Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, господине, нас заборавите! Грехота је оних се сећати о којима бог бригу води, а сирочад су деца божја... Марта Станојевића“.
Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?...
Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима.
„Ти си покојнога Марка Пуљића син?... Џанум, то је био добар човек, приложник и ктитор овога храма, ето, божја воља, па умре, џанум!..“ „Умре, оче“, рече Живко, уздахнувши. „Па, џанум, којим ти добром долазиш, Живко?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сунце и месец и сва божја створења чему нас с непрестаним и неуспаватим својим движенијем уче него да се всегда упражњавамо.
не може човек тако дјејствително о суштеству, о мудрости и о благости бога творца уверен бити, као кад премудра дела божја у натури размишљава; и колико боље ова познаје, толико у веће богопознанство и просвештеније долази и бољи бива.
неправдом и грабежом, и ово служи за силно доказателство да богатство нити је всегда од бога, нити је знак благослова божја.
Обратимо сад поглед наш на слатко и весело зрелиште чиста, безлобна и непоречна срца, гди она прекрасна и первородна божја кћи, света добродјетељ, живи и царствује: шта ћемо ту угледати?
свету измењенија бивала, тако ће и после бити; Турска нити је од искони Турска била, нити ће до века остати; сама је божја власт вечна, а человеческа прављенија измењаваће се како и пре, а при измененију владјенија уводиће се наука и нови
И нека нам је ова вечна божја истина всегда и у свачем у памети и у чувствителном срцу: да човек без здравога разума и без љубови к человечеству, к
У томе је папа свето дело учинио, зашто Христос, вечна божја истина, неће нипошто да се њему за атар лаже, и ко то чини, он Христа нити верује нити познаје.
хоћеду за бога више да ревнују и да се старају него што сам милостиви изискује бог, и који мисле: да њих нема, сва би божја слава пропала.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А звезде трепте мирно, лениво... Он осети нешто тешко на души. Неки глас прошапта му: — Ти не смеш вршити дела божја! Он даје живот, он га и узима... Али други глас загрме: — Ја сам правда божја!
Он даје живот, он га и узима... Али други глас загрме: — Ја сам правда божја! Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... И та грмљавина угуши онај шапат.
Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег! Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!... Хајдмо!...
немиросан — који није помазан светим миром (освећеним уљем у православној цркви) новака (нафака) — судбина, воља божја оашлучити се — добити новац за ашлук, трошак овавестити се — доћи к себи, освестити се окорно — прекорно окумешан
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У простор бачен глас што стреми, Да га небеса буду пуна! И реч што никад не занеми, И вечно будна божја струна. А као песник, ти ћеш бити Странац у свету и у гори: Од осама се што усхити, Од хладних звезда што сагори.
Има и на тлу очајноме Увек кап Божја која капи, И крвожедни крик Саломе, И један пророк који вапи. Нигде ни пустош није сама, Свуд срце људско себе
А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу! Чиста Божја капљо из заветне чаше, Свето наше слово писано на мачу! („Американски Србобран“, 11.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Рече: Да се осећа боље. Да му је Јоца рекао да то може бити још боље. Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.
И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. — Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати. Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? Опет сви ћуте и уставили дах.
Мара одмах притрча, па владику у руку, а он њу у чело. — Твоја? — пита владика — Божја, па моја! — рече поп. — Да је жива и здрава! — рече владика милујући дијете. Сједоше они за ручак.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица... мо’ш је пити ко кеша бару, ништ не осећаш!... Та зар ја не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све му се већа чинила та неправда, све ужаснија та њена судбина. Божја воља му се учини нешто подло, зло, подмукло, зверско. Огромно, свемоћно, прождрљиво!
Теодосије - ЖИТИЈА
И благодат Божја беше на свима и весеље и неисказана радост. Узевши реч, преподобни рече брату самодршцу и благороднима и свима који
Јер никакво лукавство не може побећи од суда Божјега и јарости, и одмазда Божја неће малаксати, гонећи оне који чине безакоње све дотле док их не стигне.
„Пред њиме је све наго и познато и ништа наше неће се сакрити. Јер жива је реч Божја, и делује више од мача оштра са обе стране, и расудитељ је мислима и помислима срца“.
Клањамо се и целујемо свечасну икону р ади нас човечанскога оваплоћења Христа Слова Божја и Очева. Клањамо се и целивамо икону пречисте његове Матере, и исповедамо ову као приснодеву и праву Богородицу.
А хтео је ићи и у Велики Вавилон и у Египат, а из Египта, говораше, ако буде Божја воља да стигне и на Свету Синајску Гору.
који га је удостојио да и на тај жељени и свети врх узиђе и да се поклони, и да таква страшна, чудна и света дела Божја на њему види. Испунивши се весељем духовним, И веома обогативши се, радосно у манастир сиђе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
године Кара-Ђорђевићи. Најпознатији калуђери овога манастира су били Мијаци. Божја служба се у њему увек служила на словенском језику, и пре него што је основана егзархија.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” - осмехнула се и прошла, аја сам остао да се питам је ли мислила на Рашиду или Грету. - Ти, бубо божја! - окренуо сам Грету на леђа и покушао да јој завучем прст испод оклопа, али је она само мало померила своју рожнату
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нарочито зато што ће пронети славу Срба широм света и што је таква воља Божја. Спремајући се да се коцкају Исаковичеви официри, међутим, нису били ни најмање раздрагани свим тим славопојкама.
а над свим тим његовим војницима, и колима, дуж целог пута на ратиште, надао се да ће бити испружена као нека Божја, или ћесарска рука.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Отац оде код кума носећи са собом поклон који се састоји од погаче и каранфила. Кума пољуби у руку и каже му: „Сус божја мисла уф нидеља лагиме (мислимо) да крстиме!“ (ђевђелијска каза).
оцу који је имао ту „злу срећу“ да је добио женско дете („чобаницу“), рођаци и пријатељи упућују речи утехе: „Шта ћеш, Божја воља!“ или му подсмешљиво кажу да је „Стек’о зета!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али човјек мисли једно, а бог друго, а божја је најпреча! Не изгубише Србљи на Косову што не бјеху јунаци, но што им бјеше суђено!
Кад би му се о томе поменуло, говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека се халак дигне кад се ја
То ти, божја ти вјера, никад заборавити нећемо!... Дајте ракију! Удовица донесе и стави преда њих ониску округлу трпезицу; Кићун
Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве! Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати!
— Па лијепо, ваистину — прихвати кнез. — Биће згодан Црногорац! — Бијесан Катуњанин, божја ти вјера — прихвати Мргуд Шутов.
Пети дан након тога кретоше се галије и ми на њима, божја ти вјера запамтисмо то добро, јер нам никада грђе не бје, ни у најкрвавијем бојевима, но тада од морске болести.
А, божја ти вјера, господару, ако га не смакнеш, биће велика погибија, јер нам на правду божју уби најбољега ђетића. Владика,
— Ако ће кнез да је дâ за твога сина Станоја, може, али не мора. — Нећу, божја ти вјера — рече кнез мирно, али одлучно. — То сада кажем чисто и једном завазда!
— Е, брајо, то сам и чекала да ми речеш? Хоћу! Али ти мени сад реци чисто, отворено: хоћеш ли га за зета? — Хоћу, божја ти вјера! Како нећу онаког кућића и јунака и мога осветника! Да ми је иште њеки од Петровићâ, не бих био задовољнији!..
— викну Крстиња, која бјеше изишла колибе и чула пошљедње ријечи... — А, кучко, хоћеш ми домазета! Е, нећеш, божја ти вјера. — Јеси ли се помамила, бабо! — рече кнез уставши. — Готово јесам, Драго!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Планине су за њега »маснице«, остаци божја бича када је шибао земљу због њених црних дела; злато је пак жути гној у тим масницама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али сада сакривена Проговори сека: „Ој стазице, ој милена Донес' га менека!“ „Чуда божја! И до сада Шета ја по гори, Али не чух још никада, Да славујак збори.
“... Грдно ми се растадосмо тада, Ал' је могло грђи бити јада! И само је била Божја воља, Да не беше међ' нама покоља...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта ћеш, божја казна, трпи и ћути. Михољдански, славски, гости још се нису ни разишли, још се по кући повлаче остаци печења и наш
на немарног небеског колегу калајџију што је по тако лијепој бакарној куполи ударио неки плав калај, па сад пресвета божја черга неодољиво подсјећа на одвратно фабричко плаво посуће, врхунац сваке преваре.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
СУЉО: Немој, молим те! Не могу ни о Шемси на празан стомак. ХУСО: Знаш ли ти шта је божја милост за сиромаха човека? Телећа чорба! Греје трбух, смирује живце, припитомљава!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Та како би још спила, та како, како би? — прекипну божја сила и гроб се раздроби. Прилетеше зефири, запојаше јој сви: „преобразил сја јеси, о Боже милости!
оживети и смрт, размакнут међу непромењиву, васељену што цепа надвоје, да мо'ш одерат смелом десницом са божја лица недигнути вео, на наличе окренути нам га, да и то смртна сила која сме ни онда не, ни тад, ни тако не!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај оде, те кад видио ону силесију паса, врати се сав преплашен па рече да их има силесија божја, те ако се упусте с њима у бој, да су скувани, „та појешће нас за ручак све до једног“, рече овај, „и најбоље ће бити
Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Ајде, море, и ти за коњима. — Не смијем, господару, бог а божја вјера, ја туда за живот прећи! — Бе ајде, море, не лудуј!
ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпере, бог и божја вјера! А Турчин: — Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Оди опет на леђа.
! — А, а, море! Стани док погледам у ћитап, — па се сегне руком, да дохвати ћитап, а Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.
да они сву рибу узеше, узме чинију с чорбом врућом па по њима свој тројици говорећи: — Излија сја на вас благодат божја! КЛИНЧОРБА Дошао солдат баби у кућу и искао да му дâ штогођ да једе, а она му казала да нема ништа у кући за јело.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
али Нечујан свему изван овог слуха — Осим што кружи по тој катедрали, По завојима недреманог уха: Ко ухолажа божја, безвремено. (19.
Овде. Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те
Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
710 стопа. Кажу да је то највиша планина у Африци. Њен западни врх Масаи називају — Божја Кућа. Уз сами западни врх налази се сасушена и смрзнута лешина једног леопарда.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Вито перо од чемпреса умирује руку беса. Тамна крила врх кандила распламиња Божја сила. Зрак издвојен из наоса крсти чедо сред хаоса. Са титле се скруни титлић у замишљен Житомислић.
Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси. С Главачића ено клеца, и с точкова пламен баца, божја чеза са три свеца и тисућу три мртваца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сада готово нико и не опажа да пада киша. Само када се не чује више фијук куршума и фрктање граната. — Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде!
Сестра је приведе столици. — Примири се — тешила је нежно моја мати. — Шта можеш. Судбина... Промисао Божја... — Али зашто је и тај Бог био тако... немилосрдан према нама? — јецала је она. Моја сестра је такође плакала.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа. И гле, то исто сада!... И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и
Истина, сам он није постао министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава. »Божја правда !«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њој поју три анђела, Они поју рајску песму. Отуд иде божја мајка: “Стан’те, људи, станте децо, Стани горо, стани водо, Да слушамо рајску песму, Де гу поју три анђела!
“ Сташе људи, сташе деца, Те слушају рајску песму; Трепетљика не слушала. Благослови божја мајка: “Што слушало, род родило! Трепетљика не родила! Узаман ми трепећала, Од данаске па до века!“ 11.
Изметала струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро, б’јела румена! Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У мраку само кад ми идеш, а очи ти се болно смеше, чини ми се иде ми красна проста сирота мати божја. МОЈА РАВАНИЦА Блудно гледам твоју богородицу свету, што мирише ко гробови у цвету, па ме је стид да живим.
Моја стара тетка, калуђерица, заблесавила је од свега што о Бечу чује. Вели, све што се догађа на свету казна је Божја, за наше грехе. Ја се онда решавам да одем до Коморана, до двадесет и девете, да опет уђем у касарне.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За то се, вели, испашташ по манастирима. — Тхе, сви смо грешни у Бога; нема човека без греха; али тек милост божја може многима да помогне. Али неки пут се овакви разговори не свршаваху тако мирно.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли! КНЕЗ ЈАНКО Ема нећу, божја ви је вјера, више слушат оџе у Ћеклиће ђе гугуће сврх оне стуглине кâ јејина сврх труле буквине!
ВУК МАНДУШИЋ А бјеху ли јунаци, војвода? ВОЈВОДА ДРАШКО Не, божја ти вјера, Мандушићу! О јунаштву ту не бјеше збора.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мени се чини да је вечна она, К’о љубав њена, божја васиона, К’о звезде мирне на своду широком. Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода,
Хоће ли доћи час велики, свети, Да блесне правде и разума сјај, К’о страшног дана божја судница Што ће нас једном на грехе да сети? Јер свет је тешка, страшна лудница, Свирепост, очај, несрећа и вај.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вазда туђа бремена носио! Глава му град чувала! (тј. била набијена на колац). Губа га разгубала! Да бог да и моба божја, волови му не букали, коњи му не хрзали, дјетињи и од гусала глас му се у кући не чуо, ако бог да!
ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица. — Што ти (име болесника) цвилиш, пиштиш гласом до неба, сузом до земље?
— Али вели мајка божја Богородица: „Лако ћемо ране угасити, с паметном метлицом, с девојачком душицом и кокошињим перцетом.
(Опет три пута). ОД ИЗДАТИ 1 (Баје се ножем црнокорцем) Ој ти Луко, божја слуго, узми нож црнокоран, па иди уз пут, низ пут; кога сретнеш, убоди га; кога стигнеш, прободи га; па ти иди уз
Пишти Петар од земље до неба. Зачу га божја мајка, неумитна Богородица, па пита: „Што пиштиш, Петре, од земље до неба?
Стјепан у здрављу заскочило, а бољему оставило од ове године до године, а од године док буде воља божја а пожудња срца његова.
тврдога и високога шљемена, брат домаћин на више подизао, под њим доста чуда и весеља учинио, да бог да и мајка божја!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
80 16. ПРАВДА И КРИВДА. 81 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА. 83 18. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 85 19. ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. 86 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. 88 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА. 90 22. КОПАЊЕ БЛАГА. 91 23.
“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Нећеш, Бог и Божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА.
ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј!
ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: „Немам госпо- | дару, ни перпере, Бог и Божја вјера!“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш курво? Оди опет на леђа.
(Правда и кривда), 19. (Ђавоља маштанија и Божја сила), 20. (Побратимски дарови), 21. (Калуђер и четири грјешника), 22. (Копање блага), 23.
И тако остане и до данас. 19. ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. Крене једно јутро царев син у лов. Гацајући преко снијега почне му точити крв из носа, па гледајући како је
Кад то виђе царев син, извади нож иза паса, те сам себе уби, и обоје мртви на земљу падоше. У ови исти час — Божја воља!
ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог а Божја вјера, ја туда за живот прећи.
ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: | „Немам, господару, ни перпере, Бог и Божја вјера!“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? оди опет на леђа.
“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Не ћеш, Бог и Божја вјера! кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље не ћеш ни твојој.“ 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Камо срећа да сам из детињства и младости таке разговоре слушао, чини ми се да би[х] боље познавао шта је воља божја и зашто смо на ови свет створени.
А човек (будући даје тако воља божја) не може иначе на свет произићи и постати разве од оца и матере рођен. Из овога се јасно како сунце види колико мора
” Архим[андрит]: „Господине, на моју душу, имате право; божја истина из ваших уста беседи. Камо срећа да сви архијереји тако мисле! Ја би[х] се нама[х] оженио.
А кад су Греци под љутим удрученијем то кадри исполнити, што се може од њих ожидавати кад буде божја воља да се освободе и дођу у такова опстојатељства гди сами цесари то изискују и налажу?
Четвртак прве недеље поста укрцамо се у књигоношњу лађу за Болоњу. Сила божја музиканта и комедијанта мужескога и женскога рода и племена!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго — вели Блитвар. — Евалај ти га! — А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило! Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Многа се рађају само да би слуге и мученици били. А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја... Ђорђе није крив што ме је тукао. Ја сам грешном телу попустила. Ти, Господе, знаш на кога сам помислила.
Желео је само да му Симка потврди. Ништа више. Нисам, боже, њега ми што се рађа. — Што ти је; Ђорђе, сунце божја ствар! Осећаш ли: багремово цвеће мирише на мед — рече Тола и седе поред Ђорђа.
Казна. Његовом вољом много је деце остало без очева. Стиже га казна. И божја, и Василијева, и Катина, и Луке Дошљака... ...
„Како не можеш да обујеш? Мајстор ми је рекао да су за дете од шест година, а ти још ниси напунио шест. Наказо божја.“ Узимао сам ти ногу и ломио је гурајући је у ципелу. „Колика обућа теби треба, а? Бос ћеш и по снегу да идеш.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
позва ме пријатнијем гласом: „Диг се, твари општег створитеља, те ти хитре наслађуј погледе у предивна створенија Божја; пред великим претпријатијама нек се крије име опасности; сви свјетови без очих су мрачни.
На свакоме лицу ангелскоме совршенство блиста створитеља и прелесна Божја поезија; на њихова копља и стријеле и свијетле војничке штитове клизају се играјуће зраке.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља. — ви јадници, ваше муке нигде? — .Ја, ми тако: данас јесмо, сутра нисмо... А, овај ...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати. Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... — Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар му на то одговори: — Ја видим, али шта ми можемо за то, кад је тако божја воља. Онда му отац рече: — То је истина, али може бити да има гдегод у свету места где би се човек и спасти могао.
Нека буде воља божја! КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО Питали Краљевића Марка како је постао јунак, а он одговорио да се јунаштву
— А, а, море, стани док погледам у ћитап. А Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.
Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Хајде, море, и ти за коњма. — Не смијем, господару, бог и божја вјера, ја туда за живот пријећи.
ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпера, бог и божја вјера! А Турчин: — Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Ходи опет на леђа.
Кад га наћераше па је морао, крену ти он на Цетиње, па ће Господару: — Ама, Господару, чему ме врже с моје парохије? Божја ти чиста вјера, кога сам год крстио — није се потурчио, кога сам вјенчао — није се развјенчао, а кога сам опојао —
Одговори му он тихо на поповску: — Шта ћеш, мој брацо? Божја воља, а моја срећа. Мало послије, сељани ови ђе је помирало реку попу: — Попе, болан, шта је ово?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Град Делавер Сити био је много већи од Идвора, али је служба божја у Идвору била много узвишенија. Није било хорског певања у цркви у Делавер Ситију, није горело много свећа и није било
Ћипико, Иво - Приповетке
Окуша, мљасне, преметне језиком и избаци. —Ово је отров. Смрди! — мрштећи се, пљуну. —Је вама, а њима је мана божја! После се Цвета упути у господара и затражи од њега више новаца него обично да купи за сина што јој лекар наредио.
И у њој је Мајка божја и личи на ову црномањасту, окруњену, љупку. И, подајући се у молитви, осети се утешен и смирен.
Мајка божја не остаде дужна и одазва се на његове молитве. Неког напуштеног поподнева клечао је пред њеним олтаром. Пуста пространа
И одједном, чисто задивљен, виде како мајка божја у њ гледа и љубазно му се осмехује. И не смеде да је дуже гледа у очи, па, заклонивши главу рукама, ничице мољаше се
„Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита. У читању књига сазнаде да има и такових које млађи
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Говори, где је? РАКА: Два динара, па да чујеш? ЖИВКА (даје му): Ево ти, стоко божја, говори! РАКА (пошто је примио): Ено га у соби код Анке. ЖИВКА: Је ли истина? РАКА: Сада је отишао.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе из цркве још на оном мостићу...
Јаблана неће смети нико ни попреко погледати. Вера божја; она тврда, арнаутска, јака као дин турски... Није лагао Арслан Кошутан.
Да насладиш душу, па да доцније намигнеш неком да ме као залуталу псину дотуче... Е, нећеш, Божја вјера! Нити ћу бјежати!..
нафака — оно што је човеку од Бога, по исламу, одређено да поједе и попи– је у току живота; судбина, срећа, воља Божја нехарица — незахвалница, не– милосрдница низам — војник регуларне турске војске пафталија — пушка са више карика
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зар не видиш ту мирноћу Којом срета судбу преку? Зар не видиш душу чисту, Божја сина у човеку? Он свлађује своје боле, Сакрива их у прсима; Диже горе очи своје — Тешко ј’ добром међу злима.
Краков, Станислав - КРИЛА
Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу. Зуби му нису цвокотали јер их није ни имао.
Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу. Зуби му нису цвокотали јер их није ни имао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»У сваком случају нек се божја правица испуни. 1 Августа 1876.« Ове прокламације прво су се појавиле код Хрватовићеве војске.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А ко ће је попети? А ко би, него ти, Ти божја прва ћери, Ти света љубави! Па ид’те, молитве нам, Куд сте се спремиле, Бог ће вас радо примит’ Од ћери премиле!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И верујем да с' само у сто лета Из пепела свог рађа феникс птица, Па сама собом да развија крила. О, правдо божја и истино света! Дај стаблом да нарасти таква клица, Да све то лепше пева српска вила!
Крик серпског рода звезде домаша већ Противу злобе, зависти, неслоге! Дај, Роде, преобуци с’в нову Ризу доброте и божја света! На вас погледа младежи цели свет! Од вас чека то Немање тиха сен! Доста!
” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе! Кад те је вишња снагом укрепила десница божја; Тебе кој’ остави, онога Бог ће оставит и светац!” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Е бијаше смијеха... Сиромах Радош неће се скоро насмијати као... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Говори ко је дошао? ВУЈО: Божја ми вјера, не море! У туђинству је, господару, горак осмијак!... Тек, вељу, поклонићеш га?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вјенчасја раб божји Џибукарда, раба божја Ђурђија!“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе. И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу!
Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије!
—— живахан задолигати — „нарочито певати, нешто слично алпском јодловању“ Задушнице — дан посвећен мртвима; божја служба за покојника заптија — жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја сам данас центар. АНЂА: Шта си ти? ЈЕРОТИЈЕ: Центар! АНЂА (прекрсти се): Буди бог с нама и мајка божја! Па добро, а што ће ти пиштољ? ЈЕРОТИЈЕ: Идем у лов! МАРИЦА: У лов? ЈЕРОТИЈЕ: Јесте!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Али све ово и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум сагледати не може, љубав све превасходи — и није чудо, јер љубав је Бог, као што рече
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ, 19, 358); при свршетку жетве »Божја брада« (СЕЗ, 17, 17); при свршетку вршаја стожер (іб., 18).
У етиолошким скаскама које се интересују због чега јасика увек трепери, јасика је проклето дрво. Њу је проклела Божја Мајка, која је хтела да слуша појање светога Петра и Николе, и свете Анђелије и Марије (или: Магдалене и Јелене), па
ПАМУК Баумwолле ‹гоѕѕyпіум›. Памук. Бере се 1. септембра (по ст. календару), кога дана почиње »Божја година« (Нова година, »по којој се управљају свеци, и кога дана Бог појединим умрлим опрашта грехе«, СЕЗ, 40, 75 ид).
Маннхардт, WФК, л, 204 идд, и паѕѕім) оставља се при свршетку жетве од последње п. »Божја брада«: она се повеже црвеним концем, окити цвећем, и оставља под стреху, па се идуће сетве од ње посеје нешто зрневља
У Крставштини, као и у околини Бјеловара, верује се да ни гром неће у букву, јер је »Мајка божја имела зибел од буковега древа« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 340).
који се приликом окопавања кити зове се: »цар кукуруз«, и он је »антропоморфизирани дух жита« као и »божја брада«, која се прави од пшенице (ГЕМ, 36, 1973, 58); у Лесковачкој Морави при окопавању к.
не пуштају децу да беру лешнике, јер се верује да на тај празник све змије »побегну земји на лесак« да би им »Мајка Божја змастила главу«, па би ујеле свакога ко би лесци пришао, и зато тада не иде »ни млад ни стар тргат лешњаки« (ЗНЖОЈС,
»божја брада«, и семе из ње или се помеша са семеном које ће се посејати (в. нпр. СЕЗ, 83, 163) или се она цела заоре у бразду
Сем тога, на крају жетве, прави се и »божја брада«. Између осталог што се том приликом чини (или се чинило) у неким нашим крајевима (и што подсећа на обичаје око
Ћипико, Иво - Пауци
Ето, зато сам те звао, да се знаш владати. Путем Раде размишља о дугу: — Сила га се божја накупила, нећеш нигда крају!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са примитивним догледом мога прадеде у руци, и под истим небом на којем сам некад угледао прве звезде, свећице које је Божја рука запаљивала једну по једну, ја ћу се моћи лакше уживети у оно доба астрономије, но што бих то могао поред каквог
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Тако грднога, црнога од земље, неговати и чистити! Ја и кад га сретнем, ма да је и то Божји човек, Божја душа, а ја се по два три сата гадим. МИРОН Зато ће њен грех бивати мањи. Што веће испаштање, мучење, грехови су мањи.
ТАШАНА (иде ка Парапути): Нећеш, не! Не бој ми се! Нећеш изгорети! МИРОН (са клупе): Не бој се, не бој, Божја душо! ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да би се угасио): Запалили, запалили Парапуту!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И она је, као и њена мати, много чинила да проживим живот по ћефу и вољи... Право је сад да буде и Божја воља. Са адвокатом је отпутовала и једна старија жена салашарка, да понегује болесника, и да га касније преведе
ко зна хоће ли још бити имања, а ако га буде, ко зна ко ће све бити на њему!... Што је далеко, то је Божја брига, велим ја. Нас две, маторе жене, нећемо више бити живе кад дође до онога што је далеко.
Одавно сам ја видела да код њега мали таванак (показује на теме) не ваља... То је најтежа Божја казна... Боље ма која болест, само не неразум... Саклони Боже!
Ниско спустио главу, пред њим је сам геометриски цртеж, и око цртежа у реду, и без реда тма божја од формула и ланаца. Усне су немирне. Милан мисли.
Бунили су се против тако увредљивог назива и полиција и прота, али воља народа воља Божја, остаде Луди сокак. Виле су се ређале докле је трајао калдрмисани горњоварошки друм.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ћаше они на Ловћен, па довукоше грдније вапора... Жнаш, док ти искочисмо, божја ми вјера, малте их сручисмо у море. — А ну, што збориш, чоче! — узвикују раздрагани Црногорци. — Овога ми!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме — црни је мој живот! Од њега никад Божја, блага реч, само вика. (Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Њу не узима у обзир ни Константин Филозоф. По њему, божја воња је једини узрок трагедији: „И у први мах покажу се јачи они што су били с Лазаром, и победа се приви на њихову
Но је л', браћо, божја вјера тврда да ниједан љуби не докаже, већ на срећу да им оставимо, која сјутра на Бојану дође?
Баш кâ да су бабови чауши“. Уста Марко те отвори врата, чауши се поклонише Марку: „Божја т' помоћ, господару Марко!“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга!
Ал' беседи Мусићу Стеване: „Божја помоћ, моја секо драга! Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле?
Како дође на језеро млада, поклони се зелену језеру, пак језеру стаде бесједити: „Божје помоћ, зелено језеро! Божја помоћ, моја кућо вјечна! У тебе ћу вијек вјековати. удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!
Кад је био на води Сервани, сукоби га Косовка девојка; божју помоћ назива јој Марко: „Божја помоћ, Косовко девојко!“ Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана!
Пак се Марко под шатора шеће: Арап седи, пије вино ладно, служи му га млада и девојка; божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, драги господине!“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана!
Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на
Утом Ива пред шатора дође, божју помоћ Турком називао: „Божја помоћ, Рибничани Турци!“ Лепо Турци помоћ приватише: „Здрав, јуначе, Сенковићу Иво! Које добро, Сенковићу Иво?
Мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато!“ Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара! Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?
пред двором Кумрија робиња, она њија од злата бешику, у бешици два банова сина; божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице!
наручје, божа м. божја; често се употребљава акузатив уместо локатива: љепоте јој у сву земљу нема, итд. У многим крајевима не изговара се х
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Моли се Богу и скоро ће те сусрести божја лепа милост и веруј неће ти то сношење напразно бити: и у заглибљивању под ногом се тврдо што находи, те не пропадне
И свако човечје ношење се ка један исто цвет на трави: трава се погну, цвет увену и отпаде. А божја реч увек траје. Дође смрт, све му добро појагми, узе га за роба себи, одведе стрмогледећа, чемерна и невољна, несвесна