Употреба речи болестан у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха! Беше вечито болестан. Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године;

Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари... Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити... Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је Маџар!...

“ Доктор га љутито прекиде: „Штиле!... Сви Раци буђет пијанице!...“ „Господине, он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком ударио у ребра тако немилостиво, тако силно да се

као што Видовдан почиње своје уводне чланке писати: најпре иде скелет, месо, фамилија, па онда држава, а у држави је болестан уд сваки онај њезин члан који се усудио незадовољан бити са нашим „статус кво“; дакле: — знате, људи, што се мог

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Претвори се болестан, уђе у своју пештеру и колико је год дуг простре се и пружи. Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на

и комплименте, с громовитим гласом: „Тако ли је то - начне говорити — кад сам ја здрав, ти си први при мени; а кад сам болестан, онда си последњи!

Ако ти дође кући, иште; ако ли му дођеш кући, иште; ако си здрав, за здравље ти иште; ако ли си болестан, за болест ти иште; ако ли донајпосле умреш, и за смрт ти иште.

такова, и способније своја дјејствија чрез ум исполњава, ако је само одвећ силовите страсти и похоти с пута не смећу. Болестан и раслабљен о најлепшој материји не може како ваља мислити, нити најполезнију књигу с принадлежећим вниманијем,

дође на посјештеније старац Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се богу, господине”, док се оном досади, пак онако болестан стане викати: „Та прођи ме се, старче Вујо, ако бога знаш! Та богу се молим, нећу се теби молити!

То је опачније, неразумније и луђе него да болестан рече: „Нашто ми здравље? И, неразуман: „Нашто ми разум и памет?“, и слеп: „Нашто ми очи?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” 7. јануара опет г. Недоби, и нема никакав од— говор. Одем г. Павковићу, он мало болестан. 8. и 9. јануара нисам био. 10. јануара рано у 9 сати одем г.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— упита Јова. — Јесмо — рече Петра. — А што сте? — рече Алекса. — Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си. Треба да се ту нађе!... — Да види моју смрт... Ваљда је он тога жељан!... Него...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

— Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— запита ме Игњат ћурчија, који у тај пар прође. — Тако! — кажем ја. — Да није болестан Митар? — Није — кажем ја. — Отишао, ваљда, некуд? — У село — рекох ја, па побегох у авлију.

Јес', ал' учитеља нема! Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан. Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који је начињен од кухинских врата под која је подметнуо на четири краја по пет

Веома добар и озбиљан човек. ИВ ПИСМО Н . . . . . . . . . . Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан. Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро.

ИВ ПИСМО Н . . . . . . . . . . Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан. Нисам ти хтео писати, да се не бринеш; сад је све добро.

После пет минута ја извадих сахат. — Већ 11. Ви знате — рекох ја као у шали — да сам ја болестан, па ипак ме не терате да идем да легнем.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— А како би било, онако, господине, да кажете да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И лаже: како се он разболео, па лежи болестан. А и не једе... Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му. А после од тога се она напије.

Африка

из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача. Болестан је од груди и неизлечив, јер за њега нема лека.

Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу. За краља ми кажу да га не могу видети пошто је болестан и спава. Ја сликам уплашену девојку, коња и степенице краљевих соба у позадини.

То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао. Ђанколо Ђоло се извињава што је толико болестан да не може устати да ме дочека, како је то обичај. Доносе ми троножац да седнем.

Онда ми један од њих, Зана, иначе и ловац на хипопотаме, рече да има брата који је болестан и да би волео да га и ја видим.

Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни неприступачан, али који је за мене значио

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад је одмакао од остављених коња, полумртав од напора, барусав, болестан, прљав, грозничав, освртао се, да коње још једном види. Они су му били спасли живот.

Био је чувен по томе, да је ту, пре неколико година, цар ловио, озебао, отишао натраг у Беч болестан, и, кроз осам дана, умро. Исакович је био, те зоре, први, пред кућом Јохана Шмерца, у колима.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНА (доноси чашу воде). РИНА (Ани): Удаљите се! АНА (оде). РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан? АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан. РИНА (престрављена): Или...

АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан. РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ту опет остану три недеље. Кречар се помало опоравио. Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.

Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати. По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.

Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити. Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу.

