Јакшић, Ђура - ПРОЗА
стајало, извади из њега на црвеном гајтану један велики грчки дукат од четири ћошка, а на њему беше израђена мати божија.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
За преживити јошт који дан док буде божија воља, с ови језици што ми је бог дао те сам научио, могу у многи лепи мести и градови у Европи поштено и спокојно
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!... Само ти буди паметан. А већ трећа пара твоја и божија! — Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.
Летос сам, знате, излазио у вересију, па стра'ота божија — само да сте ондак видели. — Ама ко ли то нареди да се баш у наш потес укопа? — упита Манојло.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија: тумарати тако брез нужде по блату! Е, ово ти је баш права каштига божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — ’Ајте, децо, озепшћете!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Оћиш да си свађиш сос мене? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Убио ти мати божија, сос једна проклештина на моја глава! (Виче што год може.) Што ћиш ти код мене?
Имао сум две-три дукате, као сиромах човек. Како-тако, променио сум. Е, сад дођи други, оћи цванцики што има мати божија. Ајде, да им дам. Пет крајцари на једно парче, лепу профит! Донесим ова кеса да избира.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Жене су створења божија, која мисле само на себе и свог швалера, а немају суза над несрећом свог национа. Нити их привлачи селидба у Росију,
Жеравица желанија према жени гори у сваком човеку, па и калуђеру, јер је то воља Божија. Зато, да би се калуђер, после, у манастирској тишини, у молитви, са сузама у очима, кајао, мучио, а сујету овог света
А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља. Нека зла, мрачна, подмукла, невидљива воља, Божија, састављала је, тако, каткад, и рођака, и рођаку.
Жене да виде, упоредо, свог мужа и неког рођака, ђиду. Нека чудна Божија воља остављала је, у таква лета, и шизматике, и Шокце, у фамилији, под истим кровом, а изнад тих кровова багремови
Ни ову није тражио. Ни она није тражила њега. Сусрели су се изненада. То је Божија воља. Уназад сад има шест‑седам година порођаја, досаде, дечје дреке, сиромаштва, жениног брбљања.
Пусти нек лаје прота. Ја ћу да ти кажем, шта је воља Божија. Воља Божија је, наша љубва, према теби, и твоја љубва, за Петра.
Пусти нек лаје прота. Ја ћу да ти кажем, шта је воља Божија. Воља Божија је, наша љубва, према теби, и твоја љубва, за Петра.
А није ни Ракоцаји имао намеру да га, ако се Јоан зароби, храни, смоквама. Па шта је била воља Божија? Изгубише Серби диштрикт белиградски и поараше Турци всју краину, а ни Ракоцаји није боље прошао.
А са једним, чудним, осмехом, који није био весео, додаде да ће их бити и више, свакако. Сви јој кажу да је то воља Божија. Да родитељи треба да буду сретни, јер се, тако, у својој деци, настављају.
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако сетан цео дан тугујући иђаше. Када је дошла ноћ и када је легао да се одмори, гора мислена и света, гора Божија, гора зелена, гора натопљена Духом, гора небу слична, гора виша од небеских гора, свима анђелским силама подобна, то
А сада, жива, сасвим и коначно зло погибох. Тешко мени, јадници, шта да радим, камо да се денем! Горо божија света, молим да смрт у теби нађем.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги, то
МАТИ: Да Бог да и мати Божија, само љубав и добар живот. МЛАДОЖЕЊА: (Та новце, зар не чујеше?) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тио вече кô да те донело Сред анђела са божија крила, Ума с' дивно мени појавила, Ума дивну вече те однело. Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету
Ама народ веран, јао, Седој бради веровао. 12. Седа брадо, што засија Ка купина она света, Ма из тебе реч Божија Не заори, веруј, клета! Из тебе нам гуја сину, По срцу нас верне шину! 13. Проклет био, докле био!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се и Раде с Брдара, па дјед замишљено уздахну, такоше му болно мјесто: — Ма куд ми здипи посмртну свијећу, мајка га божија помогла? То ни Турчин не би урадио. Учио га, сјетовао, божју му ријеч казивао, а он — отресао све ко пас росу.
Нигдје ни жујове ни сељака. — Већ је тај некуд здимио с кравом, не би га сад ни божија мајка нашла — јавну се Василије и саучеснички се осмијехну као да се ту о њему баш ништа не ради.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Спаљени леже Ђурђеви ступови, сведоци негда божје љубави, а сад сведоци божија гњева, у гаришту им грех се огрева. Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
оћу. СРЕТА: Је ли то лепо од тебе, а? (Удари је.) Оћеш ли ти мене одсад слушати? СУЛТАНА: Тако ти имена божија, немој више! Што год кажеш, све ћу урадити. СРЕТА:... Оћеш ићи на бал? СУЛТАНА: Куд год ти рекнеш, само не удри више.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
дробе се патње, вену тешкоће. Играј се, Кyћо, призме, квадрата, троугла, ромба, коцкасте лопте: шире се широм Божија врата несреће тону, згибељи хропте. Милује месец чело ми, пете. Сањајмо скупа, румени свете.
