Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Уз’о би’ те, Ракила, па не троје деце, него дâ и’ је к’о девет Југовића. Једноме да оставим мој »боктерај«, а друге ће бог извести, што кажу, на пут... ’Ајд, спас’ бог, укућани!
’Ајд, спас’ бог, укућани! — Ама то, то ми само није мило, тај твој »боктерај!« Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се! Па те зато и нећу! — Право велиш! Нећу те, боме, ни ја.