— Будите добре и послушне. Девојке му љубе руке и грле га. — Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Свему је био крив његов отац. Тај га је водио за собом свуд. Када оде из војске, као бајаги болестан, и поче трговати, њен живот постаде сасвим узалудан.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Проналази његову девојку и води је на кафу. Говори јој да је њен муж стар, болестан, неодговоран и да ће пропасти ако је напусти. Она га је, каже, створила.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не може доћи! Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без

Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без њега се може и сад и посад! Тако му се поздрави, владико!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Дабом, кад су други све опапоњили. ЖУТИЛОВ: Ви знате да је Војновић био болестан, нити је могао свој срез обићи. СМРДИЋ: Видићемо. Па онда за мога синовца: обећали сте му службу, па ништа!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

мађарска војска заузела Вршац, склонио се у Београд, и ту остао до краја буне. Потом се вратио у Вршац, где је болестан, у оскудици, повучен и незадовољан, остао до саме смрти. Умро је 26. фебруара 1856. ПОЧЕТАК КЊИЖЕВНОГ РАДА.

где га нико није разумевао, у тешком добу после угушене буне, у последњим годинама и у материјалној невољи, нарочито болестан — он није могао гледати ружичасто на живот.

Незадовољан и негативан дух, доцније болестан и раздражен, он је радије и боље видео рђаве стране и код људи уопште и код писаца напосле, но добре стране, није

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину. — Да није болестан, бог ти га видио? Пропитивао се за њ у вароши, на сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага ни

Зурио је устакљено у напаст пред собом (јесам ли ја ово опет болестан од „шпањолске“, шта ли је?!), па тако није како треба ни дочуо Вукову измишљотину о томе како је чак и свети Игњатије

Сви су га смиривали и митили: — Дај болан, не рондај више. Пусти на вољу старом човјеку. Видиш да је болестан и да неће још дуго.

кашљуцне суздржљиво и плашљиво, а тиме, у ствари, разоружава саговорника, као да вели: — Видиш, брате, стар сам и болестан, а богами, и препао сам се вас, одговорних другова и наших главних људи.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом. А остало — као да није болестан. Стегнут, опасан новим појасом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила

А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се

Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.

Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије.

Кад буде други дан ујутру, цар болестан, боли га глава, не може да је подигне с узглавља. Како се то разгласи по двору, скупе се брже боље сви љекари да

Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сада чинити; а он му одговори опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Целина још траје, цела, Ал пукотине се множе. Јеси ли болестан, Боже, Од стварања и ствари? Врућица чело ти жари Док свуд се несреће множе.

и сипки песак Клепсидре што ми се празни; Глосе о теби се гложе, Разум је разјео чула, Ми смо тумачи расула: Јеси ли болестан, Боже? (8.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Да ли бисте били љубазни да ми детаљније објасните како је то свет око вас болестан? — Што да не? Узмимо, на пример, вашу цењену професију и све оне чланке о сексу које народ прежива недељом после

у време фајронта, устаје сам из друштва негде око десетке, а када се сви шлогирају од запрепашћења па га питају је ли болестан, он мирно каже: — Нисам. Чека ме једна мачка! Сутрадан се појављује сав изгребен и изуједан.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Што је са вашим братом? — О, тај је преживео гадан тренутак. Сви смо мислили да му нема живота. — Био је болестан? — Данас се први пут мало дигао из постеље. Имао је полмоните (запаљење); четрдесет и седам гради („сиц!“).

— Скоро годину дана. Сећате ме се? — Како не! Провели сте ноћ на Острву. — Кажу ми да вам је Пипо био болестан. — Долазим од њега. Данас је ипак мало устао. — Тата, он је и данас тражио меса а Лоња му је дала.

„То је жена за коју он каже да је стара и да је не воли!“ — Ја сам његова жена. Јесте ли чули како нам је био болестан? — Његов брат ми је рекао. Нисте много ослабили, Пипо, само изгледате као девојка.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

*** У овом часу кад је племену потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чујем где Александар пита: — Ко је овде болестан? — Ја сам — промуца девојка. Александар приђе кревету. — А, ти? Како се зовеш? — Јела... — А-ха.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко изгледаше тешко болестан. Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу

Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет. — Тако, братићу, видиш... Кад је човек болестан, треба да лежи... Гле како му гори глава, и руке вреле... Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани...

