Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Учитељ скиде качкету, па се посади до болесника. Хтеде се с њиме руковати, али болесник није могао руке подићи. — Како си, брат-Богдане? — питаше га учитељ.
Хтеде се с њиме руковати, али болесник није могао руке подићи. — Како си, брат-Богдане? — питаше га учитељ. Болесник диже очи, па кад је познао учитеља, он се болно осмехну, али ћуташе.
— Многима је ова водица повратила живот, те ваљда ће и теби, добри мој Богдане! Болесник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том течношћу, па
— Узми, пиј!... Болесник је пио. И заиста, после неколико минута беше му мало лакше: јабучице му поруменеше, очи му синуше, да се после
— Хвала ти, учо, — рече болесник полугласно, — али се мора умрети!... — И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита... И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива.
А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једни су хтели конопац да би им оздравио болесник, други да би имали хлеба, трећи да му стада не сатре помор, а четврти да му се врате лађе које је послао на море.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко? Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у
— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви!
Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. — Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.
Африка
подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.
Ова жена, очито, налази се у последњем стадијуму спавајуће болести, це–це (тако распрострањене у Африци), када болесник, већ скелет и укочен, не може без помоћи ни да се дигне, ни да стоји.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она би се трудила, весело, да учествује у разговору. Она је, задивљено, посматрала, како се у њеној кући, болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу, тако плаве очи,
Човек ситног раста, глават, макрокефалос, који је био забранио да, код болесника, ико, сем жене, улази. Болесник, каже, треба да спава. Сан све лечи.
Што је било још лепше, кад се сви разместише око њега, да седну, уплашено, болесник поче да ћерета, весело, не скидајући ока са Павла, а то лево, поднадуло, крвљу поцрвенело, око, гледало је, као заувек
Само оно поднадуло, као искривљено, поцрнело око, посматрало је, све у соби, дивље и страшно. Пре него што је болесник, понова, заспао, трже опет своју леву руку и промрмља, полугласно, али чујно.
па, скупивши сву вољу и снагу, одговори: како је Санкт-Петерсбург желео да види – да доживи то – као што, ваљда, тежак болесник, у ноћи, жели да дочека јутро, звезду зорњачу!
Црњански, Милош - Сеобе 1
са гвозденим капијама и зидовима, обраслим бршљаном, плавим багрењем и трновитим, ситним ружама, него као неки суманут болесник, изгубљен, жут, поднадуо, срдит, са великим трбухом и опуштеном главом.
Исакович је живео код пука, више него по кућама, са официрима, као неки болесник. Тежак као клада, лежао је, по цео дан у колима и под колима, завијен у овнујске коже, на слами и снегу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
од некуда некакав калуђер, и тек што га види, рече му: — Благо теби, мој болесниче и хришћанине, кад толико болујеш! Болесник му рече: — Какво благо? — Овако благо бог теби дао, пак да се наситиш!
— А шта ће то рећи, оче? — запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му
— Оћу! — одговори болесник. — Али бих му више зафалио да ме заборави до пет шест година, а ово бих добро, ако си ти оче каил, теби даровао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: Ја би управо и волио кад би се он од чега другог излечио; јер, ако је мој лек и известан, опет се болесник после тога некако чудно осећа. Нема пређашње оне ватре, разметања и живости, него више ћути и замишљен је.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
На, сад пиј, притом чувај се сваког јела; пости, пости, докле болесник од глади не отегне папке. Затим ударим у водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с
Затим ударим у водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у воду; притом мора болесник најмање педесет чаша воде на дан да спусти. МИТА: Ао, куку! Толико чаша вина могло би и поднети, али воде...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
256 ПРОДАНА СЛОБОДА 257 БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА 259 ДЕДА ПУТУЈЕ АВИОНОМ 261 ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ 267 БОСАНСКИ ТРКАЧИ 272 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ
Поваздан дрема. А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири. БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта,
“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка.
“ зачу се шапат нечији мекан. „Та нисам ни ја толики звекан!“ — дрекну болесник уз покрет нагао — „То сам ти само бабе лагао, паре дизао где сам стизао!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Са друге стране, на нечем што је или диван или постеља за децу, седео је болесник. Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни најмање сетио на онај који
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Замукла је песма... Војници шапућу као у кући где лежи тежак болесник. Давно су они прегорели себе, али их муче сада злокобне слутње и тешка неизвесност.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном
Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила. Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла
Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете... Пробуди се и наставља на јави такве
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
кобила арапске пасмине бећар - момак, нежења; весељак, лола биљур - кристал Божо = Божић Божоле = Божић болник - болесник борна (сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар, обично од једног пара рубља,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Шта да објасне? (Гини) И зашто је казо да се одричеш сина? ГИНА: Зато што је моментални болесник! БЛАГОЈЕ: Шта кажеш да је? ГИНА: Мене назива мајком, а тебе оцем!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над
дохвати болесниково увело лице, покрете му влажне власи и пирну преко врела чела, по коме се поређале грашке зноја... Болесник се стресе од изненадне хладноће и превуче сухом руком преко чела.
затим зазвекеташе официрске сабље преко помошћеног дворишта манастирског, разлеже се песма, узвици мушки и женски. Болесник чује како једни упадоше у ћелије манастирске, а други у кухињу. Опет врисак, смех и неко потмуло гунђање.
— Вина!... Камо вина, калуђеру ! — Хеј, да се пије ! Болесник се издигô на постељи, подупирући слабо и сухо тело мршавим рукама, па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу
очи остадоше као приковане на оном бледом, смежураном самртничком лицу са кога непрестано веје некаква ледена студ... Болесник се опет закашља И пљуну у чинију поред себе. Сви погледаше у суд по коме пливаху црвене мрље.
ево сад лично... Батали та бапска посла, па сутра да ми дођеш на свадбу. –И он му опет протресе руку живо, плаховито. Болесник се горко осмохну и привуче га ближе к себи. — Нека ти је срећно весеље... поздрави младу, - рече он, па се замисли.
А болесник, занесен тим чаробним звецкањем, предао се сав некаквој живој мисли, која га је свега обузела: »Он се жени !
Зар то није смрт, која полако граби у своје разјапљене чељусти целу природу ?... Брр... хладно !« и болесник навуче на себе топао покривач. »Та они живе, пред њима је још цео живот... Гле само како су сви здрави и весели !
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
мало за тим, услед неког квара он се, пред очима оних који су га посматрали са брода, стропошта у море где се подаве и болесник и пилот. Болеснику је баш било суђено да тога дана, овако или онако, напусти живот. XX.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
врши уз примитивну молитву или претњу да се зла бића, која пакосте и наносе болест, удаље или униште и да на тај начин болесник оздрави или да се дође до напретка.“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Болесник му рече: „Какво благо? Овако благо Бог теби дао пак да се наситиш!“ „Ја сам читао“ рече калуђер, „ђе стоји написано: Аш
“ „А шта ће то рећи, оче“, запита болесник, а калуђер му одговори: „Богме рећи ће, да кога Бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му
“ „Оћу“ одговори болесник, „али бих му више зафалио да ме заборави до пет шест година; а ово бих добро, ако си ти оче каил, тебе даровао.“ 23.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Зар нема од тога више штете и погибељи и свагда учење злу и све оно што души доноси погубност? Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај ко се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” Хвала му и за то. Болесник воли и такав површни оптимизам. Слушао је, ваљда, у докторској благоваоници, у дан дежурства, нешто о мени, и то му
Виктор, наиме, има да обави још један мали послић прије ручка, само, не знаду — зна ли то можда болесник? — не, на жалост, ни болесник то не зна — не би ли им било боље да на повратку крену горњим путем?
— не, на жалост, ни болесник то не зна — не би ли им било боље да на повратку крену горњим путем? Зашто да се враћају истим путем кад могу...
Уосталом, доњи пут којим су дошли ипак је углавном пристојан, и зашто би сад рискирали... а баш им је драго што болесник тако добро изгледа, вјерујте, чисто добро, радују се, и надају се да ће ускоро, сасвим ускоро, итакодаље...
А Звонко збиља није лијепо учинио, што ће само рећи болесник, какво ће мишљење имати о њему. А баш је лијеп дан, и добро је што су искористили, јер за сутра се већ не зна, за
А срећом нема много прашине... А њој болесник збиља није направио тако лош дојам. Ни њему, ни њему, он је очекивао горе, много горе... Смјештају се у кола.
Или му предложе да ће га пренијети у једну бољу, свијетлију собу која је остала упражњена. У том случају, болесник вјероватно то осјети као нарочиту привилегију и захвали им се осмијехом благодарности за ту свјетлосну пажњу.
Сваких шест мјесеци све се циклонизира, свеједно да ли је инфицирано или није. И болесник најпослије полаже оружје. Преносе га на бијелим колицима. У новој соби.
сам разабрао да је о том мом интересирању за виолину одмах причала младом доктору, и да су то узели као добар знак: болесник, као, опет помало добија вољу за живот, буди му се интерес за вањске ствари, за ранија бављења, и тако даље.
— Болесник мора имати вољу, разумијете ли ме, вољу да оздрави! Без тога нема ништа, драги мој! Без тога је залуду сва медицина, св
Обична стара прича! Лијечење и болест отимају се о сваку крпицу времена; а болесник не зна да ли оно ради за једно или за друго. И у томе протјечу, с почетка споро, сасвим споро, дани.
Сад не промичу више дани него седмице. А још нешто касније, мјесеци. Болесник се нада да ти мјесеци протјечу у прилог оздрављењу, не у прилог болести.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. »За јечам ?... Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
однекуда некакав калуђер, и тек што га види, рече му: — Благо теби, мој болесниче и хришћанине, кад толико болујеш! Болесник му рече: — Какво благо? Овако благо бог теби дао, пак да се наситиш!
