Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка може
Данас је Божић, Маро!... Па гледај да ми што лепо отпеваш. Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Вичу људи споља: „Воду, воду!” А онога изнутра стане вика: „Не идите ми с водом на очи, да вам Божић на зло не дође! Вина мени!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Везир даде војсци ракије и вина на наш Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије
Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!” Вратимо се у логор.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— пањ од исеченог дрвета часни пост — велики ускршњи пост који траје седам недеља чесница — погача која се меси на Божић, а у њу се ставља златан или сребрн новац чекало — парче дрвета што одскаче од воденичног камена и својим покретањем
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
где се седи и лежи; кревет нарочито начињен да се на њему седи скрштених ногу без обуће мирбожити се — љубити се на Божић уз опраштање ранијих увреда моштаница — брвно за прелаз преко воде мучњак — сандук за брашно испод воденичног камена
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Глава И Тражи ђавола са свећом Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш да у њих на Божић сви дарују.
ђавола са свећом Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш да у њих на Божић сви дарују. Ја обично донесем књигу па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
милиони гладнога народа радника... наш зној... раме уз раме, сложно... сутра на Божић у Дому... час је куцнуо... да грмне један једини крик, да се проломи страшна, очајна, гладна, узвишена реч: у акцију!
У том тренутку са цркава је звонило јутрење и све брже, ближе и јасније, са свих страна, учестани пуцњи огласише Божић. Позорници зауставише један фијакер па немилосрдно повукоше Јуришића, који се лудачки отимао.
Африка
романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је обукли. Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Католици имају породичне свечаности које одговарају слави код православних, а сви на исти начин прослављају Божић, Ускрс и Духове. Гостопримство је врло развијено.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Срему се то ради овако: „Девојка, како на Божић с јутрења иде, треба управо да иде на дрвљаник, па да понесе у кућу дрва, ако унесе цепанице с паром она ће се ти’
Ђурђевдан (пролећни празник, бујање вегетације и оживљавање плодотворних сила), Ускрс (симбол родности и плодности), Божић (настаје ново време, започиње година).
Симеуна (1. септембар) бити сиромашно. Дете рођено на Бадњи дан биће несрећно, а рођено на Божић још несрећније. Кажу да су се некада таква деца спаљивала, будући да нису била достојна да живе (зато су мајке криле
да су се некада таква деца спаљивала, будући да нису била достојна да живе (зато су мајке криле да су дете родиле на Божић). У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче. (Исто ово веровање забележено је и на Тимоку.
У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче. (Исто ово веровање забележено је и на Тимоку.) Такође, верује се да не ваља да се дете роди на Ускрс.
Најбоље је ставити га у онај дан у који је те године био Божић, па ће дете, верује се, бити срећно. Пази се и на то ко ће га ставити први пут у колевку.
(Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с. 220) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико
Није случајно то што се жеља за мушким породом исказује баш тада, јер Божић је почетак годишњег, а свадба новог животног циклуса, док је крсна слава као породични празник у славу мушког претка
У Шумадији верују да Бог даје кишу „деце ради“.² Да је дете ритуално „чисто“ и срећно сведочи и обичај да се за Божић, као положајник, узима здраво дете које би својим џарањем ватре требало да донесе благостање дому који полази.
39—40. ¹¹ Тановић, С., исто, с. 168—169. ¹² Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147—148. ¹³ Петровић, П. Ж.
Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883. Врчевић, В., Разни чланци, Дубровник 1891. Врчевић, В.
Чајкановић, В., „Кумство у капи“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В., „Божић, његово порекло и значај“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Не мање вешт показивао се и Божић-Бата; успевао је неким чудом да на само Бадње вече, после узбудљивог ноћног лета, убаци испод бадњака кекс који се
отворили станиол, унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране. Али, сетио ме се, и то је било довољно од њега!
Каже да су Черкези ипак најгори. Они су улазили са коњима. Е, па, баш сам чекао да Божић-Бата убаци било шта под бадњак (јер, био је Бадњак) кад нам онај рођак са двогледима, бомбама и свачим објасни да он
Речју, живео сам потпуно без идеала, све док Божић-Бата није успео да се пребаци у илегалност и узме конспиративно име: Деда-Мраз!
деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да постигнем ону чаробну унутрашњу светлост — ништа није вредело! Божић-Бата, Свети Никола и Деда-Мраз су раскринкани. Питам се кога ће сада измислити мој ујак?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они су махом православни, а сјутра им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио.
неће обистинити њихова нагађања, која су чинили тога дана у зору, кад су силазили тим путем, бива, да ће осванути млак Божић. Јер пословица каже: „Сачувај нас, боже, ведра Божића, а облачна Ђурђева дана!“ То због љетине.
капицу на Ловћену, кâ лани и ономлани и ове године до данас, но ми га је мило видјети цијела у бијело обучена на Божић; тадај ми се чини као да благосиља!
Кад те добра срећа на мене намјерила, мој си гост. Ја ћу те одвести ка владици, кад мине Божић. Добро ми дошао, господине грофе Јанко! Ускок одговори: — Хвала, господине!
“ — Доста, стрико, молим те — викну домаћин узрујан... дакле, желите да огласим Божић? Сви заграјаше: — Ела, молим те! А-ну почни! Без требе нећемо ни ми!
Донеси, Вуко, два јатагана с оружнице! — Нека те, ђаволе ђетињи! — викну стари Мргуд! — Зар на Божић с новијем братом да се сијечете!? Сви прснуше у смијех.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Георгије, Јован Крститељ, Вознесеније, Рождество Христово, Воскресеније — постају Ђурђевдан, Ивањдан, Спасовдан, Божић, Ускрс. Славе се и црвеним словима пишу у календару српски свеци: св.
писао је он из Беча једном пријатељу: »Не могу вам казати, у каквој сам ја сад невољи. Вјерујте ми, да на Божић нијесам имао зашто купити фунте меса, а камо ли печенице!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891. ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.
Прошао већ и св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима, и Божић, ту кроз који дан. Све се ужурбало да га што боље дочека. Устумарао се свет, а нарочито домаћице наше.
Све је то њима остављено, а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди. Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.
И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака. — Оклен си, пореска главо?
Погађаше се још мало, и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше. — У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! — вели сељак, пошто изброја паре и нађе да је све тачно.
Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин, и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати. Али је он и то знао да ће ту наредбу свак, па и сам наредбодавац слабо зарезивати.
— Пали, комшија! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији, с којим се слабо и познавао. — Срећан Божић, и добар апетит желим! — додаде Јова. — Хвала, такођер и вама! — чу се из комшилука. — Извол’те да ручамо.
— А, хвала, постарали смо се и ми! — одговара Јован, и врати се у собу. Док је Јова напољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали мир међу људима и благовољеније.
Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. Јова је задовољан био с њом, и увек је хвалио. Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: — Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.
Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да има много мучних дана преко године.
А како је код других, који нису ништа бољи од њега; код њих свакога дана као код њега на Божић! Дало му се на жао ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.
Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић. Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим
За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери. А твоја мати као и пре. Увече би дошла са наднице кући,
Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала! НАШ БОЖИЋ Море, какав сан? Недеља ево има како се не спава.
НАШ БОЖИЋ Море, какав сан? Недеља ево има како се не спава. Те Божић дошао до Скопља, сад је у Прешеву, па у Билачи, и све ближе и ближе к нама. На веригама осушени врапци већ се троше.
Шетам по соби и загледам се, да видим какав ћу изгледати на Божић. А Божић! Ех! Није ово Божић. Ово је нешто што мирише на оман и сух босиљак више иконе!
Шетам по соби и загледам се, да видим какав ћу изгледати на Божић. А Божић! Ех! Није ово Божић. Ово је нешто што мирише на оман и сух босиљак више иконе!
Шетам по соби и загледам се, да видим какав ћу изгледати на Божић. А Божић! Ех! Није ово Божић. Ово је нешто што мирише на оман и сух босиљак више иконе!