— Што ти је, болан... како то гледаш ?... Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи. — Ко си ти ? оте се Гојку загушљив глас. — Зар ме не познајеш !...

Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори: — Шта ти је... ти си болестан?... — Кажем ти, тамо ћемо царски живети... на ставља он своју мисао.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У оближњим болницама је ту, некад, и Радичевић учио, а ни она болница није била далеко где је болестан лежао, и умро. Отуда код мене алузија на Бранка.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Бродски лекар морао је, тешко болестан, напустити експедицију и вратити се у Данску, где је убрзо затим и умро. Самом Шмиту ти су, готово надчовечански

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им дâ на знање

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но... тобоже послови га сметају.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар, што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.

Кад овај изиђе пред цара, запита га цар, што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седне те га момак обрије.

Кад буде други дан у јутру, цар болестан, боли га глава, не може да је подигне с узглавља. Како се то разгласи по двору, скупе се брже боље сви љекари, да

Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже, како је болестан и ода шта, и запита га, шта ће сад чинити; а он му одговори, опет да пије оно, што је и синоћ пио, пак ће га одмах

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

1, 1-3) као болестан и жељан да примите, љубимци моји, установљени вам устав овај богопреданих пенија, умиљенија, и молитава, покорења и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИСЛЕДНИК: Имо би са њим нешто службено. ЦМИЉА: Он лежи у шупи, на неким сицевима... Нешто је болестан, непокретан, — не помако се, дабогда! — једва и са штапом коракне... ИСЛЕДНИК: Није баш ваљда једва?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Каже ми да ме мој баба Никола поздравља, који да није болестан и он би дошао био, не да ме натраг врати, него само да ме нагледа; да он већ види како сам ја тако наумио да мене нико

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: — Фра-Брне је болестан. Не може вас примити. Не може ни диванити. — Да није који од дужника! — пита стриц.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а покривач танак и исцепан.

Тола приђе кориту. Плаче „десни“. „Леви“ као да не дише. Он му став и прст под грло. Млак... — Болестан, несрећник! — узвикну Тола а пијанство напусти једно парче свести. — Ако ми леви умре, бога му! А крупнији од десног.

Он је друкчије отишао. Није имао на себи швапско одело. Возом је отишао. Целу ноћ су разговарали. Нисам толико болестан. Лепо види и јасно чује. Не говоре у мраку.

Придизао се тражећи речи. — Пст! Ћути ту! — шапну Никола. — Ти си, Никола — лакну му и, као да је болестан, још не схватајући свој положај, мирно се опружи. — Још нису отишли — рече Никола. — Ко је то пуцао онолико?

Докле ће те сукње њему да стежу душник? „Иди, не шушкај ми више! Видиш ли да сам болестан?“ није издржао, лица притиснута у јастук. „Да ти донесем врућ чај?“, радосно је рекла, а он се најежио: „Не треба!

у задах ракије, кашља и галаме, осећао њена тешка стопала по пршљеновима кичме, и говорио себи: „Ја сам истински болестан. Јесам болестан. Она треба да зна да сам болестан. Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам...

Јесам болестан. Она треба да зна да сам болестан. Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам... болестан сам и лежим.

Јесам болестан. Она треба да зна да сам болестан. Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам... болестан сам и лежим. Шта сам је крив што сам болестан?

Јесам болестан. Она треба да зна да сам болестан. Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам... болестан сам и лежим. Шта сам је крив што сам болестан?

Јесам болестан. Она треба да зна да сам болестан. Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам... болестан сам и лежим. Шта сам је крив што сам болестан?“ И после мислио: није требало да истера Симку.

Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам... болестан сам и лежим. Шта сам је крив што сам болестан?“ И после мислио: није требало да истера Симку. Лакше би му било да јој је рекао да то уради с Толом.

Одбио је да руча. Поручивао је само топао липов чај. Жмурио је кад би девојка ушла. Па он је стварно болестан и стварно га пробада с леве стране, убеђивао је себе. Једне вечери ушао је кафеџија: „Чујем да си болестан.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Неке је и сам знао. Али ко је Звездан о коме причају? Патуљак сличан Звездану посетио га је када је био болестан. Како се све то понавља! Мали чистач се осмехну. Звездан је и сâм, некада, био дечак.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Одлазио је у изгнанство са млађим сином, који је био здрав; остајала је у Србији са старијим сином, који је био болестан.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Јест, и то је због чега сам те звао. Дошао си баш кад треба. Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час будим се. Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава...

