Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и старост не може увенути, болестје не може наружити и порушити; иста смрт није кадра уничтожити ју, зашто је она рода божјега и с богом скупа пребива и векује. „Сат пулцхер qуи сат бонус! Доста је красан ко је доста добар”, — паметно учи Федрус.
Теодосије - ЖИТИЈА
по целој земљи свога отачаства апостолски проповедаше јеванђеље, Тројицу разумно свима казиваше, оваплоћењу Сина Божјега све поучаваше, и свима заповедаше да исповедају да је Син раван Оцу и сабеспочетан и савечан, и да је пре векова од
Јер никакво лукавство не може побећи од суда Божјега и јарости, и одмазда Божја неће малаксати, гонећи оне који чине безакоње све дотле док их не стигне.
промислу за нас, дуготрпељивости и милости дивимо, по апостолу који каже: „О, дубино богатства и премудрости и знања Божјега, ,јер су неистражени судови његови и неиспитани путеви његови.
Све дакле ово, и више од овога исповедаху са многим сузама, научени од светога. И могао се видети призор достојан Божјега милосрђа: сви стојаху у цркви исповедајући божаство и изобличавајући јерес, као што су стари у Јордану исповедали
И одмах призвавши светог архиепископа, исприча му о свим Угриновим претњама ратом, и велеречиво хвалисање без страха Божјега, и замоли га да оде до Угрина са великашима који су од њега дошли.
!“ И ушавши у пештеру, захвали Богу и са многим сузама змијино легало обливаше, и доброга божјега анђела као свог саборца Михаила архистратига хваљаше радујући се.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
бог у лицу човека, гледачи су му цели бели свет, ненагледану гледећ појаву де човечији сагорева лик од унутарњег плама божјега, па истим пламом, којим сагоре, у живот опет васкрсава нов оживљујући гледалачки свет. И рекох вам, у позоришту смо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
После, наређењем Божјим, мушица је, на исти начин, упропастила и оног неправедног судију који је осудио на смрт Сина Божјега. А тако је прошао и онај римски цар што је разорио Јерусалим, град Божји.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— То је глас историје и народа. А глас народа, глас сина божјега. Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
новце закопао у земљу, па кад их закопа, а он преко онога мјеста баци виле, рекавши: „Чувајте како сад тако до суда божјега, већ ако ја да бих дошао по њих.
ходио, праведно се Богу молио, да би задужбине дијелио, прилоге остављао што би јак био, све од својега труда, а од божјега дара, а вазда му бог на помоћ био!
Како ти данас напио, тако бог услишио! Која се данас овђе међу вама рекла, та се у амин код престола божјега стекла, да бог да! Ти мене, на име све браће наоколо, сад напи у здравље, а вама бог удијелио у здравље и весеље!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један дан дозове ови чоек цара на објед, и по обједу изиду гледати грађевине и џардине, да таке љепоте и дарила Божјега није било ни у једнога цара или краља.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Послушај нас, Иване Војиновићу, великога ти имена божјега!... — потресно завапио кнез и клекао покрај њега. — Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово прота — а нас
неман из његове унутрашњости, па га као брава заоглавио и свео на Косово у ово шумарје као каквога најобичнијега божјега простака. Ха, ха, ха!.. Је ли ти доста?!.. — Чудновато, просто! — Нимало!..
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јер Апостол рече, Божјега Светог духа не растужујте, знамење што јавно њиме добисте у крштењу. 8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал' из цркве нешто проговара: „А чујеш ли, Вукашине краље! Ти нијеси посјекао Марка, већ посјече божјега анђела“. На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије!
мермера камена, да градимо цркву од камена, и Турци ће царство преузети и наше ће задужбине служит од вијека до суда божјега: од камена ником ни камена“. Кад то зачу славни кнез Лазаре, тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу!
).“ Слијеваће у топе ђулове (певач губи из вида да у доба кнеза Лазара још није био пронађен топ). Од вијека до суда божјега, тј. од постања до краја овога света.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Чувајући овај црковни зид, божјега дома капију, назирући што и какви људи улазе, пропитивати што ишту, што ли код Господина хоће чинити, и на то једне ми