Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не може се ни од кога изискивати да је без најмање слабости и порока (ово је само божије), а међу људма онај је најбољи који највише добра у себи имаде.
И ни на што преблагословени син и слово божије није викао него на злобу, на неправду и на притворно лукавство. А да кад је ово овако бивало како се из овога што
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово! ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
рањен, или не трчи унутра да пали и пљачка, но стоји на брду, као ја на брду код топова, врло му је лепо било гледати божије чудо, како сва варош уједанпут пламти.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ал’ за име божије, либсте, та шта правите то од себе!!! Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Од реке му оста само старо, шпанско, име и расцветани врбаци. Темишвар је био дело људске, а не божије руке, и састављен од самих каменитих звезда, утврђења градских.
Ко год се мило моли имаће осећај Божије присутности. Исакович онда рече да има своју славу, Светог Стефана Дечанског, Светог Мрату, али да је све молитве, у
Место царице, у Кијеву је била освећена и ношена чудесна икона Матере божије у Печерској лаври. За коју се причало да ју је сликао, својеручно, сам апостол Лука.
Он је службе Божије само надзиравао! Велика већина насељеника, међутим, остаде у војсци. Већ тог пролећа, загазише у крв, понова, а носили
Теодосије - ЖИТИЈА
А они говораху да је то истинито виђење и Божије посећење због светога. Много молише цара да да светога како би био однесен својима, да се не би због тога, рекоше,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” — помислих, а онда одмахнух руком: један од оних малих мајмуна којима Весна пуни кућу свако божије недељно поподне. Врло важно!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵² За материну клетву каже се да је „страшнија од Божије“. Родитељи од свог детета захтевају потпуну послушност, односно беспоговорно, брзо и тачно испуњавање свих својих
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА НЕРОТКИЊЕ Благоразумевање тражим за жене које нису дале богу божије ни цару царево, које нису занихале у колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: За то ћемо најлакше. Само нек су од Бога срећни! Ево све што видите овде, то је њино и Божије. ПРОВОДАЏИЈА: То је лепо. МАТИ: И МИ СМО већ стари, који дан јошт, па ком ће све него њима.
Најмио човека да лаже за њега. МУЖ: Лагали су они који су казивали: „Све је њено и Божије, новци су готови“, докле нису преварили, па после ни честите постеље. Ајде, кажи, чим су те оправили, шта си донела?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нећемо им вратити да сто руку имамо. Вачкоња се сумњичаво загледа у безимена ноћника. Мајке ми божије, имаш ти сто и тридесет руку.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
јестества; ниједан закон на свету не вели: чини зло и буди неправедан; но напротив, сви што и(х) је гођ од стране божије не лажу и заповедају: ником никаква зла не творити, добро творити и љубити правду.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд около сетно гледи, свуд у колу пушта зрак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац му да све то и оправи га у име божије, и он се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако за дуго, дође под један град у коме је био цар.
Отац му да све као и првоме сину, и оправи га у име божије, и син се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако дуго време дође и он под онај исти град, где му је брат
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БУДИМА 128 СЕДМИЦА 132 ПОНЕДЕЉАК 134 УТОРАК 137 СРЕДА 140 ЧЕТВРТАК 145 ПЕТАК 148 СУБОТА 152 НЕДЕЉА 156 БЛАГО БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С
БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ“: ДВА РОНДА ЗА БУКЕТ ЛЕПИХ БИБЛИОТЕКАРКИ 178 С КРСТОМ СВОЈИМ ПО
) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира да залају. Ушушкај се, Дуде брате, у заборав месечине, у божије невидело. Ушушкај се, Сеновити, док не мине, док не мине буничице што је јело.
С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето. Меланхолија.
С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето. Меланхолија.
Са главобоље претежу, пеку тешки бурјани пуклост кварежи. (Што не пропоје Благо Божије!) - У сумрак сјани, жишко лудила, сијај хронично, зрном кроз црно, параболично, сузом анђела!
- Што не пропоје Благо Божије, макар покоје Слово чудесно, када ме крила, крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила, с лудог
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја никога више немам, осим ње једне, и зато је све што видите божије па њено. МИТА: Господин барон, ја вам с моје стране честитам и молим да с господичном у брак ступите, не толико
БАТИЋ: Но, фала богу, фала богу! Како ме је ожалостио!... Ништа, само кад је код вас. Али како га добисте, за име божије? МАРКО: То ће ти најбоље казати господин барон. (Показује руком на Алексу.) БАТИЋ: Господин барон?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”. 7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Слатка моја, рођена моја! АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.) Како су велике божије наредбе! СИМКА: Гушим се, не умем да говорим, слатко моје дете!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У давно доба, једна велика душа, преко умјетникâ, то исто камење, сложи у велељепно здање: храм Матере Божије и манастир на Кипурији.
