Употреба речи болести у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ми, који нисмо кадри ни људе често преварити, хоћемо свезнајућега бога да преваримо, чекајући да се у болести и на смерти покајемо и што добро учинимо, расписивајући и раздавајући оно што нисмо кадри за се уздржати.

Ко се год није у време здравља и благоденствија покајао, добро учинио и пријатеље себи у богу и људма стекао, он то у болести и при смерти не исправи, него истом за невољу мути.

” Напоји га, умије му лице и прохлади га, нити је хотео одступити од њега у све време болести његове. По неколико дана почне се монах попридизати. Ал' ево невоље, пређе огњуштина на дервиша.

Душа и ум могу се размазити како год и тело, пак из тога сљедују различне наравне болести, самовољство, тврдоглавство, упорство, и прочаја.

Он не зна шта је покајаније, него само у време болести лаже, и хоће бога да превара. Но мисле такови да су храбри јунаци.

разложити и за свако надлежеће дело определити, пак онда ово определеније и ред никогда кромје крајње нужде и болести не преступити.

за словесни ум и за бесмертну душу: да нам је нахрањена здравом и разумном науком, да нам је здрава од сваке наравне болести и недостатка, и да нам је непорочна и чиста од сваке мане и блазни, како чиста и цела голубица, достојна бога творца

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

се крају клонити, тако, драга децо моја, и ја, ког су непријатељске пушке и сабље срећно промашиле, кога су смртне болести обилазиле — осећам сада, да моје тело, по вечном закону природе, све већма слаби, и све се ближе гробу прикучује.

, веома ПАРЛАТОРИЈА, место на граници за разговоре кроз преграде, утешено тако да се спречи ширење заразних болести ПЕКИ, тур., добро ПИЗМА, непријатељство, злоба ПОБУШЕЉКЕ, потрбушке ПОВЕЛИТЕЛАН, рус. слов.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

спречити болест враџбином загојаћен — запрљан запис — исписане чаробне речи које се носе уза се ради заштите од болести или зла заструг — дрвени суд за храну са заклопцем заувар — од користи захира — храна, зимница, збрана летина

који су под сумњом да могу пренети неку заразну болест коншија — комшија, сусед коњштак — грба (настала услед болести) кошара — стаја за стоку направљена од плота олепљеног блатом и покривена сламом крндељ — скраћена пушка крутуљав —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јелица мало–мало па отркне да види Петру... Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог,

даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Бечлија, хирург и дентист т. ј. зубних болести лечник«. — Дакле, то је она! Јула! Како је лепа, — прошапута путник у себи, па скиде шешир, махну њиме младој жени и

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Станите, станите! Он расте то је истина, али на мржњи, на страху, на болести за зарадом, на ужасу од глади, на корупцији он расте. — Да, на свему томе, али он расте... Београд.

Африка

Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде најбрже подлећи болести. Там–там. Бубњи повезани између себе.

неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе. Хипопотам је гладан: — О, о!

Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и нека га освете, ако му Зегеле не да жртве.

Његова укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке тешке болести која лагано уништава његов дух. Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега.

Много жена са ранама венеричних болести, што свеже зелено лишће између ногу не може да скрије; много људи губавих. На средини села нека врста трга окруженог

Ова жена, очито, налази се у последњем стадијуму спавајуће болести, це–це (тако распрострањене у Африци), када болесник, већ скелет и укочен, не може без помоћи ни да се дигне, ни да

чак и младићи снажни и светли, тек намазани палмовим уљем, са ожиљцима било губе, било сифилиса, или других тропских болести. Оне уништавају и унизују њину јединствену лепоту и младост, што су иначе толико у хармонији са природом.

Сутрадан сам посетио поново краља. Ја мислим да Ђанколо Ђоло такође болује од спавајуће болести, иако га за то нисам питао.

по таласима; његова елиса, која је врло често изнад воде, тутњи кроз празнину, и нас неколико који не патимо од морске болести остајемо у оном малом фимоару на крову.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А треба видети и то, да ли је међу њима било болесника, од болести, која се зове лепра. Исакович је, главом, имао да донесе одговор на та питања, а знао је само да се ти Чрногорци

А за собом остављала само попаљена села, болести, и пуна кола бакарних котлова, које није имала времена да понесе. Повлачила се, као вашар, шарени, крај њихових

Није више марио ни за Исаковиче и није њихова писма ни чувао. Патио је од болести, која се тада звала загуш. Видео је да мора умрети, остарео, онемоћао, а неће никад угледати Росију.

Али је Витковичу написао, крупним, калиграфским, словима: МЕЛАНЦХОЛИА. Они, који пате од те болести, каже, могу да буду одлични официри, нарочито за атаку, на јуришу, али су, сасвим, неспособни, за параду, а губе на

Теодосије - ЖИТИЈА

светим миром, и освештавани биваху као од оца, а који су трпе ли од нечистих духова и који су боловали од сваке болести, додиром гроба и помазањем светим миром, исцељење и здравље сви изненада примаху, и с великом благодарношћу Богу и

и сви остали црпући узимаху, хотећи осветити децу и домове своје, и сви болни који су имали многе и различите болести и који су мучени од нечистих духова благодаћу Божјом и молитвама преподобнога, дотицајем светога гроба и помазивањем

Чудеса и силе светих не биваху обични. Него молитвама једнога, а помазивањем миром другога духови изгањаху се, болести исцељиваху се, раслабљени подизаху се, и много друго о чему није време да се говори, тако да су се сви они који су ово

оваплотиш; који си страдања света часним својим телом поднео, и болове понео, да нас од страсти греха ослободиш И од болести смртне избавиш; који си допустио да будеш додирнут и виђен, а ниси се одвојио од небеса као Бог; који си по земљи

аду из чељусти истргао, — Ти сада, многомилостиви, премилосрдни Господе, и овога овде преда мном раслабљенога од болести што га држи ослободи, пошаљи Духа твога светога и обнови створење твоје, сабери разнесене уде његове и завежи жилама

И бледило смртно одлажаше и мрље румени на лицу се јављаху, јер све болести у име Бога мога полагањем руку светога архиепископа ишчезаваху.

Пошто се он исцелио од болести и свети архиепископ оде кући, опет краљ Стефан оболи од теже болести и плачевно написа светоме, молећи га да дође и да

Пошто се он исцелио од болести и свети архиепископ оде кући, опет краљ Стефан оболи од теже болести и плачевно написа светоме, молећи га да дође и да га удостоји светога и анђелскога и иночкога образа.

И пошто су пловили по великој пучини и пошто свети није имао где да изиђе из лађе ради опоравка од болести, душа његова беше у великој беди и близу смрти, тако да његови ученици беху у недоумици шта да чине и плачући говораху

А господар лађе видевши брзо посећење Божје ка светоме, да повинова море да му у болести послужи приношењем рибе на дар, ужасом би обузет, и припавши са свима својима над болеснога светога, мољаху да приме

патријарх, и видевши га близу смрти и да дише последњим дахом, рече к њему: — Ако заповедиш, да јавимо цару о твојој болести?

А грађани чувши у множини се стицаху да виде светога, и дотицаху његових светих моштију исцељење од многих болести добијаху, јер не биваху обичне силе преко светога од Бога у част светога.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Оно је навикнуто на оне природне недаће које долазе од непогода, рђавих жетви и сточних болести. Због тога су му нерви здрави, зато спокојније и боље подноси удесе судбине.

Љубавна чежња је силна, а љубавна занесеност иде до изнемоглости и болести. На забавама и гозбама, које је пластично и снажно описао Борисав Станковић, они се најпре уздржљиво, али постепено

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши. Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. Прођу девет дана. Не зна се још шта ће бити. Наступи петнаести дан.

Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи. Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род. Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.

Црњански, Милош - Сеобе 1

код принца Александра Виртембершког, у Београду, био је навикао да га спасава дугова, затвора, после туча, и рана и болести, после ратова.

У пожуди коју је годинама гушио и са којом се тако дуго тетурао, био је навикао да крај те своје болести, и тог свог посла, замишља пријатним, без икакве несреће.

му се десило да се преварио у понеком дурашном, влашком коњу, или каквој тешкој, немачкој кобили, што имају недокучиве болести и ћуди, никад му се није десило да погреши у избору кола, точкова, или људи.

Оронуо од понижења, поклекнуо од болести, све је више слабио од жучи узмућене и крви што му се преливала у мозгу. Говорећи сам са собом, мрдајући само брцима,

Каткад само, сагледавши, изненада, из кола, поробљену, бедну, осиромашену Баварску, села, сиротињу, болести, њему би на свету постало неизрециво досадно.

бркатих, дивљих, и масних, косматих војника, гадио свог заната, и он је губио стрпљење због туча, пијанки и честих болести у тој војсци, али је све то праштао, јер су му били пријатнији од свих других.

То је било то надимање тела, слађе од свих уживања, када му се чинило да престају сви болови и све болести и да се исправља, толико да би могао да задржи ту реку, да ишчупа дрвеће, да расече облаке.

мува по закреченој таваници, праћен тихим зујањем, појачаним при крају, кад се свршава, који је гледала и слушала у болести, чим би се пробудила.

Девера свог, Аранђела, кога је у болести често и радо сањала како је љуби под пазухом и како је голица. Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро

За време болести, кад јој је било добро, она не само да није налазила више да је жут и одвратан, већ јој се, све више, чинио цео од

Док су та два мушкарца остајала да живе и да се веселе, оматорели, са својим утробама, у којима нема болести као што је њена, ни крварења, она је осећала да ће бити бачена из куће, као крпа.

Осетив да она, на све то, прилично хладно ћути и да њега сматра за узрок своје несреће и болести, он би затим, обично, почео нашироко да је подсећа на ону њину страшну, разблудну ноћ, када је више силом, него милом,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁸² Друга група заштитних имена јесу јака имена, која као штит одбијају зло, урок и болести од њихових носилаца. Таква имена су: Гвозден (да би дете било јако као гвожђе), Златко, Сребрен, Камен, Кован.

¹⁰⁰ У нашем народу су табуисана имена опасних бића, богова, злих сила, неких животиња, болести, умрлих људи и деце. То долази отуд што се верује да и само изговарање имена злих сила или бића призива та бића и силе.

Многи стари паметари знају да кажу: „Више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести.“ Урећи некога или нешто значи, дакле, својим погледом, завишћу, речју или поступком магијски нанети, односно

и на значајно смањење наталитета деце и у данашњим условима, још увек су одојче и породиља најугроженији (инфекције, болести итд.) управо првих четрдесет дана.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

свраб, а појављује се Обично у сиромаштву и у доба ратова… Питаћете се, вероватно, како је могуће играти се заразне болести? (На вашем језику та безазлена игра зове се исто тако безазлено: то плау таг!). Ево.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сви свети угодници божји, будите нам у помоћи, у дневу и у ноћи, сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете наше Драгића и свијем живијем подајте здравље, а мртвијема покој!

на њима, божја ти вјера запамтисмо то добро, јер нам никада грђе не бје, ни у најкрвавијем бојевима, но тада од морске болести. Трећи дан стигосмо близу града Корчуле, под њеки манастир, гдје је био француски шанац.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Зечеви и зечић (1946), Узгајање зеца — симпозијум о дивљачи (1975), Узгајање зечева (1966), Мој пријатељ зец (1977), Болести кунића и зеца (1976), Прича о зецу из Црне Африке (1975), Нyéл, фоголy, фáсáн (1957), Афрички зец (0дд лоно, Осло,

тучи); они које је „Бог погледао” (лудаци, Божји људи); берјачити (викати, запомагати); збетежити се (савити се као у болести); љуевно, неразумљиво шапорење воде; супротна плећина (друга страна брда); кењчијати (спрдати се); свјетлина која се

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Умро је, после кратке болести, крајем марта 1811. године, у Београду.32 БИБЛИОГРАФИЈА. — Главни књижевни рад Доситеја Обрадовића пада у доба од

Али и у старости, и постигавши готово све чему је тежио, он је непрестано радио, није се предавао старости и болести, »е да би се јоште шта отело од смрти«. Умро је у Бечу 26. јануара 1864.

Његова форма је доста занемарена. Радио је грозничаво брзо и без пажње, нарочито последњих година болести, када је хтео да што више уграби од смрти.

постао је професор. Због болести стављен је у пензију 1899. Умро је у Београду 29. јула 1902. КЊИЖЕВНИ РАД. — У књижевном раду Љубомора Недића има

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

кревети пуни крви, несигурна граница, епидемије, поплаве, курвање, сифилис, и не само сифилис — него и полне болести! А ко је успео да заведе ред? ЈУСУФ: Ништа није опасно као успех. Поготову тамо, где нико није успео.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ко ће то да зна? В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох. Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо.

Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела. Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога

Како се то разгласи по двору, скупе се брже боље сви љекари да лијече цара; но цар каже да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.

књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио да излијечи и његову кћер од онаке болести, па ће му дати штогођ иште.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

“ (Пева): „Пјеније миле моје и љубезна писма“. Тако, она виче, а ја певам, док не малакше, као оно човек од велике болести. После могу ићи по кући, и радити што оћу, само се некако кујне клоним, јер се бојим, да се опет не дими.

У земљи има нешто мало Власа. МАНОЈЛО: Бога ми, није нешто мало, него доста. ДОКТОР: За сачувати народ од болести куге и друге опасне болести, заведено је пет карантина. Шта се у њима ради?

МАНОЈЛО: Бога ми, није нешто мало, него доста. ДОКТОР: За сачувати народ од болести куге и друге опасне болести, заведено је пет карантина. Шта се у њима ради?

ПУТНИК (смеши се): Богами, ако ви не знате, који сте овде рођени, ја још мање. Него кажите ми, какве су то друге болести које карантини предупређавају. ДОКТОР (поклони се): Ја сам само доктор философије.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Доктор Роберт Манџука је пажљиво сређивао досије моје болести. Отприлике тридесетак куцаних страна. — Пре свега — поче он — треба да имате безгранично поверење у мене да бих вам

одмах: човек који тако добро памти неважне ствари и толико живи међу бројевима, не би био у стању да схвати моју врсту болести. Мислим да сте непоправљиво задовољни и одрасли, докторе.

Има најмање двеста хиљада смртоносних болести и френдове лекаре који му резервишу кревет. Тамо му лепо. Има с ким да поприча, клопа — потпуно бесплатна, а има Човек

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио. АЛЕКСА: Ништа зато; ја сам и курталисао болести, а то су они желили. Најпре постанем хомеопат; то је лако: у једној оки воде размутим пô драма нишадора.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Бојим се што је тако ислабио. — Сада ће се већ брзо угојити. После болести се увек брзо поправља. — Је л̓ те? Даће Бог.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

све прекида последњег дана на временској траци свршава се доживотна робија и чиновнички уранци прекида се историја болести неизлечивих лудака астролошка диктатура као и фригидне ноћи брака глад престаје за гладне и ломи се традиција

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Опомињао сам их да не лежу на влажну земљу, али један одговара: — Све се болести уплашиле од смрти, па се разбегле. А чујем где међу собом говоре: — Ама, бре, ни палац да ме заболи!

А неки коњ липсао негде на путу и сада се тражи комисијски извештај од ветеринара и два официра, од какве је болести угинуо, и шта је предузимано да коњ не липше.

— Брајко мој, држ се само ракије, па се не бој — говорио нам је стари капетан Станојчић. — Не иду болести на нас. Од тога пате штабови. А и право је. Кад нису рат осетили, нека их бар дрпне тај пегавац.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују. Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! Сад се све променило. И како то тако одједном?

XИX Дође испит. Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха. Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он

После стаде мислити о Гојковој болести... Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!... У неко доба он леже на други кревет и заспа.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ову чашу банаћанској дивизији, која ће изићи сва погрбљена од најгаднијих болести, пред Обилића, са веселим смехом и безбрижним урликом, пуним смеха. Чашу банаћанској дивизији.

Пијем у славу генералштабног каплара, који је командовао, славно, војску болести, свакојаких, по Банату. Једну чашу у славу румених ружа, што су почеле да цветају на уснама славних пешака славне

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести. Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Једаред нам дође у походе поп-Петрова жена. Донесе ми понуде, поразговарасмо мало о мојој болести, па се она и моја жена одвојише у кујну, да седе тамо саме и ћаскају. Женска посла!

Па ипак беше једна мисао, која се још с првим знацима несрећне болести јавила, која га није остављала за време целог боловања, па ево и сад му она лебди у памети и навлачи му неку сетну

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЉУДИ, И МУДРИ И ЛУДИ 3 ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА

КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ Два месеца је Пепо лежао у кревету, И јутрос ишетао на снег где се светлост ко сребро точи. Сунце блешти по

Са своје стране, тата је дужан да буде добар тата, Да се нађе детету у болести, Да му купује ципеле и шал за око врата... Али шта ако је татина плата мала плата, Ако ни за храну не може доспети?

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Умрећемо, драга, као и сви људи, У болести гнусној, у ропцу и болу, Бедни; једног јутра, кад ветар застуди И загракћу вране у пустоме долу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале. Ништа се није смело дознати, ништа видети.

Не зна се баш зашто је полудео. После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из

Не зна се баш зашто је полудео. После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије. Онда и полудео.

гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И у болести тела и духа чудне слике Искрсну, па се смраче — савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућ

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Није ли га она у тешкој болести дворила, није ли тијем стекла нешто као материнскога права над њим? А сад кад му болови душу савлађују, тежи болови од

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Оне су у вези са врачањима, гатањима, бајањима и др., нарочито са молитвама, у првом реду од разних болести, човекових и сточних, од несрећних случајева (од уједа змије) и од ружног сна (море).

Бајањем се наш човек нарочито бранио од болести. Њима је штитио како себе и свој пород, тако и домаће животиње и обделаване усеве.

Г) БАЈАЛИЧКЕ „БАСМЕ“ Бајаличких „басама“ има противу разних болести, које се тајанствено појаве — било посредством црва или ветрова. „Од оваквих болести се редовно баје, тј.

„Од оваквих болести се редовно баје, тј. бајалице шапућу неке врсте молитава, преклињања и слично. Или се болестима прети водом, ватром и

кроз градацију, као и само њихово мистериозно казивање, уз разна обредна средства, осим тога и непосредно обраћање болести као да се говори живом бићу, даје им експресивну снагу и митски корактер.

— Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује.

“ Петар дође Дони бајалици, а она се овако замоли: „Немитници, недојеници, невенчаници, виле, ветрови, и некама—болести (падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа,

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке болести, па ће му дати штогођ иште.

Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред једнога великога

Како се то разгласи по двору, скупе се брже боље сви љекари, да лијече цара; но цар каже, да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо, него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли ко, оленивши се, не устане на јутрење, или другу службу црквену, осим због неког оправданог разлога или болести, нека чини метаније пред игуманом и свом братијом — тридесет метанија посред трпезарије.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

О, колике слабости и болести ума плашња деце узрокује! А сврх свега, њи[х]ово младо срце љубовију правде, истине, поштенога мишљења и мудровања

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Па како, како? — пита дујо. — Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ. — Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! — рече фра-Брне.

Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио. Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не јави стоку кући.

Шкоранца је врло често изостајао, због болести. Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка, Бујаса и Лиса, које

био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првог дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести. Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.

Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна. Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.

Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени. Шта га све нијесу питали!? Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је издалека наводио да му треба новаца, а да не би жалио дати добар

Бакоња стаде сасвијем потанко, управ досадно потанко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не даде Бог да његово остане за њим.“ Три су јој детета од њега умрла од болести. Она о њима никада није причала, само им је на задушнице палила три свећице под дреном који им је отац за спомен

да је гледа колико хоће; може, кад јој ставља облоге, прстима да купи росу с њеног чела; може да јој прича оно што пре болести никад није смео да јој каже. Сме да се љути и да је кори што се Толи дала. Све може и сме, јер она ретко долази свести.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Научио. То и није било учење него пипаво скупљање наукâ. За први наук био је спреман тек много после болести у којој је изгубио вид.

У Срему, где је почео да борави, постепено је схватао да сад има цело, довршено сазнање, можда о патњи. Некада, у болести, изгопео му је вид; сада, у овом сазнању, слутио је да му је изгорела песма.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

како се она код детета постепено развија, како код сваког човека бива при најмањој телесној нелагодности, а нарочито болести, поремећена, како се смрћу угаси као какав пламичак“.

„Знам да је Хајгенс писао Лајбницу да је Њутн, оболео од најтеже болести која може задесити човека од науке. Али се убрзо иза тога расчу да се Њутн опоравио, а његови непријатељи, који већ

циљу основао је Задружну штедионицу и ставио се њој на чело, а која има задатак да штити народ од невоља сиромаштва, болести и старости“.

“ „Нисам, драги мој, разболех се, оронух и изгубих сасвим своје некадање здравље. Да ли је то била последица морске болести која ме на мору стално спопадала, или је друго што било томе узрок, тек ја не бејах више способан за већа путовања,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И тако у искиданим сликама, лудо брзо, пролазиле су поред њега све прошле несреће, све болести, сви сукоби; и сва одвратна досада паланке у којој се годинама распадао згади му се грозно.

Јест, такви смо били, баш такви. И на углу какве дрогерије, зар не, где смо се тек снабдели средствима против гадне болести од које смо трпели, очекивасмо ми каткад она иста мила створења, чија су срца подрхтавала од среће, журећи се да нас

Али се и он најзад сећа, и примећује на мени да ми није право, те скреће разговор на друго: „Триста ти, вели, нових болести, има после рата. Има, вели, агената што се хвале да су јефтиније купили робу него што су је у ствари купили.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

нема друге него ствар препустити за то одређеним факторима: зато су ту, поред већ споменуте неплодности, насљедних болести и другог, револуције, катаклизми и преоштре животне климе, у којима такве биљчице, хтјеле не хтјеле, морају да угину.

А ако се та јасна и недвојбена истина садржана у морској болести и у зубобољи радо не признаје, то је само због поштеде људског достојанства.

На њима је стрпљиво покушавао најразноврснија и најнемогућнија калемљења и оплођивања. Умро је од неке чудне болести. Мало-помало губио је власт над кретањима тијела и покретима душе. Лежао је непомичан.

У ово недјељно поподне и болесници се осјећају као на кратком допусту од своје болести. Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта.

То несумњиво мора бити конституционална грешка. Као што услијед неких болести човјеку остане до старости танак, пискутљив глас из дјетињства, тако је и мени остало то слабо разликовање између

Практични догађаји вањске су ствари које споља на нас налијећу. То су као жестоке, изненадне болести, које каткад јако потресу наш организам, које могу и да га скрше, али кад су прошле — прошле су, па с временом се чак

у лабораторијама открили потпуно сигуран а савршено једноставан лијек против неке страховите и веома раширене смртне болести која је била бич божји својих времена, рецимо као данас рак. Некакве инјекције. Три инјекције — и ствар готова!

Некад су болесници тражили да им се причају приче о здрављу. Данас они незаситно xоће да им се прича о њиховој болести. Људи траже што голију конкретизацију свог зла и свог пакла...

С креденца су мирисале жуте дуње и жмиркао сасушен шипак, који се чува за случај болести. Али на дон-Петрову кућу болест не наилази, и шипак је вјечан.

А неки болесници мјесто амбиције воље имају амбицију своје болести; рекао бих самодопадност своје немоћи. Има, има и тога!

) По санаторијима и климатским мјестима провели смо заједно све до њене смрти. Нагли наступ болести дубоко ју је узбудио. Али се у санаторију ускоро стала смиривати.

Заподјене се она позната безнадна игра узајамног заскакања и варакања између стрпљења, болести и времена. Обична стара прича!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Како се то разгласи по двору, скупе се брже-боље сви љекари да лијече цара; но цар каже да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

зато што сам живео опрезно и умерено и можда је најневероватнија ствар да сам три пута у својој младости био препуштен болести, безнадно физички разорен и напуштен од лекара.

За длаку сам избегао бесним псима и дивљим свињама и другим дивљим животињама. Преживео сам страшне болести и пролазио кроз разноврсне чудновате незгоде а то што сам данас здрав и крепак - право је чудо.

У међувремену су људи пили загађену воду и масовно умирали. Разболео сам се од те страшне болести првог дана по повратку и мада сам преживљавао кризе, девет месеци сам био везан за постељу, готово непокретан.

Тада сам претрпео потпуни слом нерава који сам већ раније споменуо. Оно кроз шта сам ја прошао у том периоду болести, просто је невероватно. Имао сам увек изванредан вид и слух.

од тога и ја сам следећих неколико месеци морао да путујем из места у место по Француској и Немачкој и да ”лечим болести “ електричних централа.

Ти људи за мене нису ништа више од микроба неке напрасне болести. Мој пројекат је успорен због закона природе. Свет није био спреман за њега.

Много већи број људи није свестан шта се догађа око њих и у њима и милиони постају жртве болести и умиру пре времена управо због тога. Најобичније свакодневне појаве су за њих мистериозне и необјашњиве.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Примио сам писмо од сестре у коме ми је јавила да нам је отац напрасно умро после кратке болести. Рекла је и то да је отац, када смо се пре годину дана растали на пристаништу, имао осећање да ће брзо умрети и да ме

престолонаследника Фридриха, он се ухватио за грло показујући симболично да очекује брзу смрт принчеву због неизлечиве болести. -А шта онда? - упитао сам га. Он ми одговори: - Питајте свог Бизмарка и Молткеа, Хелмхолца и Сименса.

прогутана као горка пилула која нам је по мишљењу многих родољубивих мислилаца, била потребна да би се излечили од болести која је претила да постане национална катастрофа.

сам довољно јак да поднесем удар тешке новости, саопштио ми је да је моја жена умрла пре неколико дана као жртва исте болести. Она се заразила овом немилосрдном болешћу лечећи ме. Моје ослабљено срце издржало је шок, али су ми нерви попустили.

Никад се нисам повратио од осећања ужаса на стравична привиђења која сам имао у току моје болести, априла 1896. године.

признати да се никад нисам више вратио на истраживања Х-зракова, зато што би ми, иако је прошло доста времена од моје болести, и сам поглед на цев за добијање Х-зракова, изазивао готово хистеричан напад. У првој половини лета 1894.

Шок који сам доживо за време своје болести 1896. Године, имао је за последицу да неколико година нисам уопште хтео да мислим на вакумске цеви.

Ћипико, Иво - Приповетке

Знала је да се иза болести од оспица подоста промијенила; истина, нагрђено лице поступце пунила је младост, али ипак увиђаше разлику и осјећаше

У сутонској свјетлости лице једва разабира, гледа свој израз и облик, а и не опажа јамице и пјеге што су јој иза болести на образима остале.

се посвема види, јер јој се учини као да је заборавила како заиста изгледа, и јесу ли примјетљиви они трагови немиле болести. У хитњи ужеже свијећу и поднесе је пред оглејцало.

Глава му је пригнута ка да се увик моли богу за нас: прави старовирски светац, чудотворац, брани нам род маслине од болести ушенка и од сваког зла, ка прави завитник... па сад с њим у крај . . —Па да би зач! — опази Букало.

Марко се зимус заветовао свецу, кад му се крава беше разболела од неке кужне болести. Крава преболи, па сад је ред одужити се завету.

„Од кужне болести ослободи нас, свети Роче!” А народ одговара: „Тебе молимо, услиши нас!” И молба народа све је јача и јача: „Тебе

што за собом остављају у светлости дана задах нечега давнога, застарела, још се чује јаки певачки поклик: „Од кужне болести избави нас, свети Роче!” И побожни пук, уједначено, пуним гласом одговара: — Тебе молимо, услиши нас!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А и сам Мита тако се чудно понаша да се нехотице јавља примисао: можда умире зато што се болести не одупире, што се безвољно препушта умирању.

Само тако ћути”. 177 Приповедач Миле није имао шта да саопшти мајци, јер ни њему Мита ништа није казао о својој болести.

мува по закреченој таваници, праћен тихим зујањем, појачаним при крају, кад се свршава, који је гледала и слушала у болести, чим би се пробудила. Није чула ни шум реке што је отицала, под том кућом [... ].

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Кâ што пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол’ко нам ти разбијаш бриге и болести.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

то је најлепша куга то су најређе болести тако потребне мом тамном жару када покушам да издвојим мало чистог времена — песму ама не свет онакав какав

је више глувих Песма добија у времену Покажи своје срце и умри Нико два пута није био песник Као лекар заљубљен у болести Љубави питам те чему си ме научила Каквим непотребним знањима Птицама заљубљеним у сонет и ћирилицу У ватри —

снегова Опомињу нас да је лето на измаку 3алуђени ватром очарани алхемијом Прецењујемо песму потцењујемо част Болести певају из ваздуха Преклињем да ме вежу за јарбол Ако си постао песник тако ти и треба Сад поштуј наслеђено блато Буди

ко море и забринутост исток је западно од запада лажно кретање је најбрже сада певају мудрост и птице моје запуштене болести цвет између пепела и мириса они који одбијају да преживе љубав и љубавници који враћају време уназад врт чије мирисе

Краков, Станислав - КРИЛА

Болничарке, бесрамне И љупке училе су да уста у љубави ипак највише значе. И све су оне доносиле ратницима радост и болести. Ове су биле нова радост, јер су спасавале од фронта. Ипак су највише биле тражене жене из угледних кућа.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“. — Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана „Махер“ почне без предаха: — Господине

Али тада он обично легне, притаји се и намах добије температуру од 40°. О његовој болести било је ваздан прича. Говорили су једни да он аутосугестијом изазива температуру.

Умирало се на фронту од челика, копнило се у позадини од маларије и других болести по разним логорима Африке, Корзике, Крфа и Француске.

— Он се обрати мени. — Војници су почели у последње време да поболевају све чешће од те болести. Зато ће нам од сада давати више зељасту храну. Командир пође, али на излазу застаде.

Уверавао сам себе да оволика моја малодушност долази свакако од болести и да ћу се најзад и ја привикнути. Али они су били хладни као стена.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

са приказом поезије у времену о коме је реч, како се не задржати на оној симптоматичној, до лудила и лудости изрођеној болести европског барока у песмици некога Стефановића из Сомбора која, у Драгољубу за 1845, у целини гласи: СРПКИЊА

Залуд лекова цед против отрова болести разних, Судба је човека та: земља да земља буде. Није ли древност свог Ескулапа називала богом?

Па гди је тај Ескулап? Време му разнело гроб... Гле Мехадије пут! Како болни јатама спеше, Болести лече с’ једне, друге да жертва буду.

Там’ злоба, завист и клевета ниска Зубма отровним добродетељ гриска, Там’ случај преки ил’ болести разне Срећу нам празне.

Сама помисл на кугу страшна је, а кад јошт около нас видимо несретне жертве, које от ове страшне болести падају, здрава човека, при самом помислу, смертна грозница обузме.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Смрт да ли је? Није. У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Б. л. употребљава се као лек за све болести: велики кашаљ (СЕЗ, 13, 1909, 343), гушобоља (ібід., 338), главобоља (СЕЗ, 32, 40; ЗНЖОЈС, 11, 262), грчеви у стомаку

(Бели) слез. С. је у народној медицини једно од најпопуларнијих средстава од, тако рећи, свих болести. Он је »јунак са свачијем: ама на рану, ама на којугод бољу хоћеш с. најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270).

20, 1908, 347), затвора (пити га 40 дана наште срце, ЗНЖОЈС, 11, 270; Г3М, 4, 163), шарлаха (СЕЗ, 16, 433), заушака и болести ушију (ГЗМ, 4, 163; СЕЗ, 16, 433) залца или пришта (ГЗМ, 4, 163; СЕЗ, 13, 1909, 374), живе ране (СЕЗ, 13, 358; 17,

Семе б. је лек од дизентерије; сок за болове у уву, од водене болести, њиме се мажу дојке (ГЗМ, 1892, 138). Теј од б. пије се против пљувања крви (ЗНЖОЈС, 14, 68).

9, 370б; Бергк, Хіппонацт, фрг. ИИ 475). Борова водица (која истече из засеченог бора) лек је од суве болести (Караџић, 3, 1901, 201). Од б. смоле прави се мелем за сваку рану (ГЗМ, 20, 1908, 351; ЗНЖОЈС, 11, 270). Б.

лечи се врућица (ЖСС, 303) и кијавица (Софрић, 45). У води у којој је б. потопљен купају се болесници од »велике болести« (овде: тифус? СЕЗ, 19, 216). Његов сок употребљује се против змијског уједа (ГЗМ, 12, 1900, 149); исто тако, б.

не сме изостати са бадњиданске софре (СЕЗ, 40, 82). Та л. употребљује се доцније као лек од водене болести (СЕЗ, 40, 228), и кад дете у сну мокри (СЕЗ, 40, 83). Иначе је л.

ИX) не једе се л. (СЕЗ, 14, 72; 19, 65). 2. Зуцкермелоне. Диња. Бадњиданска д. лек је од водене болести (СЕЗ, 40, 228). Стученим семеном од д., и помешаним са сирћетом, маже се трбух кад боли (ЖСС, 287).

В. такође и Еуген Фехрле, Дие култіѕцхе Кеуѕцххеіт ім Алтертум, 213). 2. Бреза је лек од водене болести (купање у води у којој је скувано б. лишће, ЖСС, 308), и пробади у грудима (сок од брезе, ЖСС, 305). 3. За б.

Сремац, Зона Замфирова). Б. служи као лек од различитих болести. »Коштица од б., шљива И јабука са белим луком у комовици пије се од грознице« (СЕЗ, 13, 1909, 341). Кора од б.

У народној медицини в. има велику примену. Вода у којој је њен плод и корен куван или потопљен пије се од водене болести (ЖСС, 308; 309; ГЗМ, 4, 164); такође и ракија у којој је потопљен с. плод и кичица (СЕЗ, 13, 1909, 376).

, 352; утуцана мезгра, с медом, која се једе, ібід., 368); гушобоље (накадити завој, ЖСС, 277); болести »срца« = стомака (теј од с., пелена, кадуље, слеза, ГЗМ, 20, 1908, 347); увобоље (парење в.

Ћипико, Иво - Пауци

гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести окријепи. Али и брат Илија имао је исте намјере и јаче их је од брата Петра у себи осјећао.

— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ... Воли га, болан не био, као рођенога брата! А и јесу браћа ... Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.

сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега бога те издравих од тешке болести; па особито ми је мило што сам ухватио згоду те могу да вам узвратим „мило за драго”...

Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао напоље. А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и

” Али газди чисто је било неугодно што дође, јер, он неко доба иза болести није могао да поднесе оштри воњ што избиваше из одијела негдашње његове пријатељице и, гледајући њу, паде му на памет

Лако за те...” Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду. Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише.

— Јесам, господине, није разлога да кријем. За толико, и више, син ми је у болести издангубио. И опет нека је међу нама мир! — А зашто тако ниси први пут рекао?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

да ли је игуман устао из кревета зато што није био у стању да поднесе лечење, које је ваљда више шкодило од саме болести, или су му они напици стварно помогли, у што искрено сумњам.

Можда зато што су сви говорили о њему да је свемоћан и да зна лека од сваке болести. Овај који је к нама дошао врло је млад, верујем мој вршњак. Уопште, тако је необичан.

одмах ти монаси, силом, ако добровољно не пристану, преселе на Кулу, јер је дознао да један по један умиру од глади и болести. Затекли смо збиља тужан призор.

Залудно се излежавам овде на Кули, тобож као некакав болесник што се опоравља после тешке болести, а у ствари лењивац који никако да се накани да коракне из ове згодне хладовине на успару и врелину дана, у чемарну

И тако Доротеј уме да разликује рану од ране, убој од убоја, болест од болести. Он једино не уме да разликује људе. Ми умемо, али он не уме. Да ли сте када гледали како он лечи болеснике?

него попустити пред навалом ових здравих, младих клипенди којима не грози у скорој будућности никаква опасност од болести и смрти, и дозволити да га обесе. Трећи поменуше Јелену. Имала је времена, рекоше, да обрлати свога маторог мужа.

Занет у својој болести, занет у свом страху, сиромашак један који се не усуђује да посегне руком за набубрелом крушком која му се њише над

са патрљцима корена белог слеза, латице зовиног цвета, тршчице спориша и ко зна какве све травуљине, знаци чиљења, болести и грчевитог страха од смрти, лебде као утварна магла у овој дугачкој одаји; зебња, мучнина и надражај на повраћање

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Шта се то, за име Бога, догодило? Из Вавилона је стигла вест да је онде Александар Велики, после кратке болести, преминуо.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини, због болести прелази у Државну штампарију у Београду.

Похађао је гимназију у Новом Саду, Сегедину и Пожуну, а студије медицине напустио је због болести. Преводио је поезију немачких романтичара, а као песник јавља се у часописима (Даница, Матица српска, Млада Србадија

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране. Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће.

То му је Ристана оставила некако у аманет. Болесна од водене болести, сирота жена је једнако фантазирала о лековитим снагама воде.

Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање. Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености. Скочи из постеље здрава, и тачно она.

И још бољи у оба случаја; јер, досад болести, а и сада, ево, невоља нас довела на разговор; а кроз невоље су људи најближи род.

Доктори су одвели „маркиза” на посматрање и нашли да на телу и на души има болести. Јулица, на изненађење целе варошице, оставља дете у кући сестриној, а она се враћа да негује мужа.

И тврдила је да њој није тешко неговати га: и објашњавала да, као код сваке болести и несреће, и ту нису сви дани једнаки, да наилазе дани одмора и за болесника и за оне који га гледају.

