Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако ли хоћемо да што у чловеку нађемо по образу и по подобију божју, то не ваља тражити у телу, које он подобно има с неки мајмуни, но у разумној словесној души, способној мудрости,
Кажу да су се својих ствари за љубов божју одрекли, пак за исту љубов божју туђе искали и узимали. Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да их
Кажу да су се својих ствари за љубов божју одрекли, пак за исту љубов божју туђе искали и узимали. Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да их којеко за будале држи, да их за нос
Такови људи, љубећи са свим срцем и душом бога, кад познаду божју истину, љубе је већма него сваку своју привремену корист и него исти маловремени живот на земљи.
Ко управ познаје и љуби божју премудрост и доброту, он никојем добру у натури не може завидити, знајући да је свако добро од бога.
сваке к људма љубави самога бога љубе, до толикога их је бујства и бешенства њихова љубов довела, да су људе за љубав божју проклињали, убијали и живе пекли. Ово ти им је плод њихове поштене љубови!
А то опет зашто? За трагедију „Натана”, у којеј Лесинг премудру божју Промисал у правди доказује; али је доказује тако како они сви заједно, и да их је јошт толико, не би кадри били
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!... Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
заповедио да се тога дана ништа не ради, и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ниједну, ни написану, заповест божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.
Теодосије - ЖИТИЈА
А свети отац, крепљен топлотом, хтеде сагледати место где су уз Божју помоћ хтели да подигну манастир. Али као што смо рекли, од старости и поста беше изнеморало, тако да није могао ни на
за братију сазида, а цркву обнови и златом ослика, иконама и завесама и сасудима светим довољно је украси, те уз Божју помоћ и богатом руком све успешно сврши.
Дошавши к проту, пошто је његову, управу Божју вољу извршио, хтеде да се благослови од њега, али га прот дочека и као сина љубазно прими, као од оца благослови се, и
Многим корисним речима свети поучивши отрока да схвати и не заборави Божју милост која се догодила с њим, поучи га да се чува од зла, „да ти не буде горе“, рекавши, „последње од првога.
заборавивши све што је Стефан раније према њему чинио, и за благодет постаде к њему неблагодаран, и погазивши заповест Божју постаде преступ ник заклетве, и повредивши побратимство на јеванђељу одбеже љубављу од њега, а одступи и од вере.
Али примивши у срце богопослани савет, рече у себи и онима с њим: — Сада је време, уз Божју ми помоћ, да извршим жељу срца својега за земљу отачаства мога, а да ,ли ће поцле овога бити овако згодно време, и да
Свети обдари многим даровима и почастима цркву Божју и патријарха, и његове саслужабнике, а уједно и ниште, и узе благослов и заповест од светога патпијапxа да може по
веома кротак дечак, у свему тихо обличје и нарав имађаше, и једноставном и безболном, душом и потоњу благодат божју на њему у младом узрасту испољаваше.
А пештеру змијину стаде штовати као божју цркву и свето место, рекавши, као Авраам, „на месту овом Господ виде“. По изгнању змије, још већим постом, јачим
Пештера, пак, преподобнога, у којој натчовечански као анђео поживе, у цркву божју претворена би, а у њој гроб његов и светих моштију остаци чудотворни леже.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По народним песмама они штите правду од неправде, бране „Божју правду“, апсолутну правду. Кад виде неправду „у њима се распале пламови“ и тада „саме би им сузе прокапале“.
Али много говоре, а о свадбама, крсном имену и на осталим великим гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или
У њиховим собама, нарочито у варошима, висе иконе и извезени побожни натписи, који опомињу на Божју казну. Али за њих све то нема никакве везе са „работом“, која је нешто сасвим друго.
нажао своме ближњем, то је грех; онај који буде живео као добар човек биће награђен на ономе свету; други ће искусити Божју казну. Самоубиство је забрањено. Бог нам је дао живот, и само нам га он може узети.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.
Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили.
Црњански, Милош - Сеобе 1
По смрти очевој, кад се на дуже састадоше, водио га је за собом као праву муку Божју. Вук је био постао и пијаница и блудник и кавгаџија страшна, а беше отежао као неко буре.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А, божја ти вјера, господару, ако га не смакнеш, биће велика погибија, јер нам на правду божју уби најбољега ђетића. Владика, ђакон и Јанко опотјераше у кас; војници и момче остадоше трчати за њима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лези, лези, ћери моја!“ XИX Ћерка оде, а нека је! Мајка оста пуна јада, Пред мајку се божју даје. На колена пред њу пада, За своје је моли дете, Да га глене милостиво, Да му своје руке свете На срдашце
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То ни Турчин не би урадио. Учио га, сјетовао, божју му ријеч казивао, а он — отресао све ко пас росу. Што бар мртва човјека не пожали, магаре недоказано?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом славе твоје надрту, евински роде! Ал' нема раја!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Лијепо — одговори тица, — с муком као што су се до сада мучили ова твоја два сина и шћер, и покај се, што си на велику божју правду смакао своју жену а њихову матер; ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер подметнула троје
Кад се пасторак видје сам самцит, без игдје икога, не знаде сиромах љути у онај мах шта да ради, већ пође путем на божју срећу. Дуго је тумарао док не изађе на један широк друм, па пође њиме.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Служио сам божју мајку, Те ми дала младе воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду. Мађари су псовали и болничаре, и лекаре, и божју мајку. А само су Руси, у великој гомили, у мраку, ћутали и пружали руку кад би болничар са фењером и чајем прошао.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Народ га је поштовао као светитеља волео га и слушао. А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна.
