Сремац, Стеван - ПРОЗА
— одговара Јован, и врати се у собу. Док је Јова напољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали мир међу људима и благовољеније. — Море, ти се не шалиш, — вели му Паја.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, ѕ. в. бадњак), и божићну синију (ГЗМ, 6, 380). У Боки планинци мећу гранчицу б. божићној печеници у уста (Врчевић, Три, 28). Бршљан се употребљава и у љубавној дивинацији.
примере у Софрић, 78 ид). Г. се меће у уста божићној печеницу (ЖСС, 169). Г. не ваља мирисати, јер ће брзо да иструли (СЕЗ, 13, 1909, 414). У народној медицини г.
мало доцније. У неким случајевима ј. се вероватно има схватити као жртва, на пример: ј. која се меће у уста божићној печеници (свуда! упор. нпр.
за коју иначе знамо да се једе као облигатна жртва душама мртвих и прецима (једе се о сваком подушију, о слави, и у божићној сезони, цф. ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница).
Понекад се семе меће у чаршав који је био на божићној трпези (ЗНЖОЈС, 12, 298). Кад се сеје пшеница, орач намиче на прст десне руке црвен конац (СЕЗ, 32, 7).
мој рад о Божићној слами, Прилози, 1923, <130> — пређу у ш.); на Беле покладе пали се по шљивику слама (СЕЗ, 14, 33). Свакако из тога
Ћипико, Иво - Пауци
Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри. Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.