“ Па се све почело таласати око мене као некад у кабини „Вердона“ кад сам болестан путовао у Бизерту. Све сам стрепио да не падне лампа што је висила над нашим главама и мора бити да сам имао

А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац. Он и не сања шта се овамо збива, болестан је и наслоњен на гомили белих јастука, у највећим је мукама и стар, престар, намучен, јадан, кашље, кашље, кашље.

Ми стрепимо, препадамо се, немимо, умиремо, као да смо се родили, дошли на свет само да дрхтимо. Он је говорио: „Болестан сам, зар не видите? Шта је вама, зар не видите да ћу умрети; готов сам, још до јесени, шта ћете после?

Упамти татину слику, добро је упамти. Јер, ево, мало, још мало, па ме више никад нећеш видети. Ја ћу умрети, болестан сам, страшно болестан, труо, овде ме боли и овде и овде, ево готов сам, готов сам.

Јер, ево, мало, још мало, па ме више никад нећеш видети. Ја ћу умрети, болестан сам, страшно болестан, труо, овде ме боли и овде и овде, ево готов сам, готов сам.

А болестан ваздух нагло јурну напоље, ствари понова засветлише, очи понова оживеше и човек, раздраган али пажљив и замишљен, гледа

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан, па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.

Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије.

Кад буде други дан ујутру, цар болестан, боли га глава, не може да је подиге с узглавља. Како се то разгласи по двору, скупе се брже-боље сви љекари да лијече

Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сад чинити; а он му одговори: опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава

Петровић, Растко - АФРИКА

из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача. Болестан је од груди и неизлечив, јер за њега нема лека.

Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу. За краља ми кажу да га не могу видети пошто је болестан и спава. Ја сликам уплашену девојку, коња и степенице краљевих соба у позадини.

То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао. Ђанколо Ђоло се извињава што је толико болестан да не може устати да ме дочека, како је то обичај. Доносе ми троножац да седнем.

Онда ми један од њих, Зана, иначе и ловац на хипопотаме, рече да има брата који је болестан и да би волео да га и ја видим.

Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни неприступачан, али који је за мене значио

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

При нашем првом сусрету објашњавао ми је: — Данас је најглавније бити болестан, да би остао жив. А да се постигне овај животни циљ, треба користити сва могућа средства, како би болест што дуже

— Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“. — Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана „Махер“ почне без предаха: — Господине докторе!

Слушај, да не бисмо одали нашу намеру, ја сада нећу гађати... Чујем, био си у Солуну, као болестан. Ако можеш, дођи данас мало до мене, да ми причаш... Наишао је командант пешачког пука, пуковник.

Запитао сам га за командира, капетана Лазара. Рече ми да је сада добро. Био је болестан од маларије. На осматрачници се смењује с потпоручником Ћирићем.

Тома се љутио, онда молио, јер тада и њему пропада састанак. — Реци јој да сам болестан. Уосталом, она је нашла једнога Француза, у кога је лудо заљубљена. Јест, јест, заљубљена је!

„Где је Драгиша?“ — питала је Полета. Ја слагах да си болестан. Лулу се наједном уозбиљи. Почеле су да се распитују од чега, је ли тешко.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПУТНИЦИ (стр. 278). Песма је штампана у Славјанци, Будим 1847, 101—15. Већ тада, песник је био тешко болестан: отишао је кући, своме оцу, и умро 1.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Овако, само би болно лежао. Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан. Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, излечиће се ма како да је и ма колико да је дуго болестан (СЕ3, 19, 390). Б. се врло радо употребљује при магичном »отварању« болесника (СЕЗ, 14, 296; 19, 262; 266; 268).

Герм., 12. Од г. се плаше и њиме се терају и други зли демони. Ту су у првом реду демони болести. Кад је неко болестан од далка, бајалица га одведе на буњиште (које је иначе зборно место за зле душе што изазивају болести), и ту демону

Ивањдана намењују по један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и исте године умрети (Беговић, 123).

наидите«, ЗНЖОЈС, 7, 156). Ако је у кући неко болестан од заразне болести, узму се ј. и бобова зрна, завежу у крпицу, метну за греду испод које се пролази, и том приликом

Ако је неко много болестан, овако ће молити самовиле 39 дана, а четрдесетог ће га врачара, пре сунца, (»у туђем синору«) направивши круг,

(сјеновита, која у себи имају такову силу да онај који их посијече — одмах умре или дуго година до смрти остане болестан; кад се ко боји да није сјеновито оно дрво које је посјекао, ваља да на пању његову живој кокоши осијече главу оном

Ћипико, Иво - Пауци

Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује. — Може се, да... Ма прву рам годину био болестан... А могу и код куће учити... — Пусти га' — јави се умиљато мајка му. — Зна и он,није већ дите. — Знам ја најбоље!

Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. — Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. — Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. — Ча ћете видити?

Рубач покуца на врата. Нико се не одазива. — Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. — Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле. А доље једнако чује се шкрипање врата.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан. Макарије Само ја знам да је Доротеј стигао овамо да ме излечи.

Бадава. Богдан је задрт и глуп, па је мој труд био залудан. Знали сте, каже, да је властелин болестан. Могли сте и сами послати видара.

Отерала ју је господарица наша Јелена. Кула је била празна, ми утучени, ојађени, свадљиви и горки. Лауш је лежао болестан, рана му се најпре замирила, онда се позледила, опет замирила па опет позледила.

Умире један по један од моје браће у Христу. Ја лежим такође болестан у својој ћелији, сам, никад осамљенији и тужнији у свом животу. Зар је ово начин да се човек растане са светом?

Доле, опкољен каљугом, у мемљивој ћелији, Доротеј подбуо од влаге, слутим врло болестан, ломан, изможден, гледа у пламичак воштанице која догорева у свећњаку.

Димитрије Напољу је врућина, овде, иза дебелих зидова Куле пријатна хладовина. Претварам се да сам још увек болестан да бих могао мирно лешкарити и размишљати.

Решио сам да искористим ум те грбаве сподобе. Отишао сам код њега у одају где лежи болестан и покушао да га наговорим да ми помогне.

Он се узјогунио, говорећи да је болестан толико да га ноге уопште не држе. Жалио се на вртоглавицу, на грчеве у трбуху и пробаде у крстима. Знао сам да лаже.

Дошло је последње време. Лепа дужност за писмена човека. Наравно, одбио сам га глатко, изговарајући се да сам болестан, а могао сам наћи други разлог: да је недолично употребљавати перо у службу мача, да сам ја пером приписивао Свето

Други то порекоше. Не, казаше, није господар њега поштедио због ранијих услуга, но због будућих. Господар је стар и болестан, са војне се вратио оронуо и исцрпљен, стотину телесних тегоба тек га очекују.

Какав је то инат, шта је то? Болест. Само болестан човек може учинити нешто тако наопако и накарадно. Ко зна какве су се луде мисли сплеле у његовој глави, и шта тражи

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Не плашите се, драга пријатељице, нисам болестан. Могло би се једино помислити да болујем од лености, али та диагноза не би била тачна.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (узнемирено, уплашено, звера да ко не чује): Ћути! Ћути! САРОШ (занесено): И кад болестан лежим, осећам како би ми лакше било кад би ме ти неговала.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Излети у башту и поче да шапће: „Можда је болестан; можда је неправда терати га да ради што не може.” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу

Код Срећка је дошло запаљење плућа и није издржао. Сахранили су га на сами Бадњи дан. Стари, слаб и болестан, возио се до гробља; кћери и сину ништа није јављао. „Далеко је Будим, далеко је Румунија, зимње је доба, Божић је.

Причала ми је једаред дуго, и свака пета реч била је: пропао, болестан, страшна болест, умро. Можеш мислити како је кад мати тако говори детету.

— Али осећа Бранко да је у њему прорадила амбиција, велики немир човечје душе. Бранко је као болестан. За његову урођену ведрину, то је мутна зона. Сиромах писац сиротих Јевреја!

Стари ваш је наравно ваш, али он је и стар, и мора бити болестан, и мора и умрети. Баба вашар била суво злато, чоколада једна међу нашим дамама, па оде!

