Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он метуо једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.
Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?... Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?...
својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том течношћу, па нагнувши се болеснику, принесе је побледелим уснама. — Узми, пиј!... Болесник је пио.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ови ти, кад једно кад друго дочепавајући, себи као болеснику на понуду посвештава. Најпосле ето ти нам и лисице, која кроз врата вирећи: „Како си, стриче?” пита.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Везали га, јер се збесио. Попа рече да га одреше. — Не смемо, попо! - рекоште луди. Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. Онда стаде читати „Страшну молитву”.
— Дајте свећу!... — рече и нехотице. Све се ужурба. Наста запевка. Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак. Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко?
удружења бућме — дебљи памучни гајтан вашка — пас, куче везикатор — врста мелема визита — лекарска посета болеснику галантан — углађен демонстровати — показивати десператан — очајан, клонуо духом диспут — препирка, расправљање
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ко зна ко је то? Агагијанијан се смејао кад му је то наговестила. Уверавао је госпожу Хумл да се ради, заиста, о болеснику, који се крије, само зато што је у Беч дошао без папира, али ће их добити.
Није ни сањао шта га чека. Кад се он појавио, настаде у кући као нека забуна и трка. А није био пуштен болеснику, одмах. Трифун му је био препречио пут, са лицем курјака, а погнуте главе, као да му је несрећа у фамилији села за
Матавуљ, Симо - УСКОК
Говораше брзо помињући често Милицу. — У ватри је великој! — шапну Јоке... — Примиче се зора, а тада је вазда болеснику најгоре! Кнез, који се међутим бјеше освијестио, отправи женске и оста сâм с Јанком.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован. Како уђе, оде право болеснику, не погледав ши Љубицу. Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...
Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко. — Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.
— Хм... тако нешто... У опште, сваки је потрес за њега право убиство. Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе. Пред вратима га сачека Љубица. — Шта је, господине, је ли опасно ? запита она, гледајући уплашено.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чини се изнемоглом болеснику да слуша и њихово шуштање, и оно му изгледа онако исто злослуто и језиво, као и последњи одјек јасног звона...
Из нечијих груди оте се врисак... — Иво, јеси ли ти? — Откуд овде? — Шта је то с тобом? Полетеше многа питања болеснику, а он се осмехну тужно и махну руком једном госту. Овај приђе и саже се ка болеснику... — Какво је ово друштво?...
Полетеше многа питања болеснику, а он се осмехну тужно и махну руком једном госту. Овај приђе и саже се ка болеснику... — Какво је ово друштво?... Откуд наши овде... и ти? – прошапта он. — Жени се Стојковић...
Из гомиле се издвоји један развијен, здрав, отресит капетан, са великим зашиљеним брцима, па приђе болеснику, и пружи му руку. — Здраво! – загрми он крупним, јасним гласом. – Како да ме се не сећа...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
неког квара он се, пред очима оних који су га посматрали са брода, стропошта у море где се подаве и болесник и пилот. Болеснику је баш било суђено да тога дана, овако или онако, напусти живот. XX.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Што не може болан Рајко, то ће жалосница мајка. — (Рече се кад се што приправи болеснику за понуде, па поједу здрави). Што ће богу говеда кад меса не једе.
Устук, издат! Устук, издат, Устук издат. ОД ПАДАВИЦЕ Болан ми је Петар (или како је име болеснику) а сретоше га анатемници: глава им као сено (велика).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
То ја и сâм добро знам да ми нико и не каже; али у овом послу сирома[х] дужник подобан је бедну болеснику који се с једне на другу окреће страну у надежди да ће му што боље бити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун“, те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику. Бакоња сврати у стару мађупницу. Она бјеше пуна прековођана.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот! — невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не омаловажујте мој лекарски савет зато што га дајем бесплатно; он је најбољи од свих што сам га дао болеснику који се сматрао здравим. Вечни богови нека вам буду вазда у помоћи!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Никад да им потрефи оно што би у тај час требало! А горе у соби, међутим, торокали су. Постављали болеснику питања о њему, о његовом здрављу, па му не давали времена да одговори, већ новим питањима пресијецали његове тек
И ту се раздрагана лица колективно обраћајy болеснику за потврду и увиђавност. А он, с главом пуном од непопијеног цхаудеау-а са портом, увиђа и потврђује.
