Употреба речи божији у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Али при свем овом похвалном установљенију не ваља никада с памети сметати да је закон јестествени, а то јест закон божији, далеко старији, мудрији и совершенији од закона гражданскога, и ово је закон вечан: да се свашто и сваки толико цени

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— А шта ли ће то бити, друго моја? — Ништа друго, него онај — у камен ударио! — О, бог с нама и анђели божији!... И тако жене и бабе крсте се и сашаптавају, а сиромах Симица покуњио се, па хита среској кући.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Која ви, молим вас, команда? — Јел' која сам комендија? — Команда, брате, команда — Остав'те ме, човече божији, која сам да сам — А ви? — Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе... — Људи, ништа се не зна. — Ужас!

дима дуванског у оној соби где ми конферишемо па се давимо у оном диму, и сви говоримо у глас и кашљемо; прави обор божији!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Господ наш, Исус Христос, откупио је, за нас, све грехе, и грешнике на овом свету, као син Божији, својом смрћу, на крсту. Нема страха, ни паклених мука, за онога ко се покаје, на самртном часу! Све му се прашта!

сам свети Августин, каже, није тражио да цео дан у црквама проводимо, него каже: „Гледај да унутар себе постанеш храм божији!“ Отац Целестин, међутим, кад чу да је Павле Рус, био је много огорченији и немилосрднији према официру.

И кад је просто брбљање, молитва никад није узалуд. Како нас свети апостол Павао, његов имењак, уверава: дух Божији у нашим молитвама и тада, и у таквим молитвама, моли се за нас неисказаним јецајима!

Ђурђе онда намигну на жену и Ана се подиже и поведе и Варвару. Оне ће се, рече, вратити, кад мир Божији уђе опет међ браћу! Оне су, каже, уз Кумру, а неће то, што Трифун прича, да слушају.

Живот је људски кратак и неће ни он моћи дуго. Покушаће, иако је ситан створ Божији на свету, да учини чудо, да Трифуну врати жену и децу. Наговара ћерку да се врати, па ако успе, умреће мирно.

Хтео би да види своје унуче удомљено. Готов је да, при том, потроши много. Сваки живи божији створ има, тако, неку последњу жељу у животу. Текла каже, па ето, ако хоће да је удаду, Исакович је добродошао.

Мило му је, каже, да то чује – све је онда, сад, у фамилији, у реду. Мир Божији. Значи, и та сенаторска ћерка, која се толико мазила, и тужакала, у животу, показа се, најпосле, као плодно Адамско

Шевич, иако га нико није питао, убаци, како сви Руси добро гађају, како од ока погађају, како је то дар Божији, а сви Руси имају тај дар Божији.

није питао, убаци, како сви Руси добро гађају, како од ока погађају, како је то дар Божији, а сви Руси имају тај дар Божији.

Господин Шевич, секундмајор, има право: добро око је дар Божији. Не треба да пуца, ко се није за стрелца родио. Онај, ко се за доброг стрелца није родио, узалуд би учио.

А, ако има пиштољ швајцарски, или францески, лакше ће погодити. Чак и да је око, добро око, дар Божији, ни Бог не може тај дар, као из вреће, расипати. Стрелци од ока могу бити појединци.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Народ за мајку каже: „Жена је жена, али мајка је мајка“; „Материн благослов и Божији — једно су“. За жену домаћицу се каже: „Не стоји кућа на земљи него на жени“.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Нагне се над оним каменом главом, и шњом почне тући о камен говорећи: — Удри главом, тријес те божији убио! Освети се, нигдје ти до сада није срамоте остануло од како смо се ја и ти састанули!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шљивов је видик разгранат, широк, али и ломан - готов да клокне. С њега се човек, Божији прирок, у надахнућу, отисне, пропне у озарење: свемир где прска, сложно где прашти шљива - а српска.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А чују ли дах Божији милиони, Дах што струји по далекој васиони? Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији син— Два трна И један крин...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Пријед смо рекли, да је цура била стасита и танковјеста. Еле, дивни божији створ, дивни плод господскога соја, што се у брда станио те живио животом простим и природним, а од старог

