Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко то жив прегорети може! Они дукати, од којих ни зраци божјег сунца нису им већма очи просвештавали ни срце услаждавали, а оне хиљаде раздате ком узајам, коме на интерес!
и проче богатство не само у свим мудрих људи књигама, него и у Свештеном писму, на неки се мести похваљује, и за знак божјег благослова представља. „Благослови бог Јова, и даде му велико богатство.
Али из тога закон, и што је најужасније: свети и христјански з а к о н, установљавати и правити, ово је управ против божјег намјеренија, воље и благослова, против богосозданога јестества, |против сваке искрице памети и разума, на умаљеније,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Амин. Онда опет целива крст. — Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет. Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.
Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег! Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!... Хајдмо!... Срца су лупала, очи засијале.
овде то не може бити!... Ми смо ти створени некако друкчије. И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!... А стари рекоше: што је право и богу је драго!...
Међу првима је стигао Зека са својим јунацима... Анта га дочека као божјег посланика. — Хвала богу!... Та још нам је бог пријатељ!... А Стојан?... А Сима?... Зар они неће доћи?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мој се дух божјег вина напије, Срце се светој речи отвори, А бдим пред страшном бравом капије, Као пред градом где су злотвори.
И реч вероломних и част клеветника! Носи, роде славни, тај мач без корица — Знамен крстоносца и Божјег војника! Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача!
Јер је клетва ова божанског порекла, Против нас је пао свирепи мач с неба; Од Божје је руке рана што је пекла, Од Божјег је теста мрва црног хлеба. У тврђави доста издајник и један, Довољан и кључић од најтврђег града!
Теодосије - ЖИТИЈА
дивили и запрепашћивали, и да су сви били послушни у вери благочашћа, и сматраху га не као човека већ као пророка Божјег који је послан к њима, тако да се и сам самодржац дивио и говорио: — Благословен је Господ, Бог Израиљев, јер посети
Постаде слуга зависти и злобе, и упропасти душу своју одсуством страха Божјег, и за многа добра Стефанова — безбројна зла, празноумни, против њега намисли.
његова, и због великог немилосрђа према људима, који су саздани исто као и он, и због непоштовања заклетве и страха Божјег занемаривања.
Ви, дакле, не будите неразумни и без страха Божјег због овога, него штавише украшавајте живот страхом И трепетом, И немојте вршити војничку службу без правде, већ
Смилуј ми се, Господе, немоћан сам, и душа моја веома се збунила!“ И одмах уз помоћ божјег анђела одржан и ојачан не паде, и опет с мочугом не даде да се уђе у пештеру и супротстављаше се говорећи: „Чу Господ
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Динарске особине: доброта, правда и потреба да се ради у правцу Божјег човека, код њих су кадшто развијене до крајњих граница. Сажаљиви су према слабима, несрећним и болеснима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кум обавезно доноси капицу и платно.⁴⁵ КРШТЕЊЕ Деца која умру некрштена не могу „божјег лица видети“, односно они, по веровању, иду у „Лимбо“ (некакво „мрачно мјесто“) или постају демони, „дрекавци“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
- Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? - И ти и ја, мој синко. Рат је срамота и греота за сваког живог божјег створа. Изједали смо се и клали као бијесни пси.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је био песник идеалних и фаталних љубави, прегажених срдаца, пригушених живота, и стављао је жену, »круну божјег стварања«, »ремек божји«, увек и свуда на прво место.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Бјежим од пљуска! — гакну ногати баја. Варакам се овако с њим читавог божјег љета откад знам за се. — А који си ти? — опет ће дјед. — Ја сам ти неки Раде с Брдара, ходам по најму.
Могли су, онако у незнању, налетјети на каквог ћошкастог и љутитог божјег угодника и замјерити му се, па зло по њих. Овако, Раде је њихов, па таман ако се и посветио, лакше ће се с њим изићи
А шта ће њему сикира кад је светац? — Е, видим ја, свеосве, да теби треба дати овога брадоњиног новопеченог божјег праведника, Раду Лоповског, он би теби прогледавао кроз прсте, па ти куд пошо да пошо — утаче се самарџија.
— Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? — И ти и ја, мој синко. Рат је срамота и греота за сваког живог божјег створа. Изједали смо се и клали као бијесни пси.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше богатих старих икона, сребрно кандило; слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, у златним оквирима и то почађале, плесниве, са оштрим, првобитним цртежима...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си, мила, ти си ми тај цветак била. И сетим се божјег слова небескога благослова, да покажем да га штујем, дарак његов исцелујем.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- дим је плава кудјеља, с наборима хаљина; сјенке врвеж изгоне поврх шкриње жутнуле. - Има божјег удјела у кућевном жубору, у зрцању с иконе, у пјесмином распјеву: Крпљен живот, крпија а кроз прсле прозоре
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И завапи горко она Пред светињом Божјег трона: „О Господе, који храниш Сваку живу земску твар, Који слабе од зла браниш Као вечни, славни цар.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш? Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе ни војник
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ косу — Груди бијући И крвав поглед небу
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ово писах за потомство лета Божјег шесто треће: Одувек је било лоше, од сваког зла има веће! Што би црно, сад је бело, што доле би, сад је изнад, Свет
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
РЕДОМ... Сваког божјег дана, можда и тренутка, Из душе нам чили по прошлости део; И, по сталном реду, врх једнога кутка Њеног, — пада сиви
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У трсу му трсато, у класу му класато; еве му клас од земље отежао од рода земаљскога и благослова божјег! У гумну му много, у кући му споро!
Валабила-талах није истина што раја говори! Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако нам свечева инџила и божјег џенета а небеског сифата! Сад сви једногрлице завичу: — Истина је, честити везиру!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
покрај рита, та покрај ливаде, та слушали жабе, та славује; говорим за оне који имају срце чувствително сваке красоте божјег створења.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Једно момче Кркотића, гледајући то, шану најближем: — Гледај, молим те, блага божјег у губавога Кушмеља! — Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића. Шта ти ја могу? Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М.
“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба... Ал' за час само - и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења, Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ' косу, Груди бијући...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То мало стакалце у дјетињим рукама и једна заробљена зрака божјег сунца били су кадри да дјетету даду илузију да је и само постало један мали господ бог.
Отприлике том истом логиком служили су се некад поетски такнути теолози да би се могли дивити савршенству божјег створа. Благодарим и ја господу!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Долазе дани и ноћи без јаве. Сад не познајем израз божјег света И немам појма за мисли и боје; Небо и земља више ми не смета, Као ни љубав, к'о ни ране моје.
Сад не познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Зато је радо слушао моје приче о мом веровању да су звук и светлост само различити облици божјег говора. Али када сам посматрао снажне пламенове под Џимовим казанима и када сам разумео оне силне напоре паре да сваки
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јовча се, међутим, сам преображава у божјег човека. Он је ваљда једини јунак који је прешао целу хијерархијску лествицу у Станковићевој књижевној вароши, од врха
Код ње је тело однело победу. Али је зато уследила и позната нам казна: хаџије су јој досудиле да навек двори божјег човека Парапуту.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Друге беху црне кô крила грифона, Кô дан божјег суда, слатке кô плод палме, Ведре као подне, дивље као зебра, Сањиве кô ритам осионске псалме.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
је Немањину идеју о божанском пореклу своје лозе проширио на цео српски народ, уздижући га на ниво изабраног Божјег народа, Нови Израиљ.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О томе се прича и једна етиолошка скаска. Из крви која је пала на земљу из Божјег малог прста, изникла је лоза, и због тога се њен род узима за причест.
Ћипико, Иво - Пауци
— Гледај божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду. Маша се збунила: учини јој се као да сувезник
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се чак и тући: Ко је од ког заслужнији и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
проповедају, уче, прете, исповедају паланку о стварима које су сви сматрали да су давно ликвидиране без суда људског и Божјег.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део. Ја ћутим ватру свету и ријетку — Моја је душа у своме зачетку Обукла на се сунца златни вео...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
што сам на вријеме скочио у неки јарак, иначе бисте ви, дјечаци, још данаске стајали скинутих капа над гробом раба божјег, многогрјешног пољара Лијана.