Употреба речи божјих у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Блажене непорочне нарави оних божјих људи гди комшија свето средство значи! Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села,

Сулцерова „Размишљенија о чудодјејствијах божјих у натури” неисказано би добро било да се народу сприопште; јошт која овима подобна књига; а потом једну накратко

Ево, браћо моја, шта се рађа и произлази из злоупотребљенија најлепших и најполезнијих божјих дарова! Мед исти претвара се у отров, и исто благословљеније божје, милост и благодат у проклетство.

словесности, сладост и красоту добродјетељи, божествено сродство бесмертне душе и познанство всевисочајших божјих својства: мудрости, благости и промисла. И с овим у тако га умиљеније доведе да за|жели и соизволи чловеком постати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

чуда видео: с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним мест а, био посредник између угодника божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!

Теодосије - ЖИТИЈА

И овоје био почетак неисказаних Божјих судова, да као после животом, тако најппе y рођењу буде чудесно дете, јер то није ни било само дело људске природе,

И сви чувши о благодати Божјих чуда која се догодише на преподобноме његову оцу, задивљени биваху и Бога хваљаху. Хоћу овде да испричам мржњу браће,

свога оца, пође на пут с њим у своје отачаство у српску земљу, да као што на истоку у Светој Гори постадоше очевици Божјих чудеса, којима Бог прослави свога угодника, да ово и западнима истинито објаве, и што опет угледају на западу у

“ А овај христољубац не хотећи се одвојити од анђелских сродника, Божјих угодника, преподобних отаца и сапосника, не иђаше, судивши да је у таквим стварима боље ражалостити брата него Бога.

блага и са осећањем за њих, узбудивши се поклонише му се с радошћу и говораху: — Од Бога послана те к нама и казивача Божјих речи, у свему послушајмо!

Клањамо се светим и божаственим црквама и местима светим, поштујемо и свете сасуде, и клањамо се иконама свију светих Божјих угодника, и њих достојно поштујући целивамо.

А свети са многим сузама, благодарећи Бога због Божјих милосрђа, говораше њима: — Вас ради, чеда, овако и брзо Бог прслави милост своју на нама.

као да су га посетили неки из давнине мили другови, био је весео духом, а овим весељем потврђиваше се долазак анђела Божјих к њему и показа се неисказано светао у лицу, чиме доказиваше чистоту душе своје.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

од њега је остало неколико превода и оригинала у том правцу: Увод у тумачење Св. писма, Из живота светих угодника божјих, две књиге (Нови Сад, 1885); Приповетке мојој кћери и Савети мојој кћери, од француског писца Ж. Н.

(1901), Кнез од Семберије (1900), Тако је морало бити (1900), Хаџи Лоја (1908), Љиљан и оморика, Јесења киша, Иза божјих леђа (1910). Пучину и Обичан човек издала је Српска књижевна задруга 1905, а Свет 1906.

И Бранислав Ђ. Нушић је у томе правцу, идући за стопама Максима Горког, дао мрачну натуралистичку социјалну слику Иза божјих леђа.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Мјесецима и мјесецима он је сељацима, за малу пару, моловао иконе светаца, мученика и угодника божјих. Најчешће је сликао светог Николу, заштитника свију путника, као што је и сам брадоња био.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Фрулни ми, фруло, зрелином пути благих удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у опсени, у распрснућу, звук ме просени да крикнем речју што не збори се!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло. Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

им: „Не тако, ако су вам мајке душу изгубиле, немојте ви; него хајде ти змају закуми матер аждају, да више не прождире Божјих душа, а ја ћу куму царицу, да се већ окани зло чинити.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Капљу они тако свих шест божјих дана у недељи, а и недељом до подне, и тек ако се мало, из оне несвести, поврате после подне, кад облаче герок,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

сам још рекао да је четрдесет дана провео у китовој утроби, припремајући се за своју божанску науку; за десет заповеди божјих сам рекао да их је Јуда продао на гори Арарату, и најзад сам целу ствар завршио тиме што сам, на питање: шта знам о

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности