Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је, зачуђен, збуњен, гледао како Божич вија госпоже, а оне беже од њега, задижући сукњу. Божичку је неки шокачки свећеник, из Грана, водио у шетњу, под руку. Исакович се био сакрио, да руча, сам.
Било је много смеха, пре него што се кренуло даље, са тог пропланка. Исакович је молио Божича и Божичку, само то, да верују да никакве кривице, до њега, за све то, нема.
Шкргућући зубима, при помисли на Божича – не Божичку – Исакович је понављао да је то национ који не носи круну, као царства. Коме не кују талере, као царици.
А кад буде пошао у Росију, заборавиће и Божича и Божичку, и ту госпожицу из Будима, и белог зеца и црног ајгира. Све су то биле само неке бубе око њега, неки мрави насред
са неком женом, нити да се, у животу, још једном, жени, он, после свега, што се у Визелбургу десило, није мислио да Божичку, као неки пас, напусти.
То створење, у том тренутку, осећао је као своје, само своје – као што је осећао своју мртву жену, а не Божичку. Врата иза ње, међутим, отворише се опет, нагло.
Иако то није умео, речима, да изрази, сагледао је Божичку, велику госпожу, која се не разликује много од бечких лорфи. А нарочито му је било тешко, то, да га зове, док јој је
Као кад би, на јуришу, изненада, скренуо, па терао сасвим на другу страну, он је остављао сад и Вијену, и Божичку, као да их никад није видео и као да му до њих није стало.
Није ни приметио како се на том путу, сад, успомене, на његову жену, мешају са успоменама на мајоршу, Божичку. Она га је пратила сад, као својим шапатом, и очима, чежњивим, као да му је заменила жену.
Чешља и царицу, и Вијену, и Божичку, и њега, и све њих, а лаже толики народ који је веровао у Христа. Те његове Бечлике уздишу, сузе плачу, шапућу
Врата су у тој кући била постројена, у потиљак, у једном реду, а кад се отворише, Павле је угледао, не Божича, него Божичку. Она му је пришла церемонијално.
Возећи се у школу јахања грофа Пара у Леополдштату, Павле је, и за Божича, и за Божичку, и за себе, мислио да нису читави у глави. Посматрајући Божича и Божичку, помисли да они једно говоре, а друго осећају.