Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ти си бунтовник! Ти си издајник отаџбине! — викаше судија. — Ја сам бранилац народа, бранилац правде и људске и божје!... Ја сам, господо чланови крвавога суда, бранилац слободе!...
Е, па лепо! А куда мислиш путовати у име божје? — Ја, пријатељу, до Београда. — Далеко, — рече човек, — али шта ћеш, људи смо!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А зашто? Беда га знала. А расколник сиромах крепко верује да ко обрије браду сасвим изгуби образ и подобије божје, и не сумња нимало да бог не седи на небу с великом брадом. Ово ја овде не спомињем само за шалу, нипошто!
Хоће велики цар Петар Перви да просвети и укрепи царство своје, а патријарх му не да; виче, и у име божје заповеда да се наука не уводи.
ни људи не срамећи се, ништа друго нису тражили него како ће се лакше о најмањем, или ни о најмањем, труду, туђе у име божје иштући, записујући и узимајући, обогатити.
познаје и види да: ко год на ови прекрасни божји свет и на ови наш (ако ће и маловременан бити) жи|вот виче и дарове божје оговара и без разлога похуждава, или је манит те фантазира, или је лукав и мисли друге да превари.
знајући да ћеду богу и будуштим родовом отвјет страшан давати, нек не пазе ником атара, и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду,
” Помози и помажи колико можеш, и нек се радује срце твоје помагајући. Зашто, помоћи, то је божје и божестве|но дело.
А у турској земљи што чине, то није ни за описивање! Но рећи ће ко: силом не отимају. Горе него силом, зашто у име божје отимају, а сиромах прости и невјежа човек боји се да га не покара бог ако калуђером не да, јер је тако од њих из
Ово је оно проклетство божје гди вели: „И с о т в о р ј у т ј а р а б а р а б о в т в о ј и х.“ Но нека нико из овога не закључава и не мисли
Кад би могли ми људи осећати и чувствовати сву силу оних кротких речи вечне блажене божје истине с којима нас за ово наше неразумије укорава говорећи: „М а л о в е р н и, н и ј е л и л у ч ш а д у ш а
њим свету и блажену вечност могу заслужити и добити, томе, сиреч ленивцу, ништа није него као некакво проклетство божје. Ево, браћо моја, шта се рађа и произлази из злоупотребљенија најлепших и најполезнијих божјих дарова!
Мед исти претвара се у отров, и исто благословљеније божје, милост и благодат у проклетство. Зато, предрага јуносте, чувај се да се из младости овој злоби не предаш и не
Што ти ја велим: гди се људи сами не труде, но с туђом муком ишту да живу, онде мора бити проклетство божје и прошња. Сведоџба ти томе наши калуђери и фратри: они ником ништа не дају, али све просе те просе.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Боље и шлем с више рупа него у свирали! Ако смо од овог узимали причест, доста смо милости Божје и имали! С чорбом по прслуку, са шталом у глави, знам ја, винопије, како вам је било!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом. Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој воденици!
— тачно одмерити или уравнотежити, удесити, угодити умаија — врста простог платна усопши раби — помрле слуге божје утувити — запамтити фалити — десило се зло фрас — несвест од страха или изненађена фрлити — бацити Хамајлија —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна... Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему...
Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...
Мира ради попуштао би па ма штетовао... Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. Али дарнута је клица зла.
Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари? Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо. Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!... Зар није? — Јесте. — Јесте, јесте! А то је све Крушка!...
Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!... Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
твојих мученика, ти ћеш једини живети, плавокоси и љупки младићу, јер си први указивао на путеве срца као на путеве божје. Остаћеш, али видевши да је еванђеље било недовољно. Јер није Бог за људе у постигнутој истини него у вечитом тражењу.
Јер је клетва ова божанског порекла, Против нас је пао свирепи мач с неба; Од Божје је руке рана што је пекла, Од Божјег је теста мрва црног хлеба.
И ми имамо те Лавале, Имамо и твоје Више — И бруке које не би спрале Никакве Божје кише. („Американски Србобран“, 15.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опрости ми, ако знаш за име божје! Ништа лакше него старца расплакати. Нему грунуше сузе. Оберучке је дохвати за главу и пољуби: — Ходи овамо!
Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.
— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио. Сјутра ћемо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук. Али сјутра се промијени код цркве све.
— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали кад се родила. И то је њено! — Божје, па њено! — Е, сад ми је — вели — лакше умријети. Спаде ми неки терет са срца.
— Шта ме гледаш? — Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје. — Па кад ти се слави, а ти га слави! А мене немој дирати! Видиш да радим!
— цикнух ја и притиснем га за руку. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући. — За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руке. Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. Ја се одмакнем од своје „жртве”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајд’, у име божје! — вели Пера Тоцилов, и стаде тек сад пунити лулу. — Тако вас волем, то је лепо! Шармант! Аусгецајхнет!
А док је био поп Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала Сан матере божје од којега је неких десет-петнаест егземплара имала позашивених у лајбовима од хаљина и по шифонерима мећу вешом, и за
Читала Сан матере божје, крстила се једнако, и једнако надгледала запаљена кандила и мењала »дугмад« И доливала зејтин.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
о томе како ћемо имати успеха, како се неко компромитовао (доставили га из министарства) и како га треба терати до божје куће.
Теодосије - ЖИТИЈА
његову, слушаше његове речи пуне целомудрености и умиљења, и рече му: — Видим, о чедо, да ти је душа зашла у дубину Божје љубави.
видевши њихово пустињачко и безметежно живљење чуђаше се и весељаше се и у души узрасташе што се удостоји видети такве Божје људе. И говораше да многи, поред све жеље, не могу лако постићи да их виде.
По Давиду говорим, у ширину се шириоЗ, видећи оца како је извршио заповести Божје и како су се обојица отуђили од цвиx цвојиx и y туђим крајевима заједно странствују ради Бога.
Нека си од Бога благословен, ти и дан у који си се родио, не моје чедо, већ Божје чедо! и тако се старац радовао у Господу, видећи сина као некаква борца или искусна војводу, где се за њега
своје руке подигавши са сузама, због таква савета Бога похвали, и љубљеном сину рече: — Веруј ми, господине мој, чедо Божје, Бог који xоће наше спасење такву мисао до сада сакри од нас, да бисмо и ми по доласку своме живели под нечијом
Чуђаше се старији брат сладости језика и сили речи благодати Божје, која излази из уста млађега, и рече у себи: — Откуда је овоме дана премудрост да овако говори?
Све ово премного човекољубно Божје старање за нас изводило је тако са њим промислом своје премудрости. Јер тако му припремаше узлажења одоздо навише.
и новим временима, који противнике молитвом убише, да се не бисмо задржали дужином, повести о пређашњим стварима. Божје је, дакле, све ово што бива преко светих, без њега се ни дело ни реч не свршава, „јер без мене“, рече, „не можете
А благочастиви самодржац Стефан и сви благородни, страшну поуку светога саслушавши, ужасом обузети због силе Божје без одговора стојаху.
престајаше дан и ноћ ца цyзама приљежно да учи свакога, говорећи им: — Ево сада, послушавши ме, иако то нисте хтели, Божје благодати удостојисте се. Слушали сте једном божаственог апостола Павла како говори свом Тимотеју.
(Поука) Једнородни Син и Слово Божје, Господ наш Исус Христос, јављајући се ученицима после свога божаственог васкрсења из мртвих п са њима једући, учаше
А ни краљевство не остави никоме од синова својих, рекавши: — Краљевство није моје него Божје, и онога који се трудио за њега, светога владике и брата мојега.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тада се и он сам представља. Он је Косовац Јоване, витез Божје правде, који се често прерушава и допушта лакоумним и силним људима да чине зло да би их затим казнио „секући им главе
Особито цене људе „од праве, од Божје стране“, или „десне људе“, добре и на добро упућене; за човека рђавих особина и који веру не држи имају реч рашчовек.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. — Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 1354) — Испред Бога не може се никуд. (Вук, бр. 1729) — Испред Божје воље никуд ни камо. (Вук, бр. 1730) — Кога Бог чува онога пушка не бије. (Вук, бр.
Узалудно је да се чувамо и пазимо јер од судбине нико не може умакнути („Испред Божје силе никуд и никамо“; „Коме није вијека није му ни лијека“).
Матавуљ, Симо - УСКОК
грађане, те за тињи час прозори се начичкаше главама и почеше укрштати питања и нагађања: — Шта је, сусједе, за име божје!?... Шта бити може!?... Да није утекао млади принцип!?.. Неће бити то, јер аларм долази од црногорских врата!..
Једна старија шапну: „Куку, ево омркосмо, прије но што стигосмо на Крстац! А ево ће и божје вријеме на ови час ударит’!
Хвала! Ријечи је наше изговарао заносећи. — Хајд, напријед, у име божје! — викну кнез и поворка се упути истим редом, само што ускок иђаше одмах иза попа.
Кнез драго, веома изненађен, уста и рече: — Шта је, браћо, за име божје!? Што стојите гологлави преда мном, као пред владиком!? Кад је још то било!? А-ну, сједите, па зборите!
Како ће пресудити за толике мртве главе!? — С помоћу божјом, као и до сада! — прича трећи. — Занаго, без самахне божје помоћи, ту не помаже људска памет! — вели четврти... — Па ето биће једно чудо више.
Уз владику доручкова се брзо и без разговора. Кад устадоше, владика ће Јанку: — У име божје, почећу с тобом! Имамо да одговоримо онијема доље на два-три акта.
— Ама, јесте, чоче! Зна се и то да је њеки ваш купио од мазге јаје, а други од ваших нашао на путу божје око! — Какво јаје? Какво око!? — питају из дружине. — Ваистину, да вам причам — настави Цуца.
Најзад загризе га, па, осјетив сласт, брзо га прогута а онда се сјети шта је, те узвикну: „Ово је божје око! (боже опрости!) Дабогда ти, боже и то друго испало, и ја га нашао!
А сад помози, боже! Дај, боже, да изнесемо нашега мртваца! Ти си млађи и јачи, теби глава! Хајд, у име божје! Маркиша окрете Крцуна на бок и једанак га обојица дигоше, он наслони труп на раме, а вођ ноге.
— Куку мени! — понови отац... Убише их обојицу! Ха, светите их! Крстиња и Јоке допадоше. — Шта је опет, за име божје? Али се кнез тек тада издера: — Ха, Јанко соколе! Хај, Јанко!... Јанко зајеча на кревету.
сина, а сад, када ти, као рођени стриц вјереников и старјешина вашега дома, пристајеш да се развјере, онда и ја, у име божје, дајем благослов и кажем да је кнез, и по црногорском обичају и по закону божјем, слободан удати кћер за кога хоће!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Они су стално и учестано истицали како им је штампарија потребна »као душа телу«, »ради веће славе божје и спасенија души«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта ћеш, прође тако читав живот, несигуран и заљуљан, текао и текао, а ти, бенашу један и говече божје, вјечито мислио да чврсто стојиш на једном мјесту и да је све у твојим рукама.
Е, Брко, Брко, пољуби ме у ... А стриц их, у ствари, зато не трпи што је и он сам једно божје зазјавало, ајкара и рођена луњалица.
— Е јеси право говече, па макар да молујеш не знам какве божје угоднике. Ја светитељ, је ли? Болан, чоче, ја сам стотину пута пожелео да манем и кућу, и чељад, и своје село, па да
се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и бесловесно божје бравче без репа: ил ти, ил они који су те преслишавали, ил брадоња, који је све ово закувао па одмаглио, или, на
мјеста“, попут враџбине, сјенила будне очи чувара реда, па им се, за тренутак, чинило да пред собом имају све сȃмо божје цвијеће у прољеће, а не згољне препредењаке и мацане, који само ждракају шта би се дало придићи и што није за небо
— А, док је оно окренуло да овако божје благо набија у топове, више нема живота, нема државе. А кад се вјечита Аустрија ускоро срондачила као поткопана кула,
Оптужило нашег кићеног Пантелију да је у по божје ноћи напаствовао бабу Тривуну и њезину снаху Анђу. Позвале га жене, све с образом и с поштењем, да им помогне пећи
слуша, па ће ти истом хукнути: — Микане, да нијеси командир и члан партије, ја бих ти сад рекао да си ти једно обично божје говече. За те је музеј старетинарница с краденим стварима! О, људи, људи.
гледа зловољно и гунђа: — Вала, Ђукане, да нијеси скојевац и бомбаш, ја бих ти рекао да си ти једно обично бесловесно божје гове ...јуне, право правцато јуне ...А, док се само заврши овај рат, ти ћеш мени, брајкане мој, у школу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ваљда кроз вас проби цикут и вапај мученички, па кроз свако тако процикнуто место провиру знаци божје милости танко, штедљиво, као што владари на земљи колајне деле, колајне сјајне и речи лепе теби, ропски свете!
воле луди, воле робови, ал' Зеј се стреса, бог над богови'; стаде му реч у грлу узану, напитак му на усни усану, из божје руке пехар испусти, од пехара се море запљушти те бурним валом гњева студена запљускује титану колена; — ал' не дршће
” У Сомбору, јануара 1902. БАЛАДЕ ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ И Стоје пребели Ђурђеви ступови, сведоци верни божје љубави, облаци лебде над њима горе, лагано броде лагано скоре, казујућ богу молитве сетне што им из цркве долећу
онда одлете за горе стрмне. Стоје пребели Ђурђеви ступови. љубазни знаци божје љубави. љубазним лицем на брег се смеше, а равно поље, студени бреже, милотом тешком већ обамреше, милотом тешком
” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде. Спаљени леже Ђурђеви ступови, сведоци негда божје љубави, а сад сведоци божија гњева, у гаришту им грех се огрева.
Јесу ли клетве? прорицање је ли? — Још страшније је, страшније још је — збриши је, судбо, с читуље божје! МИНАДИР Што је силан, што је славан краљ Рамсенит од Мисира, таке силе нигде нема од Индуса па до Нила.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га сасвим ограде н плате мајстора, донесе свака кућа по бреме жита, а кнез сеоски рече: — Хајте, дјецо, у име божје, пуштајте јажу, ја ћу први сасути моје жито да се меље.
— Какво зеље? Не ја! — одговори Паралаж. — То је страшило божје! Више од икаква дуба, дебље од икаква јаблана, а гранатије од највише јеле.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ О сипка звездо с Тариног гаја, потруси прахом фреску гудуре, монашке шпиље, лавре Синаја! Што руке Божје тму не устуре да пукну поља пламсањем нара од Сентандреје до Хиландара!?
топлој влази чедног прапочетка семена бубре и трепере клице јер штедар чин је љубави, зачетка силине родне; а кроз Божје лице зашуме биљу родови и врсте и пре се Крста започну да крсте.
што трепериш смислен, да грозд ти схвате неписмен и писмен, у топлој струји очувајте места, из којих точи благост Божје климе, што бићу чува завичај и име идејо мудра летења и мреста.
ледина, око тамино светлост сабире у подочњаке слепој тморини - где се кандило жишком прекрсти кад проспе знаке Божје милости!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А на прагу храма светог, где се Божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, И угледа,
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Па оно, ако има бога и правде божје, тако би требало да буде. ТАНАСИЈЕ: И онда, 'ајде њој, што кажу: ћерка му је, па каква је да је, али што остави цркви
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
од урока; споља је обично написано: “Машаллах“ (на арапском, а значи: оно што Бог хоће - то и бива - све зависи од божје воље); ставља се коњу око врата, а везивали су је и људи за мишицу дилберика (дилберка) драгана, миљеница, лепотица
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Куд год се она макне, крочи, Прате је деца — људи, жене Траже да виде њене очи Где ћуте Божје тајне— Очи дубоке, сјајне Што тако чудно гледе... Косе јој давно седе... — — — — — — — — — — — — — Лето је.
— — — — — — — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се она Божје тајне знаде, Људма би хтела да их преда: Уста јој често речи траже. Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да..
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Истрча преда ме један веома укусно одевен господин. — Лакше, лакше за име божје! викну ми он. Стадох, ал’ не знам шта да му кажем. Откуд он овде? Помислим да то није какав нов колега.
У њему он поручује својој деци само једно: »Чувајте правду и закон, Христа Бога и свету Тројицу и све божје угоднике«... То је била његова последња порука.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Чекај! Кажи ти прво драгичка! ПАВКА: Ама, кажи ти, кад ти кажем! ЈЕВРЕМ: Па добро: драгичка! ПАВКА: Ја, у име божје, дадох реч за Даницу. ЈЕВРЕМ: А ја дадох реч за посланика. СПИРИНИЦА (Јеврему): Ју, па ти се и не зарадова!
ЈЕВРЕМ: Ама, ко се не радује, радујем се, него... чу ли, Павка, шта ти ја рекох: ја, у име божје, одох у посланике. ПАВКА: Боже, па две радости одједанпут!
ЈЕВРЕМ (размишља): А, овај, новине? Зар неће о томе новине да пишу и да нададу дреку? СЕКУЛИН: Чудо божје! Званична исправка, па свршена ствар. Зашто је бог измислио званичну исправку, него за то?
ЈЕВРЕМ: Добар дан! ГРАЂАНИН: Имате ли новости? ЈЕВРЕМ: Па пребројава се, у име божје. ГРАЂАНИН: Ја чух, газда-Јевреме, 272, Ивковић, кажу, 214, а социјалисте 26.
ГРАЂАНИН: Од Симе порезника. Чух, па рекох, 'ајде да свратим те да те обрадујем. Ми, у име божје, већ пијемо на твој рачун. ЈЕВРЕМ: Ко пије? ГРАЂАНИН: Грађанство. ЈЕВРЕМ: Ау! Ама, зар цело грађанство?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
човјека, рођенога да се од њих топи; пред очима воде пребистрене, ђе у двије свештене капљице предјел шири видиш божје силе но с планине у прољетње јутро што га видиш над бистром пучином!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.
XXX Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве. Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ То је Божо најприје рекао, а затијем разведе на дуго, и потанко исприча све. Док је божје дијете говорило, Отац му и сви небесници не сврнуше очију с њега, нити уха гдје друго обрнуше; заборавише да су
„Ама јесте, чоче, то је познато, као што је познато е сте купили у Приморца од мазге јаје, као што сте нашли Божје око!“ рече лукави Мираш, да тијем одстрани нападај од себе па да се с једним кобали. „Какво јаје? Какво око?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров. Тај уме и из воде сув изићи. Ударен мокром чарапом Ударила га шљивова грана у главу. Узјахао на вељега ата.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
б. Бјела бјелу ћера преко б'јела поља: дај ми, бјело! б'јела љеба испод б'јела скута. 7. Божје саздање, љуцко створење, змија оседлана. 8. Випоје поји, на копљу стоји, да није випоја, не би било никога. 9.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
стара се да излаже, изван и далеко од вашег стада, нека буде тада изагнан, не примајући ни милост ни помиловање (о, Божје свевидеће очи!), зло и веома напасно намислио је.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На кратко време добро чинећи, во веки ћеш благополучан и блажен бити.” За показати све величество ове божествене и божје књиге, наш сладчајши спаситељ Исус учи нас и саветује да погледамо не на сву њу, но на најмању частицу ње, за познати
” Нека сад задржи смеј ко може! А пролог: насред цркве божје, рече старац то, и учини оно, и сотвори блуд. [Х]оћемо ли се, браћо, забога, једанпут освестити?
И ови нам потврди о њима то исто што смо пре чули. ’Ајде, дакле, у име божје, барем да сасвим здрава љубезнога мојега видим и да се здрави растанемо.
” И заисто, доста сам [х]одао, али такови[х] великолепни[х] и божје красоте места нигде нисам видио. Блаженство се некаково чувствује само мислити за онакова дивна места.
Није ли ово управ против божје воље, следователно против свакога паметнога закона, возбрањавати да се људи на божји свет плоде и рађају и бога славе
Но мора се кадгод ко једанпут наћи. ’Ајде, у име божје, нек се почне! Сила се ником никаква не чини; нека каже ко што на[х]оди за добро и полезно, а разумни људи и сад и
ученији да постају и да су кадри себе и народ свој учити, на добро настављати и просвештавати; ево, шта ће у име божје следовати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!...
— вели Шунда. Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: — За име божје, шта оћете од мене? — Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина.
Најзад Балеган расјече њеколико јабука и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави: — У име божје, а за добар почетак!
Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан. — А ко, најзад, познаје тајне божје путове о којима нам говори богословска наука!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја сам злотвор. Најгрешнији човек који је газио земљу. Нема пакла за мене. Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их.
И искитише тако Турци бело коле љутим и главатим мужевима. Залише они коље, и чудо је божје како не олиста. Имало је и времена да се прими. Недељу дана га пазише крџалије.
Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама камења.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако?“ „Да, она се од нас тражи безусловно. Редовно посећивање службе божје, учествовање у црквеним свечаностима, литијама и осталим приредбама обавезни су.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не, они то нису, него смо ми слепи и не видимо. Зар бездушни команданти не стрељају, у име Божје и неког „божанског“ закона, своје рођене војнике који су у сто борби учествовали и били на свом месту, а у сто првој
Јест, у име Божје заклињемо се ми на верност отаџбини ма каква она била, ма шта она хтела, ма где она мислила да нас поведе, за Праведно
Жена, вели, тамо по сокацима, а ни у једну кафану не можеш ни да привириш, јер су све препуне оне божје говеђине што се из целе земље овамо слегла и набила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Овако сам јадан прејадан, тужан претужан. Доћи ће велики свеци, а ја ни божје капце вина у своме дому. Кад то чу најмлађи син, оде браћи и каза им све по реду што је од оца чуо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Моја мајка дочекала ме је срцем које је, како рече, било преплављено блаженством због моје посете и милости божје која је преплавила Идвор. Златна жетва била је окончана, а била је највећа коју је Идвор имао после много година.
тако преноси, као што кажеш, слаби човечји глас преко жица на велике удаљености, онда ја у томе видим само нови доказ божје бесконачне мудрости која користи све могуће начине да учини како велике тако и мале ствари. Ко ће к'о бог!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Није друге, 'ајдемо натраг, па док се мало слегне вријеме, поћи ћемо с лађом за њим... —У руке божје! одазове се жена му. — Помолимо се! — и прва се прекрсти. —'Ајдемо прво ноћи!
И долазе му на памет божје ријечи проповједаоца Италијанца, језуите, што сваке вечери ове Страсне седмице проповједа у цркви, и, дирнут божјом
Кад му је огањ попустио, Илија је ноћас зажелио разговора. Разабрао се и долазе му на памет речи чисто божје, које од њега мајка никада није чула док је био здрав. —Спавај, сине! — наговара га мајка. —Не могу...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
тескобу и почео да се прима горе уз планину, да би иза какве букве нашао нешто места да седне п одмори се после службе божје и дугога чекања да дође на ред и уђе у цркву. Одакле све није. Из Пећскога Подгора, из Пазарске Нахије.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Зора је осмеј Божје доброте, А сунце пева Највишу моћ... Богу је мило Што ј’ тако тајно Дивну и бајну Створио ноћ.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Брат вам се вије, Нек’ срце бије Србину. Ах, хоће ли божје око Срба озарити, Хоће ли се кадгод сунце опет нам родити, Љубвом, слогом и јунаштвом крст и образ белит, И кроз
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ријечима чистијем, непокапани сузама искренијем, а мајке сиње неутјешене утјехом благом, па се буни у љутој срџби и божје и људско срце, и мртва се тијела у мртвачкој одори дижу из неоплаканих гробова и оглашавају се језивим јауком и
ми ријечи, Господе, крупне и замашне кô брда хималајска, силне и моћне кô небески громови, оштре и језиве кô свјетлице божје, и тирјанима неразумљиве кô што је неразумљива сфинга египатска роду човјечанском.
— Баш се мора ићи? — пита Мијо и гледа оштро у ђендаре. — Мора! Закон те гони; ми те не гонимо. — Онда вас молим с божје стране, прикаж'те доље суду да моје кућиште предаде ком нашем човјеку из ове наше проклете земље. Дигоше га.
Баталијун! Баталиј-у-н!“ Јече, људи, горе и гудуре — од стра'оте се божје ћутећи не мере... Крпатим ја грчки, наносим мало на арапски, забркљачим коју каурску, а понека се и каравлашка омакне!.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И како ћу да јој кажем да си јој отворио писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад! Чудо божје! Отварао сам ја писма мало веће господе, па нећу Ђокино. АНЂА: Отварао си, ал' си због тога и службу изгубио.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
се земља не затресе, Бурно море не зајоше, Не поцрни сјај звездани, И месеца светлост бледа Не завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БОЖИКОВИНА Стецхпалме (ілеx аqуіфоліум). Божиковина, божје дрвце (Шулек). Б. се, у Самобору (Хрватска), доноси на Бадњи дан и кити јабукама, орасима, лешницима, као што се То
ВЕТРЕНА ТРАВА Хиртентäсцхел (цапѕелла бурѕа паѕторіѕ). Ветрена трава, трава од грознице, кесица, кесица мајке божје, мачкине сузе (Шулек; ЛМС, 139, 86; у Шулека 39 назива). Има јаку апотропајску снагу.
сејања, баца живини и стоци (СЕЗ, 17, 15); и оно класје које се, приликом жетве, оставља насред њиве »за птичице божје« (иб., 19). П. може бити жртва уопште у сваком култу. Њоме се нпр. посипа бадњак (ЖСС, 161).
У Каставштини, на Марченицу (25. март, »благдан Мајке Божје«), девојке пресађују р. — да би расле и лепо мирисале, »да Мајку Божју пријажају рожице« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 53); р.
Ћипико, Иво - Пауци
доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.
Слатке си бесједе. —Нема међу нама дуга разговора... Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу... Чудо божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије! ...
— Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је.. . —Чудо божје, што она вас неће ... —Јеси ли јој говорио?
И жељаху неки просена сјерчана круха као мане божје... Све се село скупило да бискупа причека и на догледу градских кола стаде праска прангија и пушака.
Разговарали и шалили се... као угријало божје вино, било га и сувише. Илија је био напит, али није био пијан... А и вријеме, брате, угодило, да бог поможе...
Још лежи, отпочива пуста, али кад је божје сунце загрије, а већ је на домаку, бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се са сунцем и
Болило га у души да земља цијеле године нероткињом остане, кад божје сунце тако лијепо грије, па мораће да је оплоди. И оре, иако није земан томе.
И прегарај се, као што се и ја прегарам!... Скруши се, јер „скру— шени и понизни доћи ће пред лице божје”!... А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва прама жртви нашега откупитеља .....
Али, ето, сада ни ње нема код толике божје и његове земље! А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А на прагу храма светог, где се божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете.
дише. Мила поља и долине цветне, Божје сунце нек вас вечно краси, И да, штедро, никад се не гаси Над пољима Арабије сретне!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Осмога јуна потписане су од свих учесника одлуке цариградског конгреса. После свечане службе божје, он се разишао. Наш растанак са патријархом, Светим Синодом и свима осталим члановима патријаршије, рачунајући ту и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Мој отац је говорио: Богу божје, цару царево, а све друго у касу и под кључ. А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да
Кад вам она, као да смо уговор направили, не само ја и родитељи, него и жупник: „Господин жупник каже: дете је Божје, а не материно и очево.” — Како Божје?! Да нећете од њега попа да начините? — планем вам ја, господине претседниче.
” — Како Божје?! Да нећете од њега попа да начините? — планем вам ја, господине претседниче. — То нећу дати ја! Не трпим попове, ни
А шта би почела? Исто то још једаред... Једна судбина за једног човека... никуда из коже, и од Божје воље... Само да су она деца друга, могло би се с њима певати, с младости...
Стефан Влаовић почео је да гаји и воли живину, птице домаће. — Свет је заборавио сасвим да су то птице, Божје птичице, а не само печење и ситнеж за чорбу. — Стефан се све више повлачи као економ и „газда”.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш, и ја сам те као моје рођено дете пазио.
Отац. Зато ћемо најлакше; само нек су они од бога срећни. Ја сам већ стар, ево све што видите овде, то је њино и божје. Прводаџија. Право! (Намигне на младожењу). Међутим уређују прстен. Младожења је невести аљину купио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ће он, посрћући и наслањујући се свом тежином на будућег биографа — они што су пили са мном напустили су ме, стоке божје, па нема ко да ме одведе кући.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ајд ојс! Стока малаксала. Људи одупиру леђима. Батине пљаште. Ни име божје се не штеди. Негде пуче револвер... Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања.
Дрвета оголела, те цела природа изгледа најежена. — Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје... и јеже просити јој свакоје прегрешеније волноје и неволноје...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
земљотреси, претерана суша или киша, болест и здравље, богатство и сиромаштво, добро и зло, све је то за њих било дело божје воље. А та воња је најчешће била зла.
Како дође на језеро млада, поклони се зелену језеру, пак језеру стаде бесједити: „Божје помоћ, зелено језеро! Божја помоћ, моја кућо вјечна! У тебе ћу вијек вјековати.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако је и учење. Оно извире у светој цркви, а малоумни на празно пролазе жедни божје науке. Мрзе и не долазе к душевном источнику, већма се потежу на шалу и маскару ходити на зурнице.
Нит се богат с благом може зајазити. Лежак а не тежак. Кад смо сити, можемо постити... Слово се божје не веже. Учитељство у поповству не стоји (него у наученој мудрој глави).
Ама за учитеље којино уче и светују народ, није таки завичај, него ако он исто од себе изда своје слово сејући му божје то семе па људи, ако би и не примали ништа слушатељи, ни би што од оних речи добро чинили о своме световању, они ће
долази и пролази сваки да га тре и гази, што онде нађе нека развлачи и разноси за укор и ругобу да остане, од сваке божје помоћи и нагледања! ... Ти си један страшан а тко ли може стати проћу тебе?