Сада ме и мајка већ не грди, ако штогод сломим, а камо ли да ме бије, јер „лошо“ је пред Божић. Чак ме друкше некако и гледа. Не као мајка, већ некако друкчије, понизно, као старијег од себе. — Иди да „тргујеш“!
— Немој; нана је за тебе све то спремила. За кога другог?... Немој. Чекај Божић. Сутра ће. Ено, већ је дошô у Текију... — Код кога у Текију — питам је разрогачено, — да идем, да га видим?
— И потрчим. — Не, не — зауставља ме. — Не мо’ш да га видиш. Доћи ће и код нас... И заиста Божић долази, али како? Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре.
ме и, онако голишава, угрејана сном, дижеш ме из постеље и узимаш у крило, љубећи ме међу очи: — Ајде, сине, устани, Божић дошао... Ајде, домаћине мој...
Али сада, на Божић, то ми ни на ум не пада. С рукама у џеповима, свећом о појасу, укочен у новим хаљинама и стегнут новом јаком кошуље
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чабар! Пошто се казнена експедиција успешно завршила, вратили смо се у куполу снабдевени као Божић Бата. У четворку, Мишелино је очекивао најављене купце својих слика.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме. Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо!
БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18. Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја. 19. Грану сунце иза брда, Весело,
БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18. Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја. 19. Грану сунце иза брда, Весело, весело!
Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.
22. Божић зове сврх планине оне високе: “Весел’те се, Србљи браћо! вријеме ви је. Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене, А
од таквог цвета бедевија - кобила арапске пасмине бећар - момак, нежења; весељак, лола биљур - кристал Божо = Божић Божоле = Божић болник - болесник борна (сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар,
бедевија - кобила арапске пасмине бећар - момак, нежења; весељак, лола биљур - кристал Божо = Божић Божоле = Божић болник - болесник борна (сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар, обично од
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Голанфер није смео да се обрне, ал' се чудио, шта то бунца господин Мојсило... Прошао је читав деценијум. Божић је. Студена кошава наноси читаво море снежних облака, који заносе и засипљу улице, дрва, куће — све...
»Кажем ја њој, мисли Живко ходајући, да се не креће по оваквом времену. Зар не би боље било да смо и Божић заједно провели... онако са децом, к’о што Бог хоће, па дивота! Аја! Хоће она код мајке... само да ми мучи децу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
велики назадњак, Са схватањима од пре рата; Он никад неће постат западњак, Нити се ишчупати из нашег блата: За Божић у Топчидеру сече бадњак, А крсна слава му је Свети Мрата...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
(дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића! Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је ова слава одвојила са простотом и са веселошћу.
И ђе су ти тјелохранитељи, два Новака¹ и барјактар Пима? Не био их пуштават од себе. Био дозват, док ти Божић прође, два три сина старога Мартина, ере ти се ја све бојим, синко, да ће Турци тебе изгубити.
ИГУМАН СТЕФАН Муч, будало, да ли Божић није? Већ троје појало пјевацах: сада пушке највише пуцају, а то брдо кâ шупља тиквина, па гласове хвата одсвакуда.
Дим је црни легâ над Бајице кâ најгушћи облак о јесени. ИГУМАН СТЕФАН Хајд отолен, што којешта дробиш! дим на Божић, великога чуда! Како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити? ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ.
ВОЈВОДА БАТРИЋ Весели су гласи, господаре, клањамо се Богу и Божићу. Најприђе ти Божић честитамо, честитамо Божић Гори Црној!
ВОЈВОДА БАТРИЋ Весели су гласи, господаре, клањамо се Богу и Божићу. Најприђе ти Божић честитамо, честитамо Божић Гори Црној!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем.
И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић. Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити,
Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме. И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, | да га ижљуби.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ упита једног млађег властелина, ошишане главе и одјевена по новом, француском начину. „Сјутра је, господине, Божић грчкоме закону. Данас је народ дошао да пазари.
Од принципова времена тога не би, јер бјеху мутна времена, да се слабо и знало кад је Божић а камоли да га је ко славио!