Мала ужурбаност. Отприлике као кад болеснику устреба гуска или суд за повраћање. Али није било то. Дознао сам јутрос од моје болничарке.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад му беше грђе позлило, дође му лекар у хитњи и прописа нешто, по свој прилици што му се чињаше да ће болеснику помоћи. У то време изненада походи га мајка.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
лишће: оно се облаже на прси и врат детету које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на леђа коњу коме су она израњављена (СЕЗ, 40, 383). Истуцаним б.
О младом месецу не треба је ни косити, јер ће стока, док је једе, бити слинава (ібид., 197). Д. се даје у ракији болеснику кога завија пупак (и при том се говори басма, ЖСС, 286).
црва или какву бубицу), оно дају болеснику те поједе или у води попије, као лек који му је вила оставила (Вук, Рјечн., ѕ. в.).
Болесник се, поред тога, заложи медом и напоји водом и вином. Коме јасенак није начет, неће оздравити. Често болеснику вила саопшти лек у сну. Судови и пешкири остају код јасенка; ко би их употребио, распао би се од рана или би ослепео.
40). Болеснику од водене болести даје се мало к. корена, те из њега »тера воду на мокраћу« (ЖСС, 309; да к. тера на мокрење знали су
Кукута (главоболно зеље; свињавац; водена мрква; мишје зеље, Шулек). Код гушобоље обавија се болеснику врат к. испрженом на зејтину (ЖСС, 277). КУПИНА Бромбеере (рубуѕ фрутіцоѕуѕ).
цео процес у СЕЗ, 19, 99). При бајању од »издати« (грчеви у »стомаку«) меће бајалица болеснику на стомак по три зрна кукуруза и пасуља, и три семке п. (иб., 219). П. има своју улогу и у љубавним врачањима.
Његова апотропајска моћ разлог је што се он издашно употребљује у мртвачком култу (»мирише на т.« — о болеснику који ће скоро умрети), и уопште у култу, домаћем и јавном, и у свима приликама када је потребно религијско очишћење.
се тамо зове шипурак) употребљава се при бајању против жутице: увече се жут конац (који представља болест) завеже болеснику око врата, а црвен конац (који представља здравље) завеже се за шипурак, па се сутрадан жут скине са болесника и
представља здравље) завеже се за шипурак, па се сутрадан жут скине са болесника и завеже за шипурак а црвен се завеже болеснику око прста, и том приликом се шипурку каже: »Ја теби жут конац, а ти мени црвен конац« (СЕЗ, 58, 1948, 358).
Ако лонац затим покупи сву воду из ћасе, знак је да ће болеснику бити помоћи. Тако се уради трипут. Том водом запоји се болесник и умије њом ноге, руке и лице, па се после све проспе
Ћипико, Иво - Пауци
— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја. А Илија вели Ради: — Иди, сине, попу: реци му да дође к болеснику, да га са богом помири — И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.
Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и Крило приђу к болеснику. Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу. Болесник га погледа својим испијеним очима, застења, и, не
Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт. Уто стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у
Дјевојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди да остане подуже у кући да се болест не поврати, те и Злата, тако се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Колико се разних питања не поставе, сама од себе, болеснику, на која дотле није ни помислио. Ја не волим размишљати о ономе о чему не могу добити позитивна одговора, јер у мојој
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Какав би доктор био Срба! — и госпа Нола поче да се смеје. — Пође болеснику, па успут види доброг коња, или побеснелог коња; бацио би све инструменте, пустио болесника да болује, а он би одлетео