Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Многима је ова водица повратила живот, те ваљда ће и теби, добри мој Богдане! Болесник показиваше болном својом мимиком да би се рад животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том течношћу, па нагнувши се
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Опет ноћ без мира. И сад из далека, Вечерњега звона кад се чује јека, Помињем те с болном сузом што се рони. Нем, на изгубљеном валу, насред воде, Прве сенке ноћи док расту и броде...
И огласила се кроз мрак прве зоре Крвожедним твојим кикотом; док врућа Луч сунца спаваше у сутону горе, У напору болном првога сванућа.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се. Видим прсте! — Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. — Видим онако, плави се! — Па колико има прстију?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака. Све ће добро бити.
Па у оном болном и збрканом елану и у оној жеђи и безумљу он лудо брзо дође до коња, узјаха и појури И док су копите бесно прскале
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако се снова сад већ грозио, Исакович се сад већ био навикао да на путу проводи, време, у неком болном дремежу. Женину смрт је сматрао за велику неправду, па иако Исаковичи нису били баш религиозни, јако, ту вољу Божију,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Валови се муте, он се клати, лице му посиви као болном псету, у руци нема више знака, онда га гурне низ воду нечија нога.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одлазим, дакле, са тела топлих, и младих, срна, леду, на врху неком, у болном свом хитању? А плач ми само враћа се, порфиру једног зрна, што виси, о дрхћућем, жарком, концу, у свитању?
А кад неко што тужно рекне о младости ил животу бедном, наш осмех са страшћу болном али медном заспи, у пропланку једном.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у мали гробић поред пута, Арнаути гађају са неког брега у гомилу, у нас што и сами утучени присуствујемо том тако болном укопу.
— Еј, чуј ти, Петроније Свилару! Помодреле и крваве усне његове лако су задрхтале, лице се згрчило у болном изразу, безумне очи молиле за милост, али он, згрчен под погледима оних очију што су сијале дивљим бесом, не изусти
Укочени од зиме они се јежили, приљубљивали све ближе, све више, све присније и обоје у болном и неиздржљивом нестрпљењу, у муци очекивали су избавље* Штампан у Бранковом броју Нове Европе. ње.
за коју смело, овде на овом месту, тврдимо: да никако није могла бити позната у оном колико великом, толико уистини и болном, и по боловима славном добу наше никад незаборављене народне трагедије, добу историјског Боја на Косову.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од пријетње смијешнога која лебди над главом жртве знао сам застрепити као над самим његовим животом. У каквом малом болном људском моменту, у исмијаном сиротанском ганућу, у именданској јефтиној радости под објективом туђег хладног погледа,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У њој, наравно, брзо препознајемо и мајку из Откровења. Има и стихова који нас на то непосредно упућују. О болном, самртничком мајчином погледу стих: „Па ипак погледом својим бола питомост моју је убила“; о тајни рођења стих:
Јер је ишчезао њен лик. Лик што проткива сву песму, изгледа једину испуњену љубавном чежњом. Уосталом болном и песнички префињеном чежњом, као у ова два предивна стиха: Каткад једрима сна допловим у њу као у дом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио светлом воклиски бајни
Не схватам, не појмим речи, Ал' с болном некаквом мишљу на душу падају оне, Тако речито песма и тако сантуре звечи! 1892.