То нешто немило, што њега тишташе, приону у божији часак и осталима. Сва се лица помрачише. Ђакон видје е ће олуја праснути, стога удари опет у шалу: „Фала Богу, фала

Дјеци је протекло вријеме у божији час са „чиком“ — како га већ повјерљиво зваху. При растанку ижљубише се, а дјеца обрекоше да ће се и сјутрадан тунак

“ „Ајде ти, ајде! Мени се не једе, но ми је милије сунчати се. Кад је овако лијепи божији дан посједићу, да ми се старе кости утопле.“ „Немојте, Господару, молим ви се!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога. И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен. И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега.

топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а ка овоме прилажући и незлобивост. „Не бивајте деца умом, него са пакошћу детињајте, а умом будите савршени,“ (И Кор.

(Ис. 1, 19-20) А вама, синови моји љубљени мир вам буди од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Дух Божији да почива на вама, крепећи и покривајући вас од свих видљивих и невидљивих непријатеља и водећи вас на пут миран!

(Јн. 15, 12) А ко од њих одступи од онога што сам им наредио, гнев Божији да прогута нега и семе његово!“ А ја сам на све то рекао: „Амин!

Благодат промив, преблажени, као Божији угодник истинити, истаче моштију твојих гробница миро благодати. Богородичан Беше, Чиста, храм славе Божије, јер из

Мир Божији да се излије у срца ваша, и благосиљам онога који вас благосиља, а оне који вам зла чине проклињем, да не буде на њима

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

овде разумети такога богаца који с богоданим својим богатством никаква добра општеству и роду својему не чини, дар божији закопан и сакривен држећи) подобан је волу с позлаћени рогови.

Кад ту дођемо, нађемо епископа који нас прими љубезно и принуди остати при њему два-три дни. Овај блажени божији чловек! Као да га сами бог на то упути да ми дâ совет који ће | благополучије целога живота мојега причинити.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико, нити је осетио нити ће кад осетити лепше среће од моје. — И вечерас ти то исто понављам.

Секула се напиње да нешто каже. — Ћути ти, Секула, не разумеш се ти, брате, у свачему. — ... Ђогате, а... а... а божији, боље ја знам од њих — Од кога? — Па од... министара и ге... ге... генерала.

Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго. — Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке није

Али после шесте не видим шта читам, али ствар ми не изгледа баш тако опасна. „Батали, мислим, шта бринеш, човече божији, савезници су јачи, спремнији, богатији. Правда је на нашој страни“, и опет наручим чашу вина.

Мувају Илију Илића, мувају мене, сви се редом мувају. А ја наваљујем: „’Ајдемо“, кажем, „одавде, није ово, човече Божији, за нас; ми смо дошли и онолики пут превалили, ваздуха чистог да у’ватимо, зрака мало да се надишемо, одмора мало да

— Срећко! — вичу сви. — Ама изигравају! Човече божији! Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Па знаш ли, болан, да без мене не можеш живјет, све је моје што имаш? — Знам, ефендум, и божији сам и твој. — А сад знади да бих ти рад да и на они свијет будеш рахат и сербез, но ако си рад у рај као ми Турци,

— Вала, ако је и владика, није божији светац; ја волим мојој гладној ђеци но свијем ситанијем владикама. — Шути, зло те смело, — повиче му поп — немој да

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Дан божији опет земљу плача виде. Ал' нам дође жао те гробнице мрака, Те судбине, с које полумесец иде, Што ће сад друмови пожелет

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

„злаћене пчелице“ која повезује овострани с оностраним светом: души која напушта тело показује „путе у небеса“ и у божији рај.

