Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а бог им помаже јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи да падне у среду или у петак.
Чули смо да... Ви... овај, удајете госпођицу кћер, а? — Та, тако је! — вели поп Ћира. — Сад после Божића. — А, дакле истина је. Е, тај ће, боме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин.
Чим је сутрадан свануло, гђа Перса се договори с попом да у идућу недељу буде прстен, а после Божића свадба. Тако ће бар вратити гђи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном. Тако је и било.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Често имају старе читуље у којима је забележена њихова генеалогија. Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су славили најдавнији
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У периоду од Божића до Богојављења јесу некрштени дани, када је за њу, и не само за њу, опасно да иде било куда изван куће јер се тих дана
Постоји један временски период дуг десетак дана (од Божића до Богојављења), познат као „некрштени дани“, који је за дете тада рођено веома неповољан.
⁴⁹ Ако се дете роди уочи славе или Божића, одмах се зове кум да не би дете овако велики празник провело некрштено. Обред крштења увек се обавља пре подне, док
¹³⁶ Некрштенци највише нападају породиљу и дете за време „некрштених дана“, од Божића до Богојављења. Тада натприродна демонска бића добијају највећу снагу: мртваци се вампире, зле бабе постају вештице,
¹⁴¹ Вештице највише нападају ноћу, а посебно је изразита њихова активност уочи Божића, о Покладама, о Ђурђевдану и у Иванској ноћи.
Време у току године када се највише приповеда у нашој сеоској култури јесте зимски период, „од Божића до завршних поклада“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јер пословица каже: „Сачувај нас, боже, ведра Божића, а облачна Ђурђева дана!“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху свијетлим
Ово су ти наши обичаји навече Божића. Овако ти је свуђ кроз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и бог те пита докле, ђе
— Тако! — рече Јанко, угодно изненађен. — Ја бих могао сјутра да га походим? — Не сјутра. Првога дана Божића полази се само браство! Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно!
Она од прве рече Јанку: — Ево вас као два бијеса, али до другога Божића да се оба ожените! Овај мој јутрос ми рече: „Нека, нано, имам ја сада друга, при коме ми је све остало ништа!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно »Рождество твоје«, него да ми се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу кад га је позвао Јован Максић, назван »Ватра«, да му буде полаженик првога дана
Дакле, прво ћемо почети са домаћином. Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако на браду.
Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде.
— Два и по. — Јок... три и по. Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића. Погледа прасе и немаде куд него признаде да је заиста тако.
Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Први је дан Божића, па не иде да човек одмах... има кад, три су дана. И заиста, ено, другог дана, једва ако је поноћ прешла, а по гдегде
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Угурсуз устане, протрља очи, па рече: — Ама како ће кукавица да кука сад око Божића? Идем ја баш да видим каква је то совуљага.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Та растреси се и ти једанпут да га ђаво носи! Све твоје другарице како тако, ал ти довека у ђубрету. Од Божића ниси била у цркви. МАГА: Кад не могу да стигнем. НИКОЛА: Свако живо доспе, само ти не можеш. Еј, тешко мени!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И рукама гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме. Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15.
мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за Божића“ Слава и част домаћину! Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо!
— “Пошљите ми малу дјецу да ме превезу.“ — “Ма су дјеца враголани, утопиће те.“ — 21. У Божића три златна ножића: С једним реже месо печеницу, А с другијем танку ђевеницу, А с трећијем бијелу погачу. 22.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. — Нека до Божића, да се спремим... Немо' тако, славе ти! — Ама 'оћу сад, закона ми, сад, сад 'оћу...
Тако се прикучи испит. Једног дана радим ја са децом, гледам да »угојим печеницу уочи Божића« — како се то вели — распричао се ја нешто пред децом, Бог зна где су ми биле мисли, док тек одједном ђаци пођипаше и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
(дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића! Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је ова слава одвојила са
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сиротињи | и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. Био је строг и прек. Трепет не само за кућу него и за целу породицу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ево нас, сердару, твојијех брата, да ти тугу из куће ишћерамо, јер, богами, нити нам је Божића ни весеља док је теби тако!“ рече онај што бјеше најпрви ушао, окошт човјек, средовјечан, црнијех великијех брка.
Сву ту четворицу видјели смо у кући сердаревој, уочи Божића. Пошто измијенише поздраве и обична питања, Мишан и Петар, по наредби старијих отидоше на стражу.
Јадни сердар давао је — што се вели — вољу за невољу. Таки је он у свакој прилици бивао; таки се показао и уочи Божића у својој кући, као што повједисмо. Али у срцу своме вапио је: „Боже мој! кад ће ме се већ једном несрећа оканити?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија. Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо.
по околини приповиједа се да је цар Дукљан у виру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а Циганин сваки по једном удари маљем (великијем чекићем) у наковањ те притврде.
3 Побратим се побратиму ’вали: — Имам жита више него лани: Два кошића — до светог Божића, Два амбара — до светог Лазара; Шарка ми се кока опилила, А риђа се коза окозила; И жена ми доста вредна била, Па
Хајд’ да идемо! (Пошто се захвали на дару, Губи одлази за царевима). В) ПОКЛАДНА ВОДЕНИЧАР На Златибору, између Божића и поклада, једно се лице преруши као воденичар, завије чалму и набрашњави се, па седи и „меље“.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући
Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му
А тај је Наћвар с душом у носу! Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А...
Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести. Љекар, по обичају, пророкова да може умријети наскоро, а може
Већ се због времена није могло сједети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но ти око Божића. Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.
