Црњански, Милош - Сеобе 2
Та чежња ће пратити Божича, до гроба, за сваком сукњом, изузев његовом женом – која га је прогледала брзо. А сви ти Божичеви успеси код жена нису ништа друго, него уображења.
пришао капиџику, кућа као да, изненада, оживе – капиџик се, сав обрастао у дивљој ружи, отвори, а пред Павла истрчаше Божичеви хусари. Павле саже главу, да, о надстрешницу, теменом, не удари. Хусар, који му капиџик отвори, рече, да га већ чекају.
Веранда је била осветљена, раскошно, а послуживали су Божичеви хусари, као неми. Пси Божичеви лежали су уоколо, не скидајући поглед са Павла, тихо режећи.
Веранда је била осветљена, раскошно, а послуживали су Божичеви хусари, као неми. Пси Божичеви лежали су уоколо, не скидајући поглед са Павла, тихо режећи. У башти је, међутим, почела да пада киша.
Божич је хтео да се кладе. Кладили су се. Павле је добијао. Божичеви пријатељи онда почеше да Исаковича задиркују и Павле је осетио да су за то и дошли. Исмевају га, намерно.
Растао се, зато, брзо, од Божича, као да од њега бежи. Хусари Божичеви испратили су Исаковича до капиџика. Напољу је још увек грмело и севало, и киша је падала. – Могла је бити поноћ.
Њих, међутим, нигде није било. Хусари Божичеви тврдили су да је Агагијанијан долазио и отишао, и да кола чекају Исаковича, код школе јахања – чији су се фењери