Употреба речи боковима у књижевним делима


Африка

У том ритмичном трептању, у том трептању нарочито боковима, оне се и крећу уназад и не дижући стопале са земље, као они сатови чији механизам сувише снажно ради.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Девојка се окрете на ниској потпетици сандале и одлази лењим кораком. Гледају за њеним прашњавим петама и узбудљивим боковима. Пропустио си највеће чудо у животу... – Завежи! Бел Ами се протегне: – Будала... права будала!

Пустили су је да се дигне од стола и да готово дотетура до врата, осећајући им погледе на темену, на леђима, на боковима и листовима ногу, а онда, када јој је рука већ била на кваки, надзорник је зовну: — Хеј — викнуо је — заборавили сте

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Више гроба штрчи му дрвен крст. До крста тестијица воде, у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А тама је мека у глави. У топољацима, ветар. Не чује га. Ни Мораву што се кала на боковима њива и по помрчини опрезно гази по белуцима плићака.

Попа, Васко - КОРА

срцу поноћи Громови питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се не смеју рибе У боковима својим носи Немир вода Неспретна Гега се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да

Петровић, Растко - АФРИКА

У том ритмичном трептању, у том трептању нарочито боковима, оне се и крећу уназад и не дижући стопале са земље, као они сатови чији механизам сувише снажно ради.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Дунавска дивизија прелазила је преко Старца. Њене колоне пузале су као змије по стрмим боковима те планине. Прелаз је био врло тежак; ваљало је целокупну артиљерију изнети на рукама војника до на сами гребен.

С друге стране ове реке иста слика: ливаде, кућице и засеоци, па онда железничка пруга, а изнад ове, по боковима брегова, велике шуме. Иза ових провирује троугласти врх Шнеберга, назван Манастирски Грб.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Онде Ветреник. Искосио се, и својим стеновитим боковима одупро у околне планине. А при врху је испресецан као тестера, или се на његовој грбини оклембесиле стене, као слонове

По боковима Ветреника између шуме од кестена нагучило се стење, чворновато као стиснута песница, и као да некоме прети... Коме?...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности