Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... Јадна Петра!... Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А ти што сазда сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји безгранична.
И у мени самом колико је мене? Колико?... Све ћути. Ах! то је ужасно. ЉУБАВ Је ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим? Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава?
Хоћу моја љубав, кад све једном падне, Да у теби умре, као у дан сиви Што мре грмен ружа: мирис који дадне, То је болна душа која га надживи.
ГАМА Не! та болна љубав коју срце наше Сад куне у своме очајању дугом, Беше можда мржња која нас враћаше Увек у загрљај кобни једно
СЛУТЊЕ Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно другом да је тако слично.
Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам. Све прожима нека мирна и болна радост, узнемирено, пожудно.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кућа — била је његова једина, болна и рајска мисао. И једна безумна радост заврисну у самој његовој крви од те помисли.
Африка
Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изнео сам ова болна факта, јер она откривају душевно стање овога становништва. Она указују и на то, шта Европа не треба више да чини, ако
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Љубавна и животна радост Ђулића преноси се на читаоца, а угушени уздисаји и испрекидана болна јецања Ђулића увелака не могу се читати а да се срце не стегне, и сузе не навру на очи.
Та поезија је узнемирена, нервозна, болна, али својим личним акцентом чини јак утисак. Том малом и несавршеном, али оригиналном и импресивном књигом, Даница
Његова Коштана је доживела велики успех и код књижевно образованих људи, којима се допала њена продирна и болна поезија »дерта«, »севдаха« и »жала за младост«, и код велике публике, која воли оно што је живописно и хучно у њој.
Милићевић, Вук - Беспуће
рукама; чим се је дуже молила, тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Кад последњи растасмо се пут, Један брат кâ други болан и жут; Мене болна оздрави туђина, Каква за те беше то милина: „О Боже, рече, хвала ти на свему, И мени је, кад је добро њему.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И, не знајући чиме да се изговори, поче га молити: Немој, болна сам! Њено обасјано и зажарено лице, угрижена уста, вреле очи, коса у нереду, јелек раскопчан, све то учини, те Јовану
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Већ навикнути на овај нови живот, почели су да сређују утиске. У почетку је и сећање на жене и породицу било као нека болна рана, а потом као чежњива и слатка мисао. Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
лице јој се искриви од некаква болна трзања... Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПОРТРЕ Душа ти је раскидана, чиста, болна, бледа као лица руских нихилисткиња. Поглед ти је горак и свет, ко у мадона, у капелама где кандило једва тиња.
И да ли си се већ једном утешила да је то младост: та болна мутна судба? Карловци, 1918. ПОЗДРАВ Теби, што си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба
И, тако, без веза, стиже ме, ипак, родна, болна, језа. И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је
„Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Док тако тобом са бледих висина, Ко предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина И болна благост умирућих бића...
и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и
Страдала си дуго. Одмори се, ћути, А ја ћу ти, драга, доћи издалека, У мочарну јесен кад лишће пожути И природа болна на смрт своју чека.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Да ниси што страшно сањала? ВАСКА (трза се): Ех, ништа то! ЈОВЧА Да ниси болна? Да ти није тешко? ВАСКА (понизно, стидљиво али убијено и болно): Ништа ми није.
МАРИЈА (једва прошапће): Ништа. ЈОВЧА (показујући на Васкину собу): Па камо је? МАРИЈА (болно): Болна! ЈОВЧА (одахне ослобођен сумње, опет бесно, предишући и надносећи се над њу): Како: »болна«?!
МАРИЈА (болно): Болна! ЈОВЧА (одахне ослобођен сумње, опет бесно, предишући и надносећи се над њу): Како: »болна«?! (Замахне да је бије, готов и да убије): Зашто »болна«? Докле ће да болује? (Још бешње): Шта си ти гледала, чекала?
! (Замахне да је бије, готов и да убије): Зашто »болна«? Докле ће да болује? (Још бешње): Шта си ти гледала, чекала? Зашто је ниси лечила?... Зашто си »мајка«?
Трза се, таре чело, посрћући стаје на врата; усиљеним, дубоко болним плачним гласом): Пријатељи, моја (загушено) кћи болна је, болна. Данас, сутра, ако не умре. ПРИЈАТЕЉИ (престрављени поскачу, дотрче до њега.
таре чело, посрћући стаје на врата; усиљеним, дубоко болним плачним гласом): Пријатељи, моја (загушено) кћи болна је, болна. Данас, сутра, ако не умре. ПРИЈАТЕЉИ (престрављени поскачу, дотрче до њега.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен
“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена.
болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По трулом лишћу, преко блата Стара, болна, и полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма... Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами. ...
Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами. ...Јеца и плаче давних дана Поспана, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, К'о глухи жубор суза сами', Далеке среће песма... Ох јадно драго!...
бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јеца шум бескрајни, Тиши и тиши весма К'о стара, болна, полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма. Ст. Луковић ЦЛВИИИ О ЗАШТО?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Констатовано је, сем тога, да је тамо негде иза оних врата, доиста болна преболна, а на леђима и у мукама, лежала поменута Фата, Аганова мајка, као и да се Аган, прва виолина познате дружине
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И у мени се разгарала она пубертетска безимена жудња, болна до пресијавања у идеално, која се нарочито у беспомоћним врелим љетним поподневима потенцира у свом осјећању
паметним сјајем изнутра, остајале су застрте оном опалски непрозирном завјесицом несхватања, која зна да буде тако болна. Дјед није суделовао у партији. Мјерио је дугим корацима благоваоницу уздуж и попријеко, с рукама за леђима.