измучили по овоме злу времену, оно јест, потребно је било да се скупите, јер имаћемо доста разговора; али, опет, ето божије вријеме; овакога покора мало који од нас памти!
Сви су ти били у манастиру божићнијех поклада. Договарасмо се — залуду — да дођемо сви амо о овоме дану, али удари божије вријеме; амо је Талија према како је тамо, особито ка Херцеговини...
„Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом. „Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ. Оташ, не изговори још а облак се просу врх њих, пљусак као из кабла.
Земља је зинула да попије крв једнога вашег брата! Ја сам овдје да у име Божије, као његов слуга, и у име своје као Господар ваш, правду дијелим. Правда ће бити. Послушајте дакле што наређујем.
Не зна шта је. Никад видио. Окуси, те видећи да је слатко: ово је ја мним (Боже опрости!) Божије око! Дабогда ти — рече — и то друго испало, кад је тако слатко!“ „Били два Цуце, па се стали дијелити“, поче онај.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Отац му да све то и оправи га у име Божије, и он се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако за дуго, дође под један град, у коме је био цар.
“ Отац му да све као и првоме сину, и оправи га у име Божије, и син се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако дуго време дође и он под онај исти град, где му је брат
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
се са стоком несмисленом и уподобих се њима, убог бивајући добрим делима, а богат страстима, срамом испуњен, слободе Божије лишен, осуђен од Бога, оплакан од анђела, смеху изложен бесима, укореван својом савешћу, злим својим делима посрамљен.
Цркве Божије делатељ јави се Христу и у Свету Гору усели се, оче преподобни, стога просијав добродетељи блистањем Светога гледаш,
Богородичан Беше, Чиста, храм славе Божије, јер из тебе, од Оца пре, роди се Бог, без семена нетљену те сачува, Чиста.
Показа свима да будемо синови светлости и дана, богомудри Симеоне. Божије таланте што прими не скри у земљи, него умножив их прими од Бога благослов, којима због тебе разумне украси, знањем
Преподобни оче, љубав Божију примив у Гору Свету уђе као Мојсије боговидац, и Божије благодати наситив се, богомудри, радујући се потрча ка подвигу Христу Богу нашем, и на небеса узношен и светилник нам
Када све ово завршисмо, тада нас постиже путни труд и сви се разболесмо и на Божије расуђење остависмо живот наш и смрт нашу, и ко буде од нас жив к вама да се врати, а кога смрт потребује, молитва ваша
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
О, колико би сви људи на земљи с[а] стране божије благополучни могли бити кад не би сами своје злополучије узроковали, мислећи и живећи накриво!
истинаго православија и благочестија, зашто људи ради человечески[х] преданија пренебрегавају и остављају заповеди божије! Правда и истина може ли православију бити противна?
„Никога не проклињите, но благосливљајте; ради человеческмх преданија не остављајте заповеди божије.” Ово је кротка и блага Христа спаситеља наука! Ово ја мудрујем! Зашто ће, дакле, рећи да сам јеретик?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, н у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле Божије свјетиљке. „Ми здружујемо душе луди свије'!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рекао би човек да лети кроз божије рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког
— Тај гроб а напрезао се он да говори мирно — осрамотила је моја сестра. — За име Божије — узвикнух запрепашћен — то не може бити!
— Млека! — А... а... а нема млека; а... господине мајоре. — Шта кажеш? — Појела „Ружа“... — Млека, сунце ти божије! Четири кутије конзервираног млека што сам ти дао на чување?! — А... а... „Ружа“...
Овде мора бити мир, савршен мир мора бити, разумете ли! ... Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а?
и пружа руке према председнику, „пристајем, господин председник, на све што кажу адвокати, и како ти кажеш, а и на божије правило, само зајам што треба мени и на моји Цигани да добијем, за Ускрс да се омрсим, господин председник.
Ћипико, Иво - Приповетке
Проти наслућене сласти и радости живота, молећи се пред олтаром Мајке божије, бораше се свом снагом. Али он је био обдарен даром запажања.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
будите деца, не дајте се варат’, Немојте налетат’ на сваки апарат, Па ма како био умотан у шаре: Отворите очи, те Божије даре.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
коме У погледу пише, Да ни само не зна За чиме уздише; Што би знало чарне Не склапати очи Грлећи, љубећи Три божије ноћи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Људи су весници, носци тога! То ако уму ценити, ползоват Се њим, онда су божије воље, па И силе снаследници. Тешко Томе бездејствије ком је слатко!
Мало л’ од векова с неслоге крви с’ српске? Побуне, претње се прођи, и врати с’, о врати се амо. Гди нам је божије сунце осветлило путове довде, Ту ћеш зар ти се упињати црни навлачити облак?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
све ово чиним за њега и њему сличне, за све те малоумне јајаре са тупим чулима која нису у стању да приме просветљење божије. Кирча Ја не могу да схватим једног зрелог и разумног човека који се драговољно подвргава таквом испаштању.
Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око. Какав је то луди, разуларени монах који се лаћа мача уместо да сагне главу пред распећем?
Ми смо црква. Народ у нама гледа божије посланике на земљи, у нама је утеловљен вишња снага и воља. Скинем ли мантије и латимо ли се каквог простог посла, сва
Па зар ће нам више ико веровати да смо ми монаси гласоноше божије помисли? Можемо ли рећи: живите онако како ми живимо, бојте се Бога онако како га се ми бојимо, постите, молите се,
Никанор — исцелитељ окуженог храма, богобојажљиви угодник, баштиник божије промисли, безгрешни гневник. Он је одлучио да потури своје помало отврдло уво под бескраје васељене.
Он је урадио супротно, побегао је под земљу као кртица. У реду, Божије око је свевидеће и нема за њега препреке, па ипак мислим да човек који хоће да буде виђен треба да оде на неки згодан
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази.
АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете... Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно.
“ И после кретоше оба у тихе божије дворе; Напред је ишао Амор, дигнувши буктињу горе, А кмет лагано за њим. А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Као из божије руке. И сама природа је ту учествовала са пуно љубави: прекрила Партенон са плавим небом, а сунце га је, хиљадугодишњим
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне. Веселост се огледа, Свуд на овом свету, У сунчевим зрацима, У мирисном цвету.
Веселост се огледа, Свуд на овом свету, У сунчевим зрацима, У мирисном цвету. Све што око божије, Са небеса гледи, То не живи никада У жалости, беди.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
право, као да смо ми само за свет, или боље свет за нас, пак и жене само за нас, нешто мање од нас, а не тако исто божије створење као и ми, а може бити каткад и паметније од нас.
Неће безмесно бити мојим читатељма описати какво је ово созданије божије које се сада с Романом разговара и које смо ми мачком прозвали.
СЕ — саветовати се СОВРШЕНИ — одрастао СОДРУГ — друг, пријатељ, побратим СОЗДАНИЈЕ — створење (созданије божије) СОИЗВОЛИТИ — благоизволети; дати своју сагласност, пристати, дозволити СОЈУЗИТИ — здружити, саставити СОНМИШЧЕ —
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, И у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле божије свјетиљке. Ми здружујемо душе људи свије'!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с мојим мозгом јерно слово божије живо и послено је а пооштрије је више од свакога мача с обе стране оштра, те пролази човеку кроз тело му и душу, и
Бојим се с устима; није било за свашто и свакад божије хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање светско, укор, покор, прекор, шега и смех.
Препадам се с грлом; не гласовито издавах теби хвале с мојим грлом; у моме грлу божије дике не имах, него отворен, зинут гроб би моје грло.
А на злочесте путове с неваљалци се састајати и много се у договору с њима бавити, на то сам свакад брз и готов, а на божије послове лењим се и нејмам кад.
МОЛИТВЕ ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА Којано си родила слово божије с плоћу, ти и сад, молим те, роди, ако су ми и погана моја уста, у њима божије слово!
БЕСЕДУ МОЛИТВА Којано си родила слово божије с плоћу, ти и сад, молим те, роди, ако су ми и погана моја уста, у њима божије слово!
ТУРСКА ЛУНА Нас и опрљи турска Луна, ожеже ватром и божије свеће, хришћанске цркве запусти многе. Праведни се гњев божји на нас просу и зло нам дође на нашу главу, те попусти
Он си с миром оде својим путем. КОНАЦ СВЕТУ Поодавно једанпут незгода се бијаше здесила, велико божије покарање за људско безакоње, те се много тресла земља у Каравлашкој, тако да су многе куће и цркве се срониле и
И кроз то једно дуговање на сав табор хушум пуче. На све људе просу се гњев божији ка и кроз Јону бегунца испред божије заповеди му, што кћаше да се у мору стопи пун кораб људства да брже не би пронашли кривца!
Кад извукоше мрежу с рибом, сто и педесет и три теке великих риба бијаше — моруне, што ли су биле. И за чудо божије, стара мрежетина нигде се не развуче, нит се где прокину.
« И ето сад опет ми би оно мрва за потребу; семе, свето слово божије, једно засејах, а једно оставих за други пут. Јерно и сам се себи бојим, зашто не себи да своје семе сејем ни у своју
на памет светога великога мученика Димитрија, те шњиме учинише Царограђани да се од год до год има спомен држати оне божије страшне прећње тресовите.