу је, једва приметно, храмао.
Могла је бити тридесет година. А била је права лепотица, црнка. Исакович није чуо, а био је и обневидео, док га је Божич у кола убацивао.
очима, које су гледале Исаковича, уплашено, као што гледају кошуте, кад истрче, изненада, на ивицу шума, у рано јутро. Божич је Исаковичу понављао да се необично радује, што ће имати тако пријатног сапутника на путу.
ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО По причи Исаковича судећи, његови братенци стекли су утисак, после, да фамилија Божич није онаква, какве су биле породице њихових сународника, које су, раније, познавали.
Такав му се причињавао у сећању. Међутим, из саме приче Павлове видело се да је Божич, иако је био узео шездесету, био, још увек, један од оних Срба, хунгарских коњаника, који може да преигра, целу ноћ,
А чврста је шака једина радост у животу!“ Лице је у тог старца било, кад је било мирно, лепо. Божич је имао чврсто чело, широко, светло, које се као неки шлем надносило над густе, црне, обрве.
Дед јој је – викао је Божич – богати воскар Деспот, Деспотович, члан танача, у Будиму, па ће дати мираз, какав наше фесаре, мајку им њихову,