Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви. Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви. Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи.
И минућу ноћу крај твојих обала, Док ронећи сузе и не слутиш о том; И поћи далеко преко тамних вала — Све у болној жеђи за новом лепотом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Да ли треба? Или је боље: остати горе и овако у планинској усамљености, у болној и сањарској некој контемплацији, гледати: како по вечним, неумитним и леденим законима оне периоде пијанства и слепила
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његова књига Песме и проза (Београд, 1908) све је друго само не књижевно дилетантство и општа поетска места. У овој болној књизи нема ниједне мисли, ниједног осећања које песник није свом душом својом осетио и свим својим бићем проживео.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И у благом санку из прошлости давне Болној тици тако протицаху дани; Нит' се из сна креће, нит' очи отвара — И снег тихо веје — да тиче сахрани...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ох, зар је оно створење само зато живело да мени спреми овај мртвачки покров? И у болној напетости покушавао сам све да се спасем, да се извучем, да побегнем испод оног свог ужасног покрова. Узалуд.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И у благом санку из прошлости давне, Болној тици тако протицаху дани; Нит се из сна креће, нит очи отвара И снег тихо веје - да тиче сахрани... 1880.
Но туга, што здравље руши, Учини од тада преврат у болној његовој души. Силвије од ове ноћи сто пута осети јаче Сву пустош живота бедног и ништавила свога; Одсад је банчио