Спреми се да ме видиш болесног; али се не узрујавај, јер сам ја још бодар и снажан. Више сам унакажен него болестан, више избачен из друштва него из живота. Дођи што пре. — Бранко је отрчао.

У кући му се презиђује и преграђује, удешава се врста удобног малог санаториума. Паланка шапће: — Тако болестан, а још Енглез.

Гробница у селу је била пуна. За метални сандук уосталом и нема новца. Чика Аврам лежи тешко болестан у болници. Сећа се своје „јазбине”, каже да је и ова сиротињска болничка класа јазбина, и с неким светлим поносом на

Не, и не! Сока је боље од анђела чула гавране. Увређена и вређана нечим сложеним — болешљивост; мртва мајка; болестан отац кога је обожавала; маћеха, не-мати и кад је добра и кад је строга; обе другарице невољна дечица — Сока је боље

Није то смрт у три куће, то су три смрти у свакој од трију кућа. Не знам ништа! Васа је болестан, и не примају, Мимић иде на посао, али ћути као камен.

водио о својим сународницима у варошици: ко болује од нечега хроничног, коме стално треба и помоћ и савет, како би и болестан могао радити. Спида је зајмио књиге свима интелектуалцима у варошици, чак и гвардијану у клостеру.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“ И ја сам, право да вам кажем, то донекле и искусио. Био сам озбиљно болестан и моји су се необично забринули. Наш кућни лекар преписивао ми је неке прашкове, пилуле и слане воде; облагали су ме

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Нека неко други о томе брине. — Па, не може се тако, људи! — чу се глас неког дедице. — Мој сусед је болестан и ја ћу почистити и испред његових врата, па и трг на углу наше улице ћу почистити.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ох! КОШТАНА (силази за њим; и брижно око Стојана): Болестан си? Да не свирамо и не певамо више? Хо ћеш, а? СТОЈАН Дај да те убијем! КОШТАНА Зашто? СТОЈАН Зато...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

— а каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром“. Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан дојчине, нису твоји двори прокапали, но су сузе Јелице сестрице“.

Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако бога знадеш! Ал' је вама љеба нестануло, али љеба, ал' црвена вина? Али злата, ал' бијела

порез саставиле, ал' га нико однијети нема, јер га Арап приватити неће без Јелице, баш твоје сестрице; а чу ли ме, болестан Дојчине, ја не могу љубит Арапина, чу ли, брате, за живота твога!

“ Проговара љуба Анђелија: „Господару, болестан Дојчине, јесте тебе доро у животу, И Добро сам угојила дора“. Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна

“ Кад то чуо болестан Дојчине, он говори вијерници љуби: „Анђелија, моја вјерна љубо, оседлај ми дора дебелога, изнеси ми попље убојито“.

тебе порез од Солуна и џаба ти солунске ђевојке; кунем ти се богом истинијем да ти овђе никад доћи неђу“ Кад то виђе болестан Дојчине, ђе му Арап изићи не смије, он нагони дебела дорина на његова бијела шатора, на копљу му шатор претурио.

Проговара болестан Дојчине: „Удри, курво, црни Арапине, удри прије да ти жао није!“ Баци копље црни Арапине да удари болесна Дојчина, ал'

Њему вели болестан Дојчине: „Изиђ' амо, да ти потков платим!“ Он изиђе пред свога дуђана; ману сабљом болани Дојчине, налбантину одсијече

био заповедник тврђаве Задварја (у клисури код доње Цетине) и да је исте године погинуо болозан — лађа бони — болестан бора теби — бога ти борије — труба Борогово — планина у Босни бошчалук — дар који се састоји од кошуље, гаћа,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

беседа к жени и друга к мужу, обашка је световање бољаром и набашка к сиромаши, веселу и брижну; — не једно је здрав и болестан, ђипан и килав, господар и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив, жустар и плах,

И човек сваки у њему добра напретка не може имати, него данаске је здрав и фришак, а сутра или почас болестан и печалан, трудан и мучан. Данас што стече, а сутра пак изгуби. И да се затим на бригу, на старост.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

која је важила у тој кући као лекар или, још боље, као нека „Златна домаћа књига“; јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности