Јакшић, Ђура - ПРОЗА
О, Алекса, о, љубавниче мој!... Па ко ће га питати да ли га ране боле?... Можда ће близу њега, у другој мрачној собици, бити отац његов, али они неће ни један за другог знати!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и ја је носим у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да прирасте, скинем опет и држим у обема рукама, а идем; опет лепо је управим да не би брада накриво
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп—Вујица воли учитеља Грујицу, никад га неће обићи а да не сврати. Школа је наврх села. Него, да би се боле схватило колико је поп Вујица волео учитеља Грујицу — треба знати да је село отишло некако у дужину за читаво по сата..
Дуго је спавао као заклан. Кад се пробуди, пожали се како га боле крста и како му је зима. Кад би вече, спопаде га као нека грозница и трабуњање — ништа за се не зна.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ја да не плачем!... Та искапаћу оба ока моја!... Алекса је ћутао. У дубини своје душе осећао је и сам те боле... — А ја знам да није лопов!... Није! Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!...
” Маринко га погледа дугим, значајним погледом. — Други пут, драги ага, други пут! — Ама сад хоћу! — Немој! Боле Други пут! — Ама реци ми: кога си још мислио завадити?... Шта си се уплашио? Мехо!
Онда дође малодушност. Пут му се учини врло дугачак. Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу... Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... Пође пешке. Наједанпут зец му пређе пут.
Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. И почеше улазити у шајке. — Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није! А прећи ћемо.
Јадна Петра!... Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И чујем, у мени лист за листом пада. СТРАХ Зашто волим тако све оно што мине, И радост, и боле? С каквом жељом тамном Ја лакомо слушам тај глас из даљине, И погледам на пут који оста за мном?
И да накрај песме не осетим тада Боле које ништа не може да спречи: У души остане још толико јада, За које немамо ни сузе, ни речи. ГАМА Не!
САТИРА Знамо вас добро, профитери, И вас по врху и вас доле — Увек неверне свакој вери, Увек с презрењем за све боле. Знамо вас добро профитере. И децу нишчих, о Господе; За сваки полет с пуно мере, У свако вино с мало воде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та како да га не знате?! Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...
Отек’о јој, па је, к’о што видите, повезала вилицу. Боле је зуб, па к’о да је неко тук’о. А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.
А? да није било онда тебе, зло и наопако по мене? Како ти не би’ помог’о. Само кажи ди те боле! — А, знам; била му и нека рођака, а? — Тако нешто! Дакле ’ајде! Одоше обојица у побочну собу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ако мисли да су мужеви тамо на фронту свеци. Па прелази у напад: — У место да ме вређаш боле кажи ти мени: да ниси и ти, тамо на граници, дирао сељанке? — Нисам, части ми! брани се Христић.
Африка
Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или
оделу, дочекују ме као да ме одавно знају; служе ме пивом, причају ми о себи да би ме заварали и да бих се тако што боле одморио. То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима.
Говоре углас тумачу а тумач објашњава шта су малочас хтели да кажу: не да се не иде, већ да би било боле да се још причека! — Пли мејел лесте анкол, ме ну вулон палтил! (Боље је још чекати, али ми ћемо и да идемо.) Н.
Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница! Треба корачати, корачати уз ове јединствене људе; док пролази ова
Иако ме ноге уистину боле а о змијама–пљувачницама, које су изуједале неколико црнаца, било речи цело то по подне! Не узимам ниједног од наших
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим. Видим да све једи карталцетли из џепу, е, мислим, боле га срцу. Кад плати и отиди, броим моја кеса, нема двадесет форинта стребру! МИШИЋ: Е, гледај ти сад!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Извинио се, мрмљајући, да је стар, да га боле ноге и понудио је госта троношцем као да дочекује свог чизмара. Гарсули прелете погледом ту одају и тесни алков где је
Теодосије - ЖИТИЈА
И то је све многом куповином било дано Хиландару у наследство. Пошто су све ово добро имали, усхтедоше још боле утврдити и распространити манастир.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²³ Негде, пак, сматрају да она која поружни носи женско дете, које мајци одузима лепоту.²⁴ Кад жену пред порођај боле крста, сматра се да ће родити мушко, а кад је боли трбух —женско.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Одмарање и дотеривање фризуре и тоалете, од два до седам. Будућу мис боле колена. »Боже« — рекла је мајка »шта бих све дала да имам твоју лепоту и твоје године!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Селачка мука толика је да чак и просјаци од ње зазиру. Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о тежаклуку живити и своју крв пити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1795), као и друге мање важне српске књиге. Иако је радио много боле и савесније но Курцбек, иако је Србима био и верски и национално поуздан, Стефан Новаковић у материјалном погледу није
Он боле но ико познаје српски народ, јер је живео у њему, и то у свима крајевима његовим, и оно што је проповедао одговарало је
То су прости извештаји са пута, у којима се може наћи материјал за биографију самога писца и за боле познавање његовога дела. И после 1848.
Милићевић, Вук - Беспуће
заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јеси л’ погубио стоку, ја л’ овце... па их тражио... па се смркло док си их покупио? А? — Боле ме нога. — А што те боле? Да те није почем ударио »шлог«? А, голубе? — Није. — А колико ти је, кућо моја, година?
Јеси л’ погубио стоку, ја л’ овце... па их тражио... па се смркло док си их покупио? А? — Боле ме нога. — А што те боле? Да те није почем ударио »шлог«? А, голубе? — Није. — А колико ти је, кућо моја, година?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја га истина... али ти знаш боле. Обиђи да видиш! Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То
Одједном се ти појави из куће. Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш. Затим се врати. На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а
— Цвет — о — о! — кликће Стојан и одмиче се од ње, да би је боле видео. — Шта ти је? — пита га она враголасто. — Ти си, ти — моја! — Ех!
Слави мој теча Јован. Стара је то кућа. Поред куће држи механу. И сад пиће нигде боле, цена умерена. А код њега се не виде човек пијан. Прозор се никад не разби, а камо ли што друго.
Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао. Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти? Избери по милој вољи, ал' остане л' који боли, боле ножем тог закољи, кад му ЖИВО срце преби, — куку Теби!
је ли клетва та, најмањи је бар, знадем, благослов — животом ти се кунем, побро мој, најбоља ти је та још критика, — и боле нико не написа још; у њојзи само замерити је тај хумор што га одвећ осећа у очима сав читалачки свет.
А Мирис што се по души проли, то су боли. Не гони боле, не гони, Јоле! Болу ти беше посвећен век — Телу си знао видати боље, Ал' ком се душа са болом коле, јадан је томе
Планета ова, земља, земља је; па како позив свој да постигнеш, у њојзи, слепче, ил' на њојзи зар? Је л' боле срце, или љуштика? Схваташ ли, површниче?
Имала је једног чика, филишћанског најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу уз пехаре место жишка лицем сја.
— да боле видим срама нашег мрак. Зборујте с њоме, да вам нисам крив, ал' ја вам одох сад у недозив!” И оде кнез. У храму Дагона
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Асфоделе, суноврати Које црни ветар клати, Боле не знати но знати Ко ли ће вас сутра брати. (10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра,
у оркестру, у трећем реду Осмехом сенчи звукове виоле; Та слика-додир, још један у следу Додира који милују и боле. (12.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Тхе, што?... Наша вечита неслога! Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску. Уосталом, и боле је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима сложни, дишемо једном душом кад је питање о нашој милој
Да бисмо ствар боле и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом: И Општи део 1. Говор и његов постанак 2.
Ту се посланици припремају и вежбају како ће што боле одиграти своју улогу. Све то изгледа као припрема за представу у позоришту.
— ругају се гневно они уз вођа. — А ко ли зна куд води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боле и прече! Проваљујмо трњак. Навалише проваљивати. — А јаој!
Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. — Хууууу! в што рекла стрина. Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи
Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору. Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.
Једни хоће вино и соду. — Нећемо, — вичу други — боле је пиво! — Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. — А ја, опет, из начела не пијем вино.
се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту. Мени је стотину година, и живео сам без тога...
Многи су опет, отишли одмах пред судницу да ухвате што боле место. Сутрадан отидем и ја пред судницу. Слегло се све из града, и мало и велико, и мушко и женско.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Необријани скретничар поздравља касне возове. Њега врло боле кости: промениће се време. Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили, Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову. Благо томе ко се ту нагнао, већ га ране не боле косовске, већ Турчина ни за што не криви.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боле виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.
А по томе се већ сигурно знало да ће он ту седети и да за себе тако и уређује. После нареди да се свеће у чирацима боле разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле
Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. | У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја јој уделих од свега по мало, И задовољан био сам са својим Делом. Вечерас, када сам крај стола Писао боле јадног срца свога, Радостан бејах сред тешкога бола Што, с тебе, душу мораше ми грозно.
Умрла је када цвеће гине. Остављену, не знаше је људи; Она боле видала је њине. Како ли је пусто, тамно сада! Срце суво; груди болно празне Очајања змије море разне; А на душу
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Затијем, исти Марко, протегну се, па рече: „О, људи, што ме рамена боле!“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише.
“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише. „Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!“ примјети њеки старац и погледа сердара.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Паун: (Маше се рукама за траву — као да је чупа). Коло: Пауна нам ноге боле — Паун: (Ухвати се руком за главу — као да га боли).
Коло: Пауна нам ноге боле — Паун: (Ухвати се руком за главу — као да га боли). Коло: Пауна нам леђа боле — Паун: (Превија се као да га леђа боле).
Коло: Пауна нам леђа боле — Паун: (Превија се као да га леђа боле). Коло: Паун нам се тимарује — Паун: (Прстима прихвата за своје хаљине — као да их од нешта чисти, и оно баца на
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
па се исповиди вра-Брни. Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе што га ноге боле. Тако ми оно рече у сну. И јево ја потего два дана хода.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле. Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом
Онај небески не дâ да се деца мешају с дукатима. Кваре им се очи. — Уши ће ти појести. — Боле него да се дукати убуђају.
Туркиња лако седи прекрштених ногу, строго и редом гледа све путнике, нагиње се да их боле види, као да расте из напухнутих шалвара.
По дугом ћутању капље растопљен восак. — Дан је за озбиљне разговоре. Боле сутра — проговори Ђорђе, одједном уплашен оним што ће Вукашин рећи. Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим.
види и још брже и снажније трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да ником не каже ко је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче конопац плашећи се
Таваница се спусти ниже, над само његово чело, и лампа је у њега закуцана, па се њише и дими, и боле га очи у уморној дреци кафане, којој краја нема.
Ех, боле сам мислио о његовој памети него што она заслужује. Устали су. Вукашин га поливао водом из тестије. Последњи пут.
А мени су и волови престарели. Жена неће умети ни да их прода, а ни боле да купи — рече замишљено И Тихо, гурајући руку у дуванкесу.
Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца. Онда одједном потрча и стиже Аћима: — Боле би било да и твоји синови сад иду с тобом — рече без љутње у гласу. Аћим застаде, али се не окрену.
Ми смо одувек волели да дижемо буне. Мислило се овако: горе него што је сада не може бити, а ако дође боле, чист је ћар. Ако се главе погубе, никад нису ни биле наше. Од памтивека у Србијици живе сељаци с туђим главама.
Нешто као осмех мину Вукашиновим уснама. Гледали су се мирно. — Прошлост не, али отац свакако. — Ја сам о теби боле мислио — устаде од простог стола застртог новинама. — Видим оно дете, ћутљиво и послушно.
— Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га. — Прво о сину — жмирка на десно око, као увек кад се љути. Глумац у путујућем поз
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То је још више ужасну. »Малишан је тако безазлен, тако леп! Боле да ја и ту Муку сносим!« девојчица уздахну и заклони брата иза својих леђа, а чичак удари у њу. Је ли могуће?
Кад девојчица боле погледа, виде да су то, у ствари, лутке начињене од дрвета, али не онакве какве се добијају за рођендане, већ
Сребрна ружа није обичан цвет. Од ње се постаје Златоусти, цар прича и исцелитељ, али и као патуљак светом лута. Боле се врати у своју улицу! — Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се.
Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе! До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци!
Дечак ће доносити дрва из планине, а с временом и он ће научити да резбари. — Без прстију? — старешина се насмеја. — Боле га пошаљи у град да проси. Више Же бити користи!
— Сада ти је остала само још једна жела! — насмеја му се у лице Источни ветар. — Боле да си јој помогао! — То сада и сам знам, будало!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Планета ова, земља, земља је; Па како позив свој да постигнеш? У њојзи, слепче! ил' на њојзи зар? Је л' боле срце, или луштика? Схваташ ли, површниче?“ Ја бих знао Иначе на то одговорити; Ал' нећу да га једим, редак ми је гост.
ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили; Она, вечно сама, на злату и свили, Везе страшне боле отмене јој душе.
Досад сам био себичан и ружан: За своје боле ја сам само знао, Без осећања да сам Теби дужан, И да Ти ништа, ништа нисам дао!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само су руке тада биле живе и радиле, испружиле се, трзале, боле, док су ноге негде нестале и стомак и свест и цео човек као да се наједанпут био истопио. Тада је и он пао у мрак.
И ништа немо да ми говориш. Боле ме и ноге и руке, да отпадну. Пропао сам ти као Јанко на Косову. Него, знаш ли шта?
дакле, мирнодопским људским радњама које никад неће отужне постати, и где се пева, рецимо, овако: „Мој докторе, ту ме боле, пипни ниже“, итд. Дакле, ту је већ све некако хуманије и људскије, и нити ту какве борбе, уопште, може имати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* Прелазим дланом по старим бразготинама, и гле: више не боле. Излажем их сунцу, носнице удишу свјетлост и трепке жмире од јаса — просјак што у љетње подне под маслином смирено
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш. Ни баба Ружа не би умела боле намештати. — Ја, вала, јок... што ? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...
— Море, не знам ни ја... био сам луд.... — Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке... Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... — Хе-хе...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време. Нек ветар и вече Покупе боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И
Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече.
Ал' ми ћемо ући у тај, стари стан Са љубављу новом која боле скрива Као сутон сунце, као звезду дан. Ту ћемо гледати да се лепо снива.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Бутов глас није био тако снажан као глас Лоренса Барета или Џона Макулоха, али сам ја њега много боле разумевао. Билхарц ми је протумачио да Бут има бољу дикцију те га и ја боље разумем.
Али ја сам то знао боле. Осећао сам да дружење са овим изванредним младићима и девојкама и са професором Вебстером, доприноси много више мојим
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
колије којима је огрнут све га јаче и загушљивије притискују. Осећа како га очи боле и грло стеже”. И тада: „На врата улази она. И то као отуда са тих воденица и башта где тај голуб трепери[. . .
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ради нашега ђетета... Помисли: зар има боле вјере од наше? Чиста лијепа; Божић и Васкрс, пости и празници, цркве и манастири, сабори и славе, заветине и свадбе,
Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана дреница, њени разривени коловози и, покрај њих, стравични трагови малаксале војске која је одступала
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
да га улове или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на нас, На увреде оне, боле српског рода — Али стан’те мало: крв још није вода.
Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, — Веровати многим’
Гледао сам Петефија, Гледô сам га спрам месеца: Учини ми с’ кô да видим Месечара, сонанбила, Који боле срца свога Месечини поверава, На једаред једна мисô Пролети ми као жуња: Божи, бежи — јер ти знадеш Опасно је
Видим клету неједнакост Како правду гуши. Тешке сузе сиротињске Боле ме у души. Човечанство да би стресло Иге срама свога — Ето то је старо гесло Старовољства мога.
Једне су нам крајње наде, Једне су нам жеље битне. И ја волим једне боле Нег’ усклике разне, ситне. Боље ј’ да још неко време Једним болом уздишемо, Него да се, расцепкани, Сваки за се
Зар не видиш душу чисту, Божја сина у човеку? Он свлађује своје боле, Сакрива их у прсима; Диже горе очи своје — Тешко ј’ добром међу злима.
бездински Ко је год познавô Срце твоје право, Твоју душу белу У црну оделу; Ко је год познавô Српске боле твоје — Сузне су му данас очи Кô што су и моје. Ох, жалосне коби!
Петровић, Растко - АФРИКА
Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или
оделу, дочекују ме као да ме одавно знају; служе ме пивом, причају ми о себи да би ме заварали и да бих се тако што боле одморио. То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима.
Говоре углас тумачу а тумач објашњава шта су малочас хтели да кажу: не да се не иде, већ да би било боле да се још причека! — Пли мејел лесте анкол, ме ну вулон палтил! (Боље је још чекати, али ми ћемо и да идемо.) Н.
Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница! Треба корачати, корачати уз ове јединствене људе; док пролази ова
Иако ме ноге уистину боле а о змијама–пљувачницама, које су изуједале неколико црнаца, било речи цело то по подне! Не узимам ниједног од наших
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сав потресен, ја се нагло обрнух, шчепах ову незнану прилику и посадих је себи на колено да је спрам ватре боле видим шта је и ко је. — Јао, чичо, много си ме стегао за руке; боли ме. — Ко си ти, дете?!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Та пред њима нисам плакô, — Па што ми се тако чуде? Ја им нисам приповедô, Моје боле, моје јаде, — А лице је моје бледо, Бледо било од вајкаде.
Тако се дигох И — до тебе стигох. А Бог ми рече: „Сад се врати доле, Па поштуј јаде, Поштуј своје боле, И носи свима Земским патницима С поруком божјом Најлепшега дара: Бол нека вас диже Нек вас не обара!
ЛXВИ Месечина кад прелије боле, И кроз јаде дуне поноћ сива, Замирише од горе до доле, — И обоје у једно се слива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Хладно је — рекох јој. — Ја често долазим овамо са својом сестром. Она седе. Ја сам стајао према њој, да бих је боле видео. Мој се поглед заустави на њеном малом, уском стопалу. Она као да је приметила шта посматрам, и подви ноге.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Немојте, дјецо, — говорио би покојни Мијо — за свашто одмах летити суду. Суд је суд!. Боле, насул'те се 'вође, у селу, пред својим људ'ма, јер коме данашњи суд суди...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
- И жене ми пише страст до кости голе! И у шаторима вриштала сам ратним, Док ме очи, уста, док ме груди боле, Срећна када мучим, срећна кад ме муче. ...О, дрвета, пуна мириса и смоле, Плодови ме ваши блудној страсти уче!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Све се то, видиш, меша у мојој глави и крчка... Остави ме, остави ме, молим те, или... још боле, седи ти овде, а ја ћу тебе да оставим. (Одлази десно.) ИX МАРИЦА, затим ЈОСА МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
кора, утуцана, саставни део облога за жену кад је боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Водом у којој су прокуване б. жиле испира се место оболело од црвеног ветра (СЕЗ, 40, 233).
Тејом од з. испирају се уста, кад боле десни (СЕЗ, 14, 228). ЗДРАВАЦ Сторцхѕцхнабел (гераніум мацроррхізум). Здравац. З.
Ј. сирће добро је за убој, а печена ј. за мицину (ЗНСОЈС, 11, 264); ј., кувана у вину, кад жену боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Ј. се уопште носи болесницима као понуда (БВ, 7, 1892, 125).
Уз њено дебло бацали су одувек гране, »као задужбину«, и говорили: »Крива јело, ето теби гране, нек ме не боле ни леђа ни грана« (глава?). Један је био запалио ту гомилу, па је одболовао пола године (СЕЗ, 32, 1925, 377). Ј.
Реч је прасловенска. Шулек, Рад, 39, 12. Јововим лишћем, у крављем млеку куваном, облажу се сисе дојиље, кад је боле (ЖСС, 201), исто тако и као лек против мицине (ЖСС, 266). На ј. вади се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 72; 75). Ј.
, 287), и главобоље (облог, ЗНЖОЈС, 11, 265), у хладној води лек кад боле очи (ЖСС, 317). К. каша употребљује се за топле облоге (ГЗМ, 12, 1900, 150).
се магично провлачење: на Ђурђевдан пре сунца, или иначе у пролеће, провлаче се испод ње жетеоци и жетелице, да их не боле леђа кад жању (ЖСС, 119; Беговић, 242).
лишћа лек је од јехтике (Караџић, 3, 222). Теј се пије код потајне грознице, и код менорагије (ГЗМ, 4, 156). Кад боле очи, треба у њих залити »мириса« (сока?) од н. (ЗНЖОЈС, 11, 268). ОВАС Хафер (авена ѕатіва). Овас; зоб.
Корен од р. се привија од пробади и главобоље (ЖСС, 305; ГЗМ, 4, 160); привија се на вратне жиле, када боле очи (ЖСС, 317), и на бутине и крста, када жена има неуредну менструацију (ЖСС, 187); или кад хоће да побаци (СЕЗ, 13,
Софрић, 216 ид). Да би жена лакше родила, треба да попије воду у којој је потопљен крстовдански ч. (СЕЗ, 19, 65). Ако боле очи, треба зелену каленицу напунити водом, па ту метнути ч.
Ради заштите у Горњој Пчињи људи се врбом и опасују: »да их не боле леђа кад у лето буду жњели« (ибід.). У Лесковачкој Морави в.
се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по њиви ваљају дебели снопови (СЕЗ, 86, 1974, 104). Кромпир.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шапат тај, људска злоба и поквареност, боле ме јаче од оштрих трнових бодљи које су ми испробијале месо, изровашиле кожу, начиниле ми од леђа, руку и ногу живу
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера туби се и мре; Ја ништа више не признајем, ништа! Ил' боле рећи: ја признајем све. За владе силног Августа, у Риму, Умире Христос...
За радост и боле твоје Да не зна овај хладни и бурни овај свет. Не допуштај - о друже нежни! - у храму душе младе Да твоје идоле позна
Ах, колико сирочади над мојим се гробом моле, Којима је моја песма ублажила тешке боле! Ја сам видо сузе њине и плакао с њима често, Меки, дакле, и припада праведничко прво место.
му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред собом гледа кад земљи мре слобода. Боле је презрети живот у ропство који нас баца, И, веран слободи, сићи у крило праотаца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ово, рекао ми је доктор, утиче на закречавање о-одлично...” Али мој сиромах тата једнако кашље, и груди да боле, и јауче кад га нико не чује. — Сока брише очи. Одмах брише очи и Јана.
Јана га је једном запитала, чисто по спољашњој појави његова држања: — Да ли тебе, тата, очи боле, кад увек жмуриш и гледаш у земљу? — Не боле ме очи, него се стидим пред сваким живим створом... Што ме одмêраш?
— Не боле ме очи, него се стидим пред сваким живим створом... Што ме одмêраш? Ако сад не разумеш, разумећеш касније какав је био
Купио је, вели кућу: наравно, са дугом: оправиће је како могне, и доселити на Кашикару — кад ми ето Бог не даде боле. — Сава га је, као увек и свакога, срдачно дочекао и испратио, казао искрене речи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Побратиме, умеш ли да решаваш загонетке? Не видим ни белу мачку сада, толико ме боле ноге... — Али ово је лака... Пази! Перо има, тица није... Пушку носи, војник није... Плашљив јест, зец није... Шта је?
“ Ноћ се била спустила... На фронту су блештале разнобојне ракетле... МАЛАРИЈА Има већ два дана како ме зглавкови боле, глава ми је тешка и налазим се као у неком полубуновном стању. Тешка душевна потиштеност мучи ме.
Али температуре немам. Лука каже да сам сигурно пио хладну воду или покварио стомак. Али зашто ме онда зглавкови боле? Лежим на пољском кревету у земуници и војник ме трља. Или ми забацује руке уназад, да већ и кости пуцају.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате А са Азије оштрих мириса боле вас груди и Африке. Док радите жуди вас земља удаљена А заносе вас као фантоми чудне слике, Чамци од коже шивене,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Чекао? — понови младић, и зачуди се, јер му се чинило да Старца однекуд познаје. Али, кад погледа мало боле он схвати да познаје једино старчев глас. Био је то исти онај глас који му је поверио тајну Заборављеног Града.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1907. МОЈА ОТАЏБИНА Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.
О, лијепа поља! о лијепе луке! Не носим вам ништа доли душе голе, Жуљева и рана, што пеку и боле, Невоље и глади и скрхане шљуке...
Тако ни љубав ни боле не памтиш више Што ми у срце самртни чемер слише. Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако
И кад би сузе ми тајне Звездице знале сјајне, С неба би слетиле доле Да моје ублаже боле. Но не зна те јаде, Њих само једна знаде, Та једна а сама што је Растргла срце моје.
Да сам ја бена*, твом срцу Одмах бих слетио доле; Та ти све бене волиш, и видаш бенасте боле. * Тако се зове у околици Мостара једна врста дивље патке (прим. прев.).
Знате ли што ковчег мора Тако велики бити? Ја ћу ту још и љубав И боле сахранити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Краљевићу Марко, данас мисле и говоре људи да три бола не има јунака од нас ове три српске војводе; боле нам је сва три погинути нег' срамотно данас побјегути“.
“ Њему вели дели-Радивоје: „О мој брате, Старина Новаче, боле бјеше тридест добрих друга, али твоје среће не бијаше“. Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега!
Стојан своју сабљу повратио, бегу боле попритеже руке, па га прати натраг у Удбињу, и овако њему бесједио: „Када, море, у Удбињу дођеш, с Удбињавим’ сједеш
су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене које немају млијека, или их сисе боле, носе оно те пију у води.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Какве, врага, крушке, кад је над њим буква! А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена! Шта је сад то?
А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена! Шта је сад то? Зачуђени Стриц загледа се у свог магарца и прогунђа: — Што зуриш у мене, будало?!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Доста је тамо таквих, којино боле су вешти и знанији да могу и кадри су бољма угојити на паши стадо и попретилију учинити стоку) ...
« Рече им: гледајте — и таки прогледаше. И остале многе је полечио да здраво виде. И ако и сад очи којим боле, невидљи[в]им је начи[нио], нека мало прометанишу пред Христовом иконом, свесрдо просе говорећи: »Исусе сине Давидов,