с непрекинутом црквеном традицијом, могло овако да гласи: жена обучена у сунце је црква обучена у реч или логос божији, логос који исијава као сунце; месец под ногама њеним значи да се она налази изнад свега променљивог, јер је

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Устани, рано, Љубице моја, Да видиш дивот, Да видиш рај, Скрштених руку Да чујеш миран Божији свети Уздисај. Зора је осмеј Божје доброте, А сунце пева Највишу моћ...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нека ми нико не каже да сам оскрнавио божији храм. Богдан О мени овде влада уверење да сам глуп. Не знам који је од мојих непријатеља први пустио около такав

Не без злурадости, то отворено признајем, гледао сам како васцели божији дан мурави оног раздешеног, дебелог крмка Богдана.

То кажем ја, Артемије, раб божији, кривоноги, кљасти, наказни створ коме се ни сврака не би уклонила с пута и немојте узети то као истину.

Јер, све се овде тако подесно поређало: и греси наши многи, и гнев божији, и игуманова болест. Може рећи: ја сам ту, браћо, једини ја знам камо се ваља запутити, следите ме.

што звоне у високој трави, вуге и чешљугаре у жбуњу, распамећену галаму слободе, на коју се ето навикавам и ја раб божији Димитрије, што се нађе сред раја. Сред правога раја што свега рајскога имаде сем рајских људи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А чују ли дах божији милиони, Дах што струји по далекој васиони? Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. 1892.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

По-овог Гаврана (Покушај најслободнијег превода) Да ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који дан, И да походићу божији стан; Да ли ко зна Чему сва жалба мога сна, Да ли ко зна?

Вадите, господо, једите! Да ли је још тада била рођена ова књижица у мени? Божији син је ипак, ма и само мени рекао: Једи овај крух јер је то моје тело! И ја постах рад њега људождер.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА 35 ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ 36 БОГ СЕ ЉУДИ ОДРИЧЕ 42 СРП КАЗНЕ 43 ЛОВЦИ АДОВИ 44 РОСА 45 ЗЕМЉА СИ...

и кадар, на вашу част предлажем слово вашем извољивању, кано поштеним и врлим изборли гостима сабратим скупа у овај божији дом. Рад сам вас почастити и угостити с божија ми датка словом колико се бољма узможе напредовати.

и беседљиву роду гранасту; светско с благословом наспоривање, последњим домаћином спомен и подушје роду, зидар људски, божији живописац образом, говорљивим иконами стесилац, умљивој грађи склопилац...

ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ Бојим се са својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год

Плашим се и зато, што у божији виноград по заповеди му не идох, од рана до вечера пословати. Од младости до старости не служих Богу, него сам себи.

Мртав сам био, И ево сам жив у век вечити! Имам код себе кључеве од смрти.« РЕКА СВЕТЛОСТИ У мудрој глави божији свет Тај свет, којино своје луче пушта Од оца и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И једно

А Данил понапре узе га световати и карати за његову кривицу, пак после му рече без устручања, кано божији што је пророк: »О, ти, Валтасару, Наваходоносоров сине (а не рече му цару!

Пак Давидов син Соломон, кад по своме оцу оцари се, како божији пророк, знао је чија је оно глава. Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града

Вожаху свештеници на коли с упрегнути новонеучени јунци божији ћивот. Дурну се јунац, кћаше превратити кола: притрча он, јадник, задржати да не падне на земљу, те ћивот задржа, а

Ама што да буде, — ето, такав велики божији човек и на гласу цар и пророк и он паде у прељубодејство, уједно со тим кроз тај свој срам и у крвништво.

И срдце му задрхта за њом. Дотле није од своје жеље одстао се догод је није к себи добавио и био је шњоме. Пророк божији и то упослова! Бисер паде у блато! А крошто то би? Зашто изађе из памети.

Ама Бог доиста не остаља то тако боравити човеку својевољно него ко се не обраћа, кињи и бије и мори. Пророк је божији — не кте га Бог преко наказити, него ли посла другога пророка, именом Натана, к њему да га прокуша што он о том мисли,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности