Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја кључар чудне лепоте, да с тајном Срећом видим јасно да је ова жена Од истога светлог ткива начињена Од кога и болни мој сан о бескрајном. ЗАВЕТ Рече ми мој Творац у велико јутро: Човече, дигни се и јави у плоти.
Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови: као да цео народ деце мре напијући у стењу и у шкољевима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У кући би, прекодан, настала велика тишина, а тек пред вече зачуо би се, опет, болни глас неког виолона. У росијском посланству, међутим, све је било стало.
Теодосије - ЖИТИЈА
Благородни и сви остали црпући узимаху, хотећи осветити децу и домове своје, и сви болни који су имали многе и различите болести и који су мучени од нечистих духова благодаћу Божјом и молитвама преподобнога,
И молитвом светога спасе се болни, и наједанпут се исцели. Господе Боже мој, славим те и опевам име твоје, дивим се твоме великом човекољубљу и брзоме
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Што их се више стишало и примирило у логору, све их је мање желело да заспи. Мада беху измучени и болни у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били навикли на све то и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
непосредан и дубок израз његове природе, приказ трагичне драме његова срца и ума; то су, како је сам говорио уздаси, болни крици једнога вишега духа, једне уморне и разочаране душе. »Мисао је уздах духа; што дубљи дух, тим дубљи уздах...
ВЕЛИМИР РАЈИЋ Код Велимира Рајића (рођен у Алексинцу 1879*) исти аутобиографски и болни карактер. Његова књига Песме и проза (Београд, 1908) све је друго само не књижевно дилетантство и општа поетска места.
На његовој поетичној лири нема много жица. Он зна за љубав-страст, источњачки заносан »дерт« и болни »севдах«, љубав-олују, љубав-страдање, љубав-фаталност, »божанску болест« коју су стари описивали, која сажиже и
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Болноме болница треба иза тврдог зида ил у пећини у шуми било где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме треба да дојашу ноћу болничари да поглед на њега
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
С времена на време застану и ослушкују јаук рањеника на оној обали. Болни и тешки узвици или самртни крици умирућих прекидали су ноћну тишину.
Војници мљаште јабуке са хлебом, док се преко пута, на оној обали, разлежу болни јауци наших рањеника. Зора се помаља и са зебњом погледасмо на супротну обалу. Видимо тамо неке непомичне прилике.
Командир прати хитно ордонанса да позове болничаре, ако их где има... Махом су рањени у главу, или у груди и болни јауци непрекидно допиру до нас.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Још мало само, па ћемо суморни, са осмехом тужним, у страстима ружним, стати, болни, бледи, уморни. У биљу, или нечем другом, моћном, над пропланком једне шуме младе, наћи ћемо опет своје наде.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух. Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир.
И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни, вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Над светом који мре, Из болећива срца свог Пролива сузе те...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да Хиоци имаду на најлепшем месту предградија при мору преизрјадно устројени [х]оспитал с широким садом за 50 болни[х], страни[х] или домаћи[х], подаље од града велика зданија за лазарет и око по миља даље други [х]оспитал, зовоми
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али оно чиме је особито био тронут, то су били неизрециво болни звуци посмртног марша, који је јецајући одјекивао и некако нарочито дирљиво цвилио варошким сокацима, извођен од
малим, правилно поређаним лампионима, окружених црним замишљеним кипарисима, разлежући се околином некако чудно болни и пуни тужног, свечаног и дубоког прекора. Ја се сетих великог празника побеђених.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Свијет иза мене као да је опустио: као да је тај болни запад исисао из њега сву крв и упио у се све зажагрене очи људи. Осјетих да ме с леђа бије хлад.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Воле те болни, воле те гладни, Срцу т’ и руци кликују: хвала! К теби се журе, ширећи руке, Гдегод те виде дечица мала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Удри!“ — И по четворица навале бајонетима на бугарског војника. Из таме истрчавају други. Настаје бодење, јаук, болни крици... Натрчасмо на неко камење. „Трећа чета за мном!“ — чује се кроз хуку глас.
Наједном крик. — Ускочише! Чују се неки нељудски гласови, као режање зверова, онда мумлање, пригушено јаукање, болни узвици и нека псовка кроз стиснуте зубе. Очајна борба, као да се нешто вала, крши... Потом отегнут ропац.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Па гди је тај Ескулап? Време му разнело гроб... Гле Мехадије пут! Како болни јатама спеше, Болести лече с’ једне, друге да жертва буду.
около цела Ирига један клафтар дубок и толико широк јендек, исто таковим јендеком опкопано гробје и шпитаље гди су болни исцјеленије или последњу судбу своју ожидавати морали, све опкопано, терњем високо заграђено, као војени шанци, из
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У мозак мој је дах твој био уткан. И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је сћуткан.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Завапим, ал’ извије се глас. Милогласан је негде на звезди спас, што болни певач промуцах овде доле. Јер нема руке да раздреши нам чвор. Ал’ тамо, и на веке, зрак твој хоће ли болети?
Ћипико, Иво - Пауци
Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ништа га неће зауставити, ни моја преклињања да остане ту, ни мој неутешни, болни плач, ни моја несамерљива туга. Плашим се усамљености.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас. С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве. Што сам тужан тако?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Под прозором таласом сребрним шуми река А глас јој је сух и без јека, Сух и без јека. Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције, играмо се, картамо.