Трећу најезду сачињаваху: Галица, муж јој, Рора, Кљако и Цонтрона. Ти дођоше испред Божића. Бакоња се веома бојао да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.“ Кад га је после Божића попово водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у санке, одвео га је под вајат и рекао му строго: „Ако си мушко,
Неће ниједна с гољама и вашљивцима. Ако је Ђорђе мали и неугледан, ако јој је и душу појео од Божића па наовамо, њен је то човек, њен је домаћин. да је сада овде... опет је отишао ради тих проклетих избора...
Али још данас чућеш ко је твој отац. И запамтићеш ме. Идуће ноћи нећеш моћи да заспиш. Ја ти нећу дати. Од Божића ни ја не спавам. „Преровци су га презирали и исмејавали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Исак Њутн, родио се, како то стоји уклесано на његовом надгробном споменику, 25 децембра, дакле баш на први дан Божића, 1642. године. У многим књигама напоменутих научних дисциплина стоји, додуше, да се родио 4.
За време целог живота Њутновог поклапао се његов рођендан са првим даном Божића како је овај још празнован у Енглеској. Имајући ову чињеницу у виду, отпочећу своју причу са 25 децембром 1665.
Са том намером укрцах се у лађу која, под водством часног и одличног капетана Фиц Роја, исплови одмах иза Божића 1831 из луке Девнопота“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И околина, сва бела овога Божића, изгледала је свечано нема, док је варошица уливала тугу. Чинило се тако да је овај празник далеко од ње: као да је
једне гошће наших познаника и некаквих наших даљних сродника, истинске једне мале лепотице, Светлане, која је празнике Божића провела овамо, а коју сам ја први пут видео и са необичним усхићењем посматрао другога дана празника о посети наших
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Историја Баната забележила је један велики догађај у рано пролеће 1872. године, у пролеће које је дошло иза оног Божића када су се мој отац и моја мајка сагласили да се не слажу око предлога да пођем у Праг.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
лик, Софка има у себи нешто од дечје устрепталости, од осетљивости малог приповедача из Старих дана и Нашег Божића. Отуда и њени - неочекивани и неочекивано јаки инфантилни страхови.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и поп Ђуричковић гласаше за наше радикалне кандидате: Адама, Милију, Крупежевића,1) Вуковића, Шумкарца и Благоја Божића.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ваља је прести од Бадњег дана до Светог Јована (СЕЗ, 32, 1925, 131); исто тако, од Светог Николе до Бадњег дана, и од Божића до Светога Саве, није допуштено сновање кудеље. Врачања у њену корист врше се нарочито о Бадњем дану и на Беле покладе.
Кад девојка жели да има много просилаца, посеје уочи Божића око плота л. семе и три пута каже: »Ја сијем лан на Бадњи дан, да ме просе просци сваки дан«... (БВ, 11, 1896, 49).
Упор. насупрот томе, Самтер, Волкѕкунде, 790). Ко би на лесковом штапу свакога дана од Свете Луције до Божића зарезао по једну црту, тај би на Бадњи дан могао у цркви познати све вештице (ЗНЖОЈС, 19, 158). Л.
у кућу, и честита укућанима Нову годину; затим том гранчицом чара ватру, и после је забоде у греду и ту чува до Малог Божића (1. јануар), а онда је изгори (СКГ, 14, 37; Сцхнееwеиѕ, 95). Х.
Шљива. Ко је у сну брао шљиве — плакаће (СЕЗ, 61, 1949, 190, Височка нахија). У Жупчи код Брезе, уочи Божића, момци или дечаци, идући од баште до баште, завијају (»лају«) као вукови око шљива да би боље родиле (ГЕИ, 19—20,
Паламида (цірѕіум арвенѕе). У пшеничним њивама са п. (која је штетан коров) закопава се на први дан Божића пасуљ од бадњиданске вечере, и том приликом се говори: »Кад никне овај гра, т̓г да никне паламида« (СЕЗ, 70, 1958,
За старога — за Бадњака, За младога — за Божића. Уз прву Вук је напоменуо: »Овдје се бадњак спомиње као некакав човјек или Бог (као и Божић)!
светој цркви на јутрењу«, и враћа је (као чувар старог, паганског култа) гостима колеђанима, који моле за Бадњака и за Божића, и то (као и хипокористика Пера, в. чл. Богиша) указује да је Петар заменио Перуна.
Ћипико, Иво - Пауци
Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди. А некако досада био је тешке среће. Први пут, било му је тада дванаестак
Стакне запретану ватру да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега. Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви. Раде, посједавши, заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан. Куд ће сада?
Радио сам што сам могао... Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. —Муч'!... — окоси се на њ Марко. — Шта?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Изђикају људи као трава, и увену као трава. Једино, слично понеком бусену жуте траве који претраје и до Божића, у неком запећку кашљуца по једна рушевина, нека озебличина, заостала иза оних што су већ сви на гробљу, заостала да
Синагоге су формалности, велики јеврејски жртвеник је невидљив. И тај Ускрс је прошао, и онда још три Божића и три Ускрса, а Бранко није отишао у Париз. Живот је пун препона. Не може Бранко; не може Павле; не може фрау Роза.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Христов закон Мухамедов адет присевати, штоно је у Србаља и у Бугара да девојке неудате не ходе у цркву кроме Ускрса и Божића, Госпођина ли дне, рад причештења кад су накићене и сви су момци у цркви, да их згледају, еда би се скорије
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А вукао је шамаре преко целе године. Сем првога дана Божића и Ускрса, славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на
Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића... С таквим светом не може да се издржи конкуренција.