Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар не види да је њена ћерка још дете? Божич је, међутим, викао да се преже и креће! Сунце је сад обасјало ћерку Божичеву, која стиже – као неки златан прах, кроз грање.
Памтио је Божичеву леву ноздру, која је била крива, и уздигнута, при разговору, као да је живот нешто смрадно, што је Божич мирисао само
Али, ако би му њен отац дозволио да се још једном појави, у ставу молиоца милости, за Божичеву ћерку, он би предложио да га одведу сутра до манастира, где се то невино девојче налази, у затвору.
Да покажу капетану – са којим су путовали тако лепо – коње, какве никад пре није видео. Треба да испуни Божичеву жељу! Исакович, онда, пристаде да претрпи и то, а кад су пошли, и кад је ухватио Божичев поглед, виде, у Божичевим
Био је Агагијанијан, који му понуди кола. Росијска господа га чекају. Павле га онда, у недоумици, замоли да дође пред Божичеву кућу, кад буде одвезао господу. Хтео би, каже, да сврати, у Енгел, да нешто пита, неку сербску господу.
Божич му онда рече да је сад видео како је лепо живети у просвећеном, вијенском, свету. Кад су стигли у Божичеву, осветљену, кућу, да играју фараона, за њима је стигао, ускоро, и ветеринар, ди Ранкали.
лонција, тај Исакович, који је хтео његовом рођаку, Јоану Божичу, да одведе супругу, а који је, у Вијени, ударао и на Божичеву ћерку. Која је тако рећи још дете. А миражџика.