Употреба речи болесној у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Калуђери му дођоше и по други пут, јављајући му да патријарх не може да га пусти к себи, али да ће се болесној госпожи Дафини послати нарочити калуђер.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али његова је заслуга што је дао најоштрију и пресудну критику романтизма, учинио крај једној болесној и некњижевној поезији, што је указао на сву штурост и преживелост естетике формула и рецепата.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ Нема болећега. — Некаквој болесној жени падне на ум усред зиме на букову мезгру. Кад јој муж каже: „Бог с тобом, жено! откуда сад букова мезгра?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А сетивши се још нечега, прекинућу реч. ГЛАВА 40 О болници и о болничарима Рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој. Игумановој вољи наложено је све што се тиче бриге о њима. Јер треба и о њима више знати.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Нешто замршено и тешко вртело се по болесној глави и неиздржљиво распињало му и кидало нерве, па га ударало и секло по слепим очима и мозгу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

На томе се ваља задржати. На непрекидне молбе, Аранђел је из Земуна кренуо у Карловце више да удовољи самртно болесној Дафини него да доиста од патријарха иште дозволу за склапање брака са снахом која му је постала љубавница.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

исписујући песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу разумљивости погубној Чудовиштима лепоте ноћи белога стиха Болесној ватри колери рђаво вољеној речи Срећан ко живи после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А засеоци местимично, овде, онде, и нахерене куће вире тужно из оних дудињака, као красте на болесној кожи. Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим прашином, а лишће се тромо опустило.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Недељама и месецима доносио је болесној суседи хлеб и млеко, а када је дошло пролеће, она му је поклонила прекрасну жуту лопту.

— кликну Чобанин и задрхта: зар звезде нису вечне? Замоли Чобанин Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се наглас насмеја: то није било, нити ће бити, нека заборави на Звезду, нека на нешто друго мисли...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности