Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпожица Божич се смејала, и на то. Павле је, после, причао да је тако, на том путу, са том Божичевом ћерком, први пут, осетио да национ и не иде у женску главу.
Заценили су се од смеха. А Исакович је све то посматрао као да се скаменио. Затим је, са Божичевом ћерком, ди Ронкали играо.
Сунце је над њима, кад су пред кућом Божичевом стали, још сијало, увис, кроз тушту и тму мрачних облака. Агагијанијан рече Павлу да га је довезао, али, да му је
А многим Бечлијама, официрима, та зграда је била, и кућа и мајка. Гроф Фридрих Вилхелм Хаугвиц – према причању Божичевом – примао је, ту, и своју пошту.
– Могла је бити поноћ. Уз фењере, Исакович је, погледом, тражио, пред Божичевом кућом, господина Агагијанијана, и кола. Њих, међутим, нигде није било.