Црњански, Милош - Сеобе 2
Па се после љутимо, што нам сапутници нису онакви, каквог смо деду, или стрину, себи прижељкивали. Павле је о Божичу, доцније, увек причао као о неком старцу. Такав му се причињавао у сећању.
Павле, који је на том путу избегавао сваку свађу и неприлику, клонио се Божича, од почетка. Ништа му то није помогло. Божичу се, изгледа, од почетка, био допао.
Павле се, што се тиче госпоже Божич, од почетка нашао у небраном грожђу. Није знао како да се понаша, према њој, и Божичу. Божич се, према својој жени, понашао тако неуљудно, да је то за странца било тешко подношљиво.
Он је био рекао Божичу да има намеру одселенија, у Росију, али му није рекао да је побегао из локота. Уосталом, Божич га није испитивао.
Обично га је жена водила у цркву. Другде више и није излазио. А свирао је затворених очију. Клањао се дубоко Божичу, а примио је учтиво и Исаковича, у кућу.
Шмерц је Божичу, и његовој жени, уступио своју одају, а госпожици собу на другом спрату. Капетан је био смештен у приземљу.
Показивао је своје талере Божичу, јер је и Божича хтео да одобровољи. Божич је засветлио, као лисац, очима, кад виде новац.
Ћерка јој је, међутим, све испричала, шта би, на оном пропланку. Она је то опростила и није рекла, ништа, Божичу. Божич би био ћерци леђа поломио. Исакович је сав црвен у лицу слушао ту бучу материну.
Валдензер отац, довикивао је Божичу: у реду! Младост ће увек победити! Исакович тада помисли да нема шта више да гледа, то вече, у том друштву и да ће
Он ће на свом путу, идући пут, доћи по њу, у Будим. Сад не би могао, а разлог је војени. А готов је да Божичу призна шта се десило! Госпожа Евдокија се на то осмехну. Засада, рече, о том, треба ћутати, као у гробу.
Госпожа Евдокија се на то осмехну. Засада, рече, о том, треба ћутати, као у гробу. Она ће рећи Божичу да се враћа оцу, ускоро. Не боји се Божича и ништа је не може задржати. Сад томе још није време.
Зевао је, сав топао, док је о Божичу размишљао. Није никад дотле био љубавник удате жене. Исакович је о мајору Јоану Божичу мало знао.