Јер је ријеч „сасвим искључено” за дјецу (а и за одрасле) болна, страховито болна. Болна већ тако само по себи, без икаквог даљег дометка.
Јер је ријеч „сасвим искључено” за дјецу (а и за одрасле) болна, страховито болна. Болна већ тако само по себи, без икаквог даљег дометка.
Јер је ријеч „сасвим искључено” за дјецу (а и за одрасле) болна, страховито болна. Болна већ тако само по себи, без икаквог даљег дометка.
Једна је од таквих ријечи, зна се, и ријеч „никад више”. А нарочито је у дјетињству болна помисао да има ма шта на свијету што се неће догодити, ма шта што се неће доживјети.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
НА ОЧЕВОМ ГРОБУ Госпођици Р. Г. Оче, ево опет мене. Твоја цура тражи тебе: Сад је болна, нагло вене: Не познаје данас себе. Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
и из Париза да бих избегао благонаклоности којима су ме људи обасипали и отпутовао сам кући, где сам прошао кроз многа болна искуства и болест. Пошто сам се опоравио, почео сам да кујем планове за наставак рада у Америци.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи... Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави.
Петровић, Растко - АФРИКА
Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева:
Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега. ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена.
XИВ Ти си већем бледа била, Ал’ весело са мном шета; Ти си већем била болна — ...Ја се сећам једног цвета. Ја се сећам једног цвета, Који сам ти онда дао, — Баш бејасмо код Дунава — Ти
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мојој ја свирјели ударења тупа, Да се слажу, нек' осјети, с пљесканијем волна, И да душа ту нечија љубвом таје болна.
и редак: био је на сами дохват праве поезије, а што му је дело остало као кула у ваздуху, људска је и уметничка драма болна и заборављена. А неисправљива је.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. — Хајде, нане, зашто... Она, већ не могући, одговара: — Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. Младен је оставља.
Ћипико, Иво - Пауци
Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом. Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.
—Зар нисам и ја из села? —Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. Иву гану болна младићева брига.
осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
у мирну воду, устумара и изломи слику, остане само за тренутак нејасна мрља преломљена круговима, затим и она ишчезне, болна оштрица, зрак што реже као бријач, блесне ми пред очима, и ја сам поново овде, будан, очајан, стешњен у камене зидове
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И блудећи тако на језеро паде, Па по њему - јаде! - кô закован стаде: У језеру плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу снива Небрежљиво плови, распустила косе, Занесени нек их таласићи носе!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (љутито, прекорно, показујући на Ташану): Шта је ово, Стано? Зашто да ми па ти не јавиш да је она толико болна и оваква? СТАНА (ситећи се и показујући на Ташану): Болесна, ја! А што по три дана ништа не окуси, то ти не говори?!
Ходи! Прибери се. Одмори. (Хвата је за руку.) ТАШАНА (малаксала, готово клонула, трза руку али је оставља): Болна сам. Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене.
ТАШАНА (клечећи): Дедо! Дедо! МИРОН То? Ово?! ТАШАНА Саслушај... Уморна сам, болна. МИРОН (показујући на њену собу): Иди тамо! ТАШАНА (вукући се одлази). МИРОН (сам): То? И још са невером!
(Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит! Где ти је снашка! СТАНА Снашка? Болна. ХАЏИ РИСТА »Болна«? Доведи је овамо. СВИ А — а — а! ХАЏИ РИСТА Сад ћемо да је оздравимо. Улази Младен.
(Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит! Где ти је снашка! СТАНА Снашка? Болна. ХАЏИ РИСТА »Болна«? Доведи је овамо. СВИ А — а — а! ХАЏИ РИСТА Сад ћемо да је оздравимо. Улази Младен. МЛАДЕН Дођосте ли?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и госпа-Фила, уосталом, имали су и сами нешто од дворских будала, и немилост је према Коди бивала понекад врло болна. Девојчица би причала другарицама о свом животу, о браћи, о мајци и о оцу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Истина, наша скорашња прошлост је толико болна и мучна да нам више и не пада на памет да ћемо под борбом улазити у своју земљу.
Она можда и не мисли више на мене. У праву си... Можда, могуће. Али наша садашњост је болна. Окружени смо челиком, мртвим и рањеним. Свакодневно слушамо прасак топова...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
си ми свег, Ти даљне радости болне, ти стег; Ти брижне љутње, ти љубави си сан, Ти жељна мисо што уљушка ми дан: Ти болна жудња колко ме кошташе тела; Ти вољна, болна патња, ти зависти ми бела. О, страшна, ти!
брижне љутње, ти љубави си сан, Ти жељна мисо што уљушка ми дан: Ти болна жудња колко ме кошташе тела; Ти вољна, болна патња, ти зависти ми бела. О, страшна, ти!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (Крши руке.) Ох, шта ја могу? (Зловољно): Ја, Циганка! У Бању, у село, тамо је моје!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што ти је, мори? — Болна сам, тето, — одговара полако Зона. — Болна? — Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји;
— Што ти је, мори? — Болна сам, тето, — одговара полако Зона. — Болна? — Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дин, ете.
— Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дин, ете. — Па млого ли си болна? У чаршију и ма’алу неси искачала? За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.
— одговара Васка. — Ако имаш бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...