) - Негде нас одвеј, пахуљо шумна, врати нам лица. Голи, и празни, крећемо кротко, основе друге Божија потко! Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Униђе ми као надркан пастув, а изнесу га ко пробушено прдало! Зна и што не зна да је знао! ГИНА: Мајко Божија... ДРОБАЦ: Ал зато треба да знадеш ђе да удриш, и да знадеш како да удриш, и да знадеш ђе су му живци, и како
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Судбина је слâгала и раслагâла, ломила и преметала стихије њине, ама се одржаше на скупу — одржаше се, божија ти вјера, одржаше, успркос злим људима и злим временима, носећи на тјемену крст часни а на грудма Душанова орла!
“ „Можеш Ћеклићу Млечићу! Ама јесте Млечићи, божија ви вјера! И домишљати сте као они!“ одврати му с мјеста ђакон. Лазаревић Рама, Загарчанина, пропушти без иједне, јер
„Али Божија је старија и преча од свачије, па нека се његова врши, а ми ћемо, закона ради, напити у славу и прочастити наше госте,
Ја шћах да унесрећим своје дијете, само да вјеру не погазим, а он, брат рођени Радојев... Ама неће, божија му вјера!“ „А тај син му, мало је бољи, веле, од Кићуна. Но он... тобож’...
Бог нека ми у гријех не упише, посијао их је доста, кроз ову годину!“ „Е Божија воља!“ рече с уздахом домаћица, „ма сједи брајо, што стојиш!“ Поп наелак сједе.
„Добро, отићи ћу кад ти то желиш. Али, знади, не куд ме ти шаљеш, него на другу страну..., Ама, божија ти вјера отићу ћу кад ти то желиш!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да они сву рибу узеше, узме чинију с чорбом врућом, па по њима свој тројици говорећи: „Излија сја на вас благодат божија“. О ЖЕНАМА Вид’ла вода свекрвину кошуљу.
Писмо у добри час и у бољи час, а овом трећом највишом срећом. Помогао нам Бог и св. Тројица! Да бог да и милост божија, те нас св.
У здравље његове пуне и изобилне ћесе! У здравље његове сваке добре среће! — Да бог да и милост божија; што смо поменули нашега брата домаћина: господин га Бог помогао, а у напредак помакао!
Да бог да и милост божија, те се браћом хвалио, а синовима и хвалио и ранио; унуцима и омлатцима дичио и китио како Ђурђев дан Спасовијем даном,
— Што смо му споменули пуну и изобилну ћесу, и његову сваку добру срећу, — бог дао и милост божија; те му вазда у њедрима играла пуна и изобилна ћеса, а у његову дому играла свака добра срећа; ко у сретнога јунака.
— Дабогда и милост божија, наш брат домаћин које год изнио сјеме испод свога кућнога шљемена, те десном ногом крочио, а десном руком мануо, бога
Да бог да и милост божија; наш брат домаћин, које год госте жудио од светих мјеста: архијереје и владике, попове и калуђере, па кнезове и
Да бог да и милост божија, да успребива свештенички благослов на њему и на његовим чедима након њега. — Што му долазили кумови и пријатељи,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега. По овоме разумевамо да волимо чеда Божија: када Бога волимо и заповести његове чувамо.
(Мт. 11, 29-30) Јер каже Писмо: „Љубав Божија у вернима је привезана“. (Према И Јн. 4, 12) А овом блаженом старцу извесно се још више привеза за веру његову речено:
Јер, ваистину, ово све догоди се њему. „Јер испуњен беше премудрошћу и разумом, и благодат Божија беше на њему“. (Лк. 2, 40) А после овога свега учини да свима јављено буде овог премудрог и дивног мужа дело,
Јер, ваистину, сви који су живели у околним крајевима и дивили му се, гледајући на њему неисказана Божија силажења, и долажаху њему на благослов.
А сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу таква неисказана Божија провиђења. Јер како је и овде, у држави својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овога часа не хтеде ни једне ствари
Отежаног дремањем варљивим подигни ме својим заступништвом, мати Божија, не дај ме да усним у греховној смрти, предстатеља те и наставника својему животу сви имамо!
у срца ваша, и благосиљам онога који вас благосиља, а оне који вам зла чине проклињем, да не буде на њима милост Божија, нити на домовима њиховим, нити моја молитва, и да погину као безумни Арије!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Немаш ли толико памети да расудиш да су оно чрезјестествене ствари биле и божија чудеса, те су могли људи четрдесет дана не једући живити?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чинило му се тада тако да су сви људи и живи створови које је тада сретао, најсрећнија божија створења, сав тај свет што је око њега врвео, а да је он једини на крст страшнога распећа унесрећени мученик.
Ето тако је нестало гробља. А сад, сад је посигурно тамо ледина као свака друга божија ледина, ако није поорано. Ледина је то и била и сви ћемо бити ледина, иако то многи данас заборављају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ја данас немам ни паре, но иђах у пазар да купим чељад̓ма мало брашна, па кад узимам, платићу — може причекат, није божија смрт! — Нема ти код грчких владика вересије, а ја не знам грчки да владику молим, — одговори му кнез.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” КРВАВИ ДАНИ ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ Позваше нас у рат сви гробови стари, И заветна мис'о, и божија воља, Дух великог цара, опали олтари, Јаук са Вардара и Косова поља.
Ћипико, Иво - Приповетке
Долазила је зима; прошасте се сећа са ужасом. Само Мајка божија сачувала га је и дала му устрпљење да је претури. Ове, што је рано долазила, силно се плашио.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Умреш и погребу те као раба божија, а не као стоку... Не бој се, јака је вјера наша, силно је вјеровање сиротиње раје, моћан је Господ — доћи ће
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила? Ајде, Евице, од једа нећу моћи читав дан јести. (Оду.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће. Да шта ми хоћеш, патнице моја? — Xоћy да буде Божија воља...“ ВИ Мишљасмо да ће дуго да траје. — Уђи-де мајко, — издахнула је!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Онда се подиже силна и храбра јуначина мишцом, Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под
Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се јавила скоро. Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете
да не страда толики нам народ. Боље он један. Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!” Плану и састави нишан, и згоди удаљена старца.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што ласка и казује Ђаволским смехом уверавајућ: Да је у њему милост божија, Под земљом да је баш прави рај. Зашто би варô?... Ако не зато Да му изврше паклен умишљај?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чим су се вратили кући, разгласили су по селу да смерни Прохор пустоши шуму, једе живе птиће, та невина божија створења. Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере.
и пун бува, дремљив и мрзовољан, такође слаб према кокошијим јајима, али и према пилићима, укратко једна штеточина и божија напаст.
Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна. Сручила се на нас жестоко. Страшан призор који нам је разорио зенице.
до врха пуне бистром, хладном и пенушавом изворском водом која разгаљује упаљена, сува непца и струји низ грло као божија благодет. Као да сам ја изазвао сушу или као да сам лично озидао ову глупу мишоловку на врху овога крштељака.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А озго у самоћи Безбројне трепере звезде кô бледа кандила ноћи. „Не, то је божија воља,“ он тихо збораше себи, „Иначе по крчми пијан никад се тукао не би'. Па и кметица, ето... Он није изрећи смео.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рад сам вас почастити и угостити с божија ми датка словом колико се бољма узможе напредовати. Да прознате јер и сиромашак може господаре и бољаре на свој обед
И који је тај други, поснажнији закон од божија закона? Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле
СВОЈОЈ ДУШИ Јучер си била душа хананејска, с грехом обтоварена, дор к земљи погрбљена, а данаске си се пак с божија слова исправила, те управо стојиш к небу гледећи!
ПОХОТА ОЧИЈУ Речи божија, пошто ти, речи, плот би, Сачувај нас од похоте плотске, Сачувај нас као зеницу ока Од похоте очију.
Јесен је свачим богата; твоје црево Богородице, разумни рај, нам се указало, у ком но је божија пресађеница израсла. ЦАРИЦА ПРОЛЕЋА Ево, виђ' какву видност, времена царица, днију к царици лепоту
што проходци не честитају, него машући главом куде. Ето, такво је било и наше то црковно дуговање и засевање божија слова. А жетва би после туштена и многокласовита, пуна зрна мотриоцу скривености свакој...
преступио је божију заповест, те нас је свију со тим смртно погубио, зарад тога и ми пак да га с камењем побијемо кано божија преступника«.
Одолеће тому студенцу добоком дубина премудрости и разума божија мога. И по истини, ова дубина божија, то је мој дубоки бунар, у комуно нигде се не може доватити дно с црпалом...
Одолеће тому студенцу добоком дубина премудрости и разума божија мога. И по истини, ова дубина божија, то је мој дубоки бунар, у комуно нигде се не може доватити дно с црпалом... А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...
да је голема нека војиштанска стража уређена била капију чувати и свакога не допуштати им унутра, тако и мени нека божија сила забрањаше. Опет се чак отрагу нађох. Тако до три и до четири пут мучећи се и пробаљујући узалуд.
Мерила Божија свуда мере се по наши дели, те овога виси а тога снизује овде ... Тко што чини то свуда и пати! Очима то добро видимо
Ама ако има коју књигу, он је затвори у сандук или за полицу је баци, како неће видети белога света (ни он Божија лица), да ни њему ни другом не фајдише!