Ево је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра нигдје у
Ни ми га посад, у овој приповијеци друкчије звати нећемо. ИИ Те године, Божић послао бјеше обилно уздарје за дарове примљене од народа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У благословима налазе се и молбени и молитвени елементи (Душа му царовала гдје Божић и велики дан!). Осим оваквих благослова има и оних који су засновани на сазвучју (Веселин — вазда му се веселила
Е пуста журба: да се нисам журио, не би’ просуо вино! — Рекао пуж, кад је пошавши за Божић да донесе вино, ово донео за покладе и на кућњем прагу се саплео и пролио га. Иза зиме топло, иза кише сунце (бива).
3 Питао хоџа попа: — Може ли се икад десити да у један дан дође Бајрам и Божић? — Могло би али нећемо ја и ти. 4 Питали црногорскога попа, кад је дошао у Бањане: — Би ли нам, попе, служио шјутра
— Ну, стид вас било, а све бабе у моме селу знаду. 6 Питали попа црногорскога: — Кад ће, попе, ово Божић доћи? — Како ми је виђет на фаџолу (граху), ове га године не долази. 7 Питали сељани попа: — Знаш ли писати?
Сад дај да пијемо и да се веселимо, тако је Бог и Божић наредио, да му је за славу и милост! С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа
В ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ А) ОЗБИЉНЕ А) У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА 1 ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и
и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој срећи придржи.
Како ови Божић здраво и весело прославио, дабогда и унапријед за много година у бољему бићу а у мањему грију; а сад здрав си ми.
“ Одговор домаћинов полазнику (положајнику): „Здрав, куме Јоване, мој давни и сретњи полазниче. Велики бог и данашњи Божић удијелио, да будеш у добри и сретњи час за моју кућу јутрос дошао, и свака ријеч која је из твојих уста сад истекла,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сматрати реч — беседа, говор ритмајстор — коњички капетан ритор — ретор, говорник, беседник рождество — рођење, Божић Росија — Русија росијски — руски рукоделије — занат руспија — млетачки дукат савише — највише сâд — врт, башта
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И Брне се осјећао свакога дана боље за колико трајаше суха хладноћа до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама.
— Лево! Лево! Запамтиће ово Бадње вече и овај Божић, последњи у Прерову, сутра ће се вратити, рано, вечерас се мора све свршити.
(Шта могу? Морам је разочарати.) Па јесте, и за Божић. Толико година нисам био код куће за Божић. Нисам те видео... да, да, седам годила.
(Шта могу? Морам је разочарати.) Па јесте, и за Божић. Толико година нисам био код куће за Божић. Нисам те видео... да, да, седам годила. Париз, па одмах служба, државни чиновник... (Он! Жао ми, шта моту?
Симка унесе жар и наручје дрва. Ложи пећ и прича: много му се обрадовала, и лепо је то од њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој је Божић тужан; свако Бадње вече отплаче: он је у туђини,
се обрадовала, и лепо је то од њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој је Божић тужан; свако Бадње вече отплаче: он је у туђини, далеко, никога свог нема. Ти Французи, сигурно немају... — Имају.
Ти Французи, сигурно немају... — Имају. Они су католици, а и католици славе Божић. — Сигурно није као наш. — Није. — Па какав им то Божић може бити, кад, кажу, немају божићњара!
— Имају. Они су католици, а и католици славе Божић. — Сигурно није као наш. — Није. — Па какав им то Божић може бити, кад, кажу, немају божићњара! Колико су ти српски сељаци јадни, још више су самоуверени.
Оно што ти припада, чекаће те док не будеш морао да га узмеш.“ А кад је први пут као великошколац дошао кући за Божић, затекао је у својој соби скупу пећ. Обрадовао се. Није се једном овде радовао... Стаде уз прозор.
Мора да му се изјада на Вукашина. — Што не прескочиш овамо? — рече прилазећи му. — Божић је... Није вам још положајник дошао — одговори Тола без капе на глави уклештеној између кочева. — Е, Мој Толе...
Од буђавог брашна месила им хлеб. Ужеглу маст и сланину стављала им у јело. На празнине радила. Морала сам. Кад је на Божић одлазио од нас, зажелела сам Вукашину да погине на путу. Зато што је бездушник, Христе, сине божји.
Између стола и кревета Андра пређе три корака, па подиже глас: — Кад си за Божић долазио кући, како си смео да прођеш кроз Паланку а да не свратиш до мене?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у излогу су били прелепи, бесмислени драгуљи, трг је био пун света и разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор, ваздух је мирисао на морску траву а њему су се, одасвуд,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Уза њ' тек малко на шиљтету ниже, К'о симбол среће, наша мајка бдије; За скори Божић кошуље нам шије, И каткад на нас благе очи диже. У то би халка закуцала. - „Петар!“ - Ускликне отац; - „он је зацијело!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само онако тек да се каже: зашто си плакао? То питају човека који четврти Божић проводи у рату, неколико година ван земље у којој се родио, на коју је навикао, коју воли и у којој је оставио своју
Па се овим осећањима придружило још једно: да је Божић, овога пута, тужнији и празнији него икад, а да за њега никад раније тако важну опомену није значио.
Сећао сам се свих лепота таког живота, дође ми на ум Божић и Нова година, Ускрс и моја слава Свети Ђорђе, добри и искрени пријатељи и топла соба на зимској ноћи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Стриц је годинама биљежио највишу и најнижу дневну температуру. Пред Божић и Ускрс исправљао је и употпуњавао спискове особа, родбине, ближих и даљих знанаца, којима је требало честитати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека
Сви пристану уз њега и завере се да пред Божић иду у Смедерево и да укину тај срамни данак. Еле, сви пођу из једног места, па док дођу до Смедерева, половина их се
одговори: — Госпођо, ја сам дошао да ти кажем шта је народ решио: досад смо ти давали по једну плећку као данак за Божић, а сад велимо да и оно ребара иде уз плећку! — Је ли заиста народ тако решио? — Бог и моја душа, тако смо решили.
Ћипико, Иво - Приповетке
Све потрошисмо, највише за љекара и љекарије... Двоје нејачади остало с њиме..... Дођох да штогод заслужим... И Божић се примиче, хвала богу! Сви замукоше. Пламен је издисао; часом би само оживио кад би ветар одозго ду'нуо и успирио га.
Њих двоје добива шездесет новчића даномице; ако и потроше до половицу, опет ће се штогод прикупити, што ће за Божић добро пристати. Него, човек снује, а бог одређује! Изненада обрну време.
Али нигде је не зауставише, чак се неки на њу окосише, веле јој: — Што ће нам радници пред Божић! А зимњи је дан кратак, треба да пожури. У брзини што ће да уради, шврљајући, поврати се мору.
Довео га господару неки окошчасти Црногорац; сјећа се, то је било некако пред Божић. Кад је дошао, била је у дворишту, а чини јој се да сада чује глас и ријечи онога човјека, које је рекао господару
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ради нашега ђетета... Помисли: зар има боле вјере од наше? Чиста лијепа; Божић и Васкрс, пости и празници, цркве и манастири, сабори и славе, заветине и свадбе, поп и ђак, причешће и очишћење.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ВИШЊИЋА 106 У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ 109 ОМЛАДИНИ 112 ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА 127 ЗИМСКА 130 ЗИМА 133 ЈЕЛКА 135 ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ 138 ПРЕДБОЖИЋНА 141 ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА 143 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ 145 УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА 148 УДЕЛА СИРОМАШНЕ
Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу. Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи. — Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао! 1893.
— Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао! 1893. ЈЕЛКА Долази нам Божић. Он не воли мрака И зато нас пита: камо вам бадњака? А ми руке тремо, Рекли би и не би... Зашт’ да не рекнемо?
Ми бадњак волемо — Али не можемо... Тако, то је било искрено речено! Што не може бити нико не захтева. Та Божић не тражи да пећи рушимо, Та Божић не тражи да патос кидамо: Божић само воли светлости и зрака, Пал’мо дакле друго
Тако, то је било искрено речено! Што не може бити нико не захтева. Та Божић не тражи да пећи рушимо, Та Божић не тражи да патос кидамо: Божић само воли светлости и зрака, Пал’мо дакле друго нешто Уместо бадњака.
Што не може бити нико не захтева. Та Божић не тражи да пећи рушимо, Та Божић не тражи да патос кидамо: Божић само воли светлости и зрака, Пал’мо дакле друго нешто Уместо бадњака.
Примимо је и ми, та пуна је зрака, Нека нам се Божић не снужди са мрака, Та у нас и тако већ нема бадњака. »Стармали« 1883.
»Стармали« 1883. ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.
»Стармали« 1883. ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.
Падни, снеже; падни, снеже, По градови и по сели, Нек’ се нашем сузном оку, Нек’ се Божић барем бели. Падни, снеже; падни, снеже, И завеј нам странпутице; Падни, снеже, нек’ занеме Телеграфске ситне жице.
Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира.
Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира. Падај, снеже, падај с неба: Сад нек нам се барем чини Као да смо — какви треба. »Стармали« 1888.
Петровић, Растко - АФРИКА
романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је обукли. Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИВ Божић, Божић, мио данак, Ко га не би милим звао, Ко ли не би весô био, Ко се не би радовао! „Ево колач,“ старешина рече,
ЛXИВ Божић, Божић, мио данак, Ко га не би милим звао, Ко ли не би весô био, Ко се не би радовао! „Ево колач,“ старешина рече,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Арлета ми је весело причала како је добила писмо од брата, који обећава да ће за Божић доћи на одсуство. Из њених уста излазила је лака пара, и ја сам се нагињао не бих ли удахнуо дах из њених груди.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ама како сте ви ушли да вас пас не опази и не залаје?... Нећеш више ни залајати Џибовина ти се меса на Божић најела! — загрми, суну у собу, излети с пушком и, у трку, посрћући, изгуби се иза кућа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало. На слави, имендану
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Врчевић, Помање српске народне свечаности уз мимогредне народне обичаје, Панчево, 1888; Три главне народне свечаности, Божић, крсно име и свадба, Панчево, 1883.
за уво меће жена која меси колач на Велику суботу (іб., 44). Б. се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић (іб., 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову суботу (коњски празник!
У Херцеговини прича се етиолошка скаска о постанку обичаја да се на Божић кити кућа б. Кад је Ирод наредио покољ деце, онда су Јевреји, идући из куће у кућу, метнули бршљанову грану на сваку
Берба г. је свечаност: у бербу жене иду у стајаћем руху, и спрема се жртвени ручак (јагње, СЕЗ, 14, 274). Ако се на Божић мете кућа, опадаће г. (Караџић, 1, 1899, 210). Ако на Спасовдан пада киша, то шкоди црном г. (ЗНЖОЈС, 19, 198).
која се меће у уста божићној печеници (свуда! упор. нпр. ЖСС, 161) или се на Божић рано ујутру баца у бунар (»Хладна водо, ја теби дајем дар, а ти мени срећу и здравље«, Сцхнееwеіѕ, 74; в.
, 467; Сцхнееwеиѕ, 137). На Божић ујутру баци девојка ј. у бунар, и очекује да јој се отуда одазове јеком драги (ЗНЖОЈС, 1, 142).
Употребљује се, у домаћем култу и иначе, као апотропајон, и онда је обично у вези с босиљком. На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65).
У Грахову баца се на конопљиште, на Мали Божић, комад бадњака, »да би конопље боље родиле« (ГЗМ, 6, 1894, 661). И у том и у другим крајевима, и из истог разлога,
Тако се има схватити и жртва у кукурузу која се чини кад се, на Вариндан, или на Божић ујутру, полази вода (СЕЗ, 7, 122; 17, 107; 19, 76). К.
Србобран, 1896, 191). Према народној етимологији, реч за л. је сродна са »лек« (Беговић, 229). Девојке на Божић преду жицу на л. младицама које су тога јутра пре сунца с водом донесене.
се човек може исповедити »као свештенику« (ГЗМ б, 370), и, њеним пупољком или лешником, и причестити место нафоре, на Божић или Ускрс (ЖСС, 169; СЕЗ, 32, 376). Један старац из Смољана (Босна) овако описује исповедање и причешћивање л.
Ако их деца на Божић једу, патиће од крајника (СЕЗ, 13, 400). Ако се породиља на три дана после порођаја окупа у води у коју је метнула три
Ћипико, Иво - Пауци
Није теби невоља на овај дан силазити. —Сишао... заборавио купити барута... —Па за то? —А да, треба прославити Божић!
И Раде се жури. Купио двије ствари које му на срцу лежаху: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лепу дјевојку на којој му у колу око запне.
— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке кубуре, а комшински пиштољи и
— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке кубуре, а комшински пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром
Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић. Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан што га је јуначки опремио.
и трошак је мањи, — опази Раде. — Таман си погодио!.. Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... Не будали!
— одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен! Ваља се научити у липих... — Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други.
— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо... Па ча ћемо сад? — Ваља платит' ... — Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Објављене збирке: Венац песама 1872, Слике и прилике 1872, Божићни дар 1872, Радованов дар 1876, Божић, дар доброј деци 1873-77, Дан и ноћ 1880, Невен цвеће 1877, Дани одмора 1878, Велики српски декламатор 1879, Српски
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Далеко је Будим, далеко је Румунија, зимње је доба, Божић је. „Увиђавност је нарочито јака код људи усамљених, заборављених, безнадежних; они се боје свега и стиде себе.
И то је нека радост. Божић, онај уговорени Божић, кад је стигао до свога 25-ог децембра, није могао да оствари баш ништа радосно.
И то је нека радост. Божић, онај уговорени Божић, кад је стигао до свога 25-ог децембра, није могао да оствари баш ништа радосно.
— Код нас у авлији увек је Божић и кристкиндл — каже Сока. На спрату, из дворишта, дужом фронта и дужом много дужег крила куће, стаклен ходник —
они живе у другом павиљону. На Божић и на Ускрс ручају сви заједно, и чуде се куд се денуо онај ил' она који су још пре пола године с њима седели — смеје
Црква је српска, школа српска, Божић и Ускрс српски, свештеник српски попа, литија српска, календар српски, кујна српска, пост српски, сплетке и инат
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ Кад шкљоцнуше затварачи, Арнаути се разбегоше на све стране. На Божић деветсто петнаесте, ручали су војници чорбу са листинама од купуса. Али без хлеба.
На Божић деветсто петнаесте, ручали су војници чорбу са листинама од купуса. Али без хлеба. Баш на Божић седимо поред ватре, а у суседном биваку угледасмо свештеника са епитрахиљем. Око њега група војника.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уза њ, тек малко на шиљтету ниже, Кô символ среће, наша мајка бдије; За скори Божић кошуље нам шије, И каткад на нас благе очи диже. У То би халка закуцала. — ''Петар!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА 564 57 ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА 573 59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА 595 60 ЛОВ НА БОЖИЋ 612 62 ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ 644 63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА
од Костура, Марко Краљевић и Арапин, Марко Краљевић и бег Костадин, Смрт војводе пријезде, Смрт војводе Кајице, Лов на Божић, Смрт Сењанина Ива, Сењанин Тадија, Предраг и Ненад, Три сужња и др. Велики уметнички значај има и директни говор.
Господа ми не би веровала да сам тамо био на мејдану, да оданде обележја немам“. 60 ЛОВ НА БОЖИЋ Сењани се у лов подигнули среће ради на Божић ујутру, да јуначку срећу окушају.
60 ЛОВ НА БОЖИЋ Сењани се у лов подигнули среће ради на Божић ујутру, да јуначку срећу окушају. Тако њима бог и срећа даде: до подне им ведро и лијепо, од подне се нешто