Цар се смешио од задовољства. — Ето ти рече он старцу — узми блага колико хоћеш па подигни цркву у славу моју и Божју. Старац је ћутао. — 3ашто ћутиш? — питао га је цар.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
своје да кушају, силу мишце и брзину ногах; стријељањем да се надмашају и сјечењем у опкладу плећах; да слушају божју летурђију и да воде коло око цркве — да витештвом прса набрецају.
СЕРДАР ЈАНКО Хајд, владико, и то обидимо, ма залуду, нȁ ти божју вјеру! Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека.
Твоја срећа — не разумјеше те“. И чујте ме што вам данас кажем: познао сам на оне тавнице да су божју грдно преступили, и да ће им царство погинути и бољима у руке уљести.
КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе? ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса? КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан?
и сви Црногорци, ја знам дивно како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и хоће, задајем ви божју вјеру тврду — с Турцима се хоћемо поклати ако ће нам сјеме утријети!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји. У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Он је и у вражје сватове био. Подметнуо би под вола ждријебе. Понесен па испуштен. Попио би и божју кишу. Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету.
платно бели, овако, овако, (рукама пребирајући) Отуд иде стар на коњу овако, овако, (млитаво климајући) Божју помоћ њој називље овако, овако, (с руком клањајући се на прса) Она њему: „Ид’ отале овако, овако“; (главом срдито
платно бели овако, овако, (рукама пребирајући) Отуд иде млад на коњу овако, овако, (куражећи се и бркове гладећи) Божју помоћ њој назива овако, овако, (руку на уста па онда к њој) Она њему: „Дођ довече овако, овако!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући кроз планину нађе чобана од оне куће ђе је био на конаку, и назвавши му Божју помоћ, рече: „Добро пасеш!” А он му одговори: „Пасем да их напасем.
„Лијепо“ одговори тица, „с муком као што су се до сада мучили ова твоја два сина и шћер, и покај се, што си на велику Божју правду смакао своју жену а њихову матер: ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер, подметнула троје
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право. Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека.
имајте бога всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.
не види, слепији је од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена, јербо „небеса поведају славу божју и тво-рење руку његови[х] возвештава земља.” Ко ово не чувствује, њему је гвоздено у прсима срце.
А кад ли ти га почне мој солдат муштрати, гречески с њим говорећи, смете се онај, па руке к себи; за љубов божју моли да не пођем тужити се игуменији.
И овој будући и трећи умрео муж, више се удати не може. За правду божју! Што је жена крива ако се случи да јој три мужа умру; што ли муж, ако му три жене не живу?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
занела, смањио интерес. Чаћевићима продужио рокове до бербе. Сваке недеље ишао у манастир на службу божју. И Циганима пунио торбе. Е, да је још срце имао па и у преровској буни био...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
како ју је хришћанство прихватило у целини од речи до речи, а Демокритов принцип каузалитета незгодно је ограничавао божју свемоћ. Таква јеретичка учења морала су се одбацити и предати забораву.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па му дође: да све оне тамо шамије и калемћарке, и левче и уларе и бријаче, и целу филијалу, остави онде где је, на божју вересију, па нека све носи ко хоће, а он само да се некако извуче и спасе, ма где, бестрага било, у далеком свету, или
“ И би му мило и бог зна како што ће Божју вољу моћи испунити, јер дотле никад није било да наредбу Његову није извршио.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он је добар и поштен човјек, па сам се с њиме побратила, те ме је он, пошто сам му задала божју вјеру да нећу никоме казати, замолио да пилав окренем тако да прстен дође преда те.
Идући кроз планину, нађе чобана од оне куће ђе је био на конаку, и назвавши му божју помоћ, рече: — Добро пасеш! А он му одговори: — Пасем да их напасем.
Онда га отац почне ћешити и казивати да то тако ваља давати на славу божју цркви и манастиру, али дијете рекне: — Ма како га не би стид и страх од бога да нам од петоро однесе једно?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
звезде на тамној позадини поноћног летњег неба, чинило ми се да је светлост звезда била језик који оглашава славу божју. Да ли је наука утицала на то да променим ову визију из моје младости?
Ћипико, Иво - Приповетке
Навече пође као и обично у цркву на проповјед. Језуита, нарочити мисионар, дијели ријеч божју сакупљеноме народу. До њега, на проповједаоници, стоји скленица воде, да погдјекад покваси осушена уста, и сребрно
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У само четири кратка стиха пред нама искрсава судбина бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Неће се гласнути испред куће, неће с Прага натурити божју помоћ, но кад буде ушао унутра, кад га Спазе, једро ће изговорити: „Селам алећ Турцима, а помози Бог раји!“...
А ја изабрах ово место и купих га за своје старе дане. Видиш ли ову лепоту Божју? Човек данима може и гладан да посматра, јер му се душа одмара...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тек што је с јутра од истока стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела, светог и краља. 1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.
Но божју помоћ молити и звати, То христјанским јунаком најпре треба, Кад зора сване, сав ће свет већ знати Тко милост жели,
Птици појут разногласно, Величајут всја согласно Невидимаго всјех творца; Овци блејат своју радост, Восхваљајут божју благост, Славјат твареј животдавца.
Ја, кад штијем пештанске новине, кад год смијем се а кад год љутим се, зашто онај језик излази на вражју а не на Божју. У Биограду боље пишу.” (в. Грађа за ровијест књижевности хрватске, Загреб, 6, 1909, 118).
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер не плашим се лешева што веле: И ми смо хтели то, што ти би хтео, Но залуд божју искру људи желе: Пашћеш под јарам као и свет цео; Дуге су борбе тај закон завеле, А трнов венац сам је Господ сплео.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
март, »благдан Мајке Божје«), девојке пресађују р. — да би расле и лепо мирисале, »да Мајку Божју пријажају рожице« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 53); р.
и онда одсече (или, ишчупа) најлепша девојка (која мора бити у некој вези са женским божанством жита), а затим »божју браду« (пошто је понегде и пољубе) носе кући ћутећи (да мишеви не једу жито) и држе је због њене магичне моћи — до
Ћипико, Иво - Пауци
— сажали Божица кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека.. — Уфајмо у Мајку божју, Божице!... Неће нас она запустити...
И закључи: — Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити... Нека све буде на славу божју! Иву та вијест још у цркви смути. О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ко оспорава дејство звезда на судбину, одбацује Божју Мудрост и промисао. Зар је могуће замислити да је Бог своја небеска дела, светле звезде, створио без икакве користи по
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју. — Ако хоћеш, веруј ми. — О, мај, то сад први пут чујем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Као што је познато, у песмама косовског циклуса налазимо три узрока поразу: надмоћност турске Војске, божју воњу и издају Вука Бранковића.
“ И ту божју вјеру зададоше да ниједан љуби не докаже. Утом их је ноћца застанула, отидоше у бијеле дворе, вечераше господску
лице бело, и облачи господско одело, па припаса сабљу оковану, па узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у свом двору, за столом својијем; војводи је то и пре и после.
води на ћуприју, ал’ ето ти једнога јунака, на дорату ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке; божју помоћ називаше Марку, лијепо му Марко приватио.
Кад је био на води Сервани, сукоби га Косовка девојка; божју помоћ назива јој Марко: „Божја помоћ, Косовко девојко!“ Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана!
Пак се Марко под шатора шеће: Арап седи, пије вино ладно, служи му га млада и девојка; божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, драги господине!“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана!
Гди ће бити лагум под Моравом?“ Потом дошла та недеља прва, и господа отишла у цркву, и божју су службу остајали; кад господа изишла из цркве, тад беседи војвода Пријезда: „О војводе, моја десна крила, крила
Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно
Но кад дође Облак Радосаве, а он њима божју помоћ даде, па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе, јазук тебе и господству твоме што с̓ Јерини, Ђурђе,
Од невоље му не могаше божју помоћ називати, своме господару, нег' му поче овако невољан јунак говорити: „Ево теби носим тужне гласе и
Таман цура на обалу дође, она стаде воду заватати, док ето ти од Авале Порче, божју помоћ цури називао; она њему помоћ приватила, па је цури Порча говорио: „Ој, бога ти, лијепа ђевојко, доват'дер ми
Нијеси л’ ми божју вјеру дала, кад ми буде највећа невоља, да се мене на невољи нађеш?“ Ал’ ето ти бјелогрле виле у сусрећу Староме
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«... А гледните и о том чудну божју над људма милост.
би ваљало поповом чинити и на људе меркати то су сад људски послови, јер смо подобни томе; не учећи ни приводећи к божју путу, него смо раскаљени ш њима уједно и одвише долије испијамо, шалу и маскару проводећи, карамо се и псујемо ружећи
А људи се на своје послове потежу с хитањем, те друг другу и с пута се клонимо називљући божју помоћ један другоме. СТВАРАЊЕ СВЕТА Прваго дна започе Бог твар састаљати.