Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Било је, истина, међу њима који нису знали ни десет заповеди божиј’... па опет нису крали ни отимали. Беху то већином добри и поштени људи, без икаквих претензија и ароганције: са
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те подсече оне три шибљике, и удари њима по корену, а гвоздена се врата одмах отворе, кад тамо, а то у подруму свет Божиј. Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата.
Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
Онда запита анђео средњега брата: „Шта би ти сад желео?” А он му одговори: „Да су то све овце, па да су моје.” Божиј анђео прекрсти поље штапом, а то све место голубова овце: ту су станови, једне жене стоку музу, једне млеко разливају,
записану сву у карти, и поклони је опет цару говорећи: | „На, нијесам ја старац, чоек земаљски; већ сам ја анђео Божиј, којино сам послан био од Бога, да тебе из мора избавим за твоја добра ђела, која си до сад пред Богом учинио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
те подсече оне три шибљике и удари њима по корену, а гвоздена се врата одмах отворе, кад тамо, а то у подруму свет божиј. Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Всјака сладост богатств И слава всјака! Аз старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја Богу душу, Тело же земљи.