У последње време, боловао је шлајфер од необичне болести у носу, морао је издржати две операције, исекли су му сву рскавицу.

Његова плућа под једном страховитом инфекцијом, пропадају из минута у минут. Професор је тумачио ђацима тип болести: онај, где болест почиње без јасно обележених симптома и без диагнозе, па одједаред и сви симптоми и јасна диагноза.

У Бечу, међутим, на молбу и објашњење породичних околности чула је она од лекара сву истину о природи своје болести, али то задржала за себе.

Немој ме гледати са зебњом, Бранко, немој. Да си ти био у одељењу за болести од лупуса!... ово није ништа; мало ми смета лепоти. — Павле се горко засмеја. — Кажем ти озбиљно: нов живот.

— Павле се горко засмеја. — Кажем ти озбиљно: нов живот. Сад су моје главне мисли: да процес болести може бити благ, и дуг;...

па затим, да може Бог бити милостив, и дати да од друге болести умрем пре него што ми се од очних капака, уста и носа начини... Али Бог је милостив, мислиће и Бог на мог малог Исака.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сада још жешће, још страшније. Лица наша су потамнела, а поглед неодређено блуди, као после неке тешке болести. Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије. Ваљда смо зато овде и постављени.

Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин. Најважнији лек Фаріна трітіці вулгаріѕ или, на прости језик преведено, хлеб, немамо.

Јер они још увек подсећају на оне тешке болеснике који се лагано опорављају после неке мучне болести. Срећни су што су остали живи, а за патње и муке не воле да чују.

САД СМО ОПЕТ ВОЈСКА Наше шале прекратило је наређење да се сви морамо пелцовати неким серумом, који штити од разних болести. Дошли лекари. Пук постројен и онда смо прилазили редом. Лекари су забадали доста дубоко иглу у леву мишицу.

Поведе се реч о маларији, и тада дознасмо да је око девет стотина војника из једног пешачког пука оболело од ове болести. Свему томе ипак нисмо придавали велику важност, јер смо веровали да се маларија лако и брзо преболи.

Неки су и сами бежали из равнице на планину, па ма и у стрељачку линију, у нади да се спасу од тешке болести. Људи су се тако топили између две немани: маларије и куршума. Ако избегну једну опасност, друга их неће мимоићи.

Уплашио сам се да опет не наступи маларични напад... А он је јадник умро од исте болести. Као да се отимам од смрти, устао сам онако малаксао, не бих ли заборавио жалосну успомену.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

А то откровење наилази на нас каткад само у моменту нашег лудила или болести или раздражења и одушевљења итд. Као и много чему другом, и откровењу је нужна нарочита атмосфера: атмосфера откровења.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Под тим корењем кључа извор живота. Ко ма и један гутљај попије — ослободиће се болести, старости и живеће све док му живот не досади. До њега још нико није дошао.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

га; или она кад Марко игра ситно калуђерски; или она кад Марко оре друмове; или она кад се Марко „болан учинио без болести, од мудрости тешке“; или она — одлична као психолошко запажање (изврсна слика кукавичких карактера који тлаче слабијег

боја ни виђели нису, истом пошли да се љебом ране; а и што је војске у Турака, војска им се јесте побољела од болести тешке срдобоље, а добри се коњи побољели од болести коњске сакагије“.

ране; а и што је војске у Турака, војска им се јесте побољела од болести тешке срдобоље, а добри се коњи побољели од болести коњске сакагије“.

Не познаш ли, Милице, л̓јепо лице, Милице, кад му лице с̓јеваше како цв̓јеће мјенделово, а сад му је од рана и болести потамњело, а пунице моја? Ово ти сам утекô са Косова рањен поља.

Пак се Марко болан учинио без болести, од мудрости тешке, по добру се Шарцу положио, на седло се срцем наслонио, тако иде преко Цариграда.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке.

спомени се туге и невоље, у младости ломне старости, у добитку штете, у бољарству љута сиромаштва, у здрављу дуге болести, смрти и суда за грехове паклена!

У тој болести указа му се света Богородица на јаве, те га запита, што зактева он од ње, чим би га даривала: здравље, или мудрост

Моје заповеди ми с вратми сам га затворио.« То тако ето, Бог к праведном Јову у болести му, пред издигнуће, с разговором бесеђаше: »Кад се је, вели, море из материна му црева рађало, тадар му сам хатар с

Тога ваља угледати. С људска добротворства свачије спасивање стоји, а не са своје задаве без невоље, стицања болести и со тога рђе и неваљалости! Та ми, зовући се и видећи словесни људи, а гори од марве!

Рука руку пере и друг друга ваља да потпомаже и подиже на рађење, путове стичне указује, у болести пази и чува, од налепа заклања, у невољи је око њега ходац. А тешко томе самцу осамилу се!

Верноме другару, благу, хесапа нејма. Крошто но он спавања за другог нејма. Ноћи, дневи, стража му је, чувар у болести и од свакога зла покров, ка неки тврди град и заслон царски. Живот миран, благо нерастурено, него приспоравато.

А да ко ли би не пожелио видела светла данка и у болести лека? Свака је наша правица ка исто једна паучина. Куд га очи воде нека иде...

Што изрекох, то одмах и зби се. А ти штарад упаде у двоструко размишљивање? Гаврил О, владико, што је то лечити болести телесне и замршене узлове одрешивати и слабе умртвљене зглавке проживљати снажно, и тело пофришко учинити за детињско