“ — А шта ће то рећи, оче? — запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му
— Хоћу, — одговори болесник — али бих му више зафалио да ме заборави до пет-шест година, а ово бих добро — ако си ти, оче, каил — тебе даровао.
Петровић, Растко - АФРИКА
подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.
Ова жена, очито, налази се у последњем стадијуму спавајуће болести, це–це (тако распрострањене у Африци), када болесник, већ скелет и укочен, не може без помоћи ни да се дигне, ни да стоји.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. на врбу и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, и бежи кући без обзира (ЖСС, 280). Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л., који после баци изван куће (ЖСС, 280).
Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице треба да пљуне на јаје и б. лук, и то се закопа испод дирека којим се подупире плот (»Овде закопавам Н. Н.
корења (СЕЗ, 17, 117). На исти начин лечи се гушобоља и у другим крајевима (ЖСС, 277; СЕЗ, 17, 119). Болесник од вренге (сифилиса) треба да за 40 јутара пије теј од п. (СЕЗ, 13, 1909, 370).
и Хандw. ДА, 3, 1490 и ЗВВ, 8, 61). Понекад се б. т. само кади болесник, а никако се не кува (СЕЗ, 14, 68). Нарочиту снагу има б. т. убрана на Ивањдан (ібід., 67).
19, 142); преперуга чељад у кући (СЕ3, 16, 157): чобанин на Ђурђевдан овце (СЕЗ, 19, 56); бајалица место на коме је болесник »ограјисао« (СЕ3, 16, 276); у воду у којој се гаси угљевље меће бајалица б.
изникла из једног корена, па се саставе врхови, савију на земљу, притисну каменом, и испод њих ‹се› болесник три пута провлачи; после тога болесник струкове ноцече, говорећи: »У три струка посекох три грознице: кад се ова три
па се саставе врхови, савију на земљу, притисну каменом, и испод њих ‹се› болесник три пута провлачи; после тога болесник струкове ноцече, говорећи: »У три струка посекох три грознице: кад се ова три струка подмладила, онда се и грозница
Близу Крушевца била је раније некаква бара, која је лечила нарочито од грознице, а поред ње шибље и в. Болесник, пошто би се умио и пио воде, оставио би на шибљу или врби кончић са свога одела, и бежао кући без обзира, »јер ако се
има велики значај. На њу се могу пренети, односно, за њу се могу »венчати« болести, грозница и главобоља. Болесник од грознице испече главицу бела лука, и рано ујутру оде каквој в.
врши увече (СЕЗ, 17, 542). У басми против коњштака (кривљења кичме) баје се да се в. искриви, а болесник исправи (СЕЗ, 19, 232). С помоћу в., по сили аналогне магије, може учинити девојка да јој порасте коса.
— Глогу се може »предати« костобоља, и том приликом такође му се приноси жртва. Болесник спреми колачић, и оде под какав г., дирне га три пута, каже својој болести да иде »у г.«, остави на г.
Њу држе у кући да не би дошла куга (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 175). На д. р. може се препети и болест на тај начин што ће се болесник, на млади петак или недељу, провући кроз расцепљени прут од д. р. (ГЗМ, б, 1894, 375).
Ћипико, Иво - Пауци
Над њим стоји јунац. Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри. Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му
Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу. Болесник га погледа својим испијеним очима, застења, и, не могавши поднијети јаки воњ мрса што заудараше из уста и избиваше из
Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: — Нико, остављаш ли све твоје Ради? Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје —Нико, брате,
— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву. Зовете ме кад болесник већ не зна за се... Живине!
Фала богу! — И старац се замисли. Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Смешан сам сам себи. Залудно се излежавам овде на Кули, тобож као некакав болесник што се опоравља после тешке болести, а у ствари лењивац који никако да се накани да коракне из ове згодне хладовине на
Лутали су по Вратимљу и најзад се скрасили на Саборишту. Зар нисам рекао да је болесник? Зар то нисам рекао? Ко би други, него болесник, изабрао Сабориште за своје пребивалиште.
Зар нисам рекао да је болесник? Зар то нисам рекао? Ко би други, него болесник, изабрао Сабориште за своје пребивалиште.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мало је требало па да ти микропски кепеци нису били јачи од тебе. Овако некако мисли сваки болесник. Онда се тек присети да путања којом безбрижно корача, - па ма како се вијугала, ма како лепо калдрмисана била, - води
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Већ је и целој вароши додијао!” Свршило се најзад просто, и као неочекивано, са општим изнурењем. Болесник је утихнуо, побелео, престао да једе и да се чисти, сасушио се до костура.
Миланове очи затворене, кркљање непрекидно, загуш измара срце, срце још ради. У један мах болесник отвори очи, показа руком да се отворе прозори, оба, погледа Павла, па оца који је био задремао.
Он удара, она ћути. Он баци столицу за њом, она дигне столицу и сама се њоме немилостиво удари, да би се болесник задовољио и смирио. Понекад, Јосиф је тражио да свира.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И онда, што је главно, ако болесник оздрави, он вели оздравио од његових медицина, а ако умре, он вели умро од природне смрти.