Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама. Стриц пође да га прати. — Та-а-ко! Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета. Тако, је ли? Ти да се јуначиш! Ти да се угледаш на онога манитова!