Употреба речи божијих у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Капетан га, каже, стално уверава, како живи онако, како нас десет божијих заповести уче да треба живети. Прича, као да је он, Божич, дете, које успављују, и као да он, Божич, никад, млад, и

У свом беснилу, да мора да губи време, у тој пустоши, иза леђа божијих, Исакович после, данима, није хтео ни да излази. А кад би изишао, водао је коње, да време прекрати.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Имало је седам рогова и седам очију то јест седам Духова Божијих посланих по свој земљи. И јагње се примакну да узме књигу из деснице онога који седи на престољу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А и сам себе називљем бездном. Ти си бездна велика, добра гласа И луна си сваких божијих дарова Каконо си и сама о себи рекла — Учинио ми је велику, добру похвалу моћни!

Вала време тихо имати, нема уста, а уши отворне и бистро умље, за памтење божијих од учитеља издаватих вам заложних се речи.

Пише се да удовичке сузе преко божијих дланова теку и вика пада тужна на тога тко ју је расцвелио... О НЕСЛОЗИ Та и добар коњ ваља да је љут и жустар да

То ти је милије гледати и за већу излази ти фајду, него у цркви престајање те слушање божијих песми? КАРАЊЕ ВИСОКОУМЉИВИМ СВЕШТЕНИЦИМА Имаду од те скупштине свидни се некоји, будавши тајат се са својим

Док смо, да смо. Посеј мало да ти много роди. Сваки пливач водом, близу је утонућа. Удовичке сузе преко божијих дланова теку. Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове. Ама побратиме, погледај ми повише од носа!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности