Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нашем архимандриту хоповском, Хаџи-Захарију, болну, дође на посјештеније старац Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се богу, господине”, док се оном досади, пак
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ Тај дан тако тужно звонила су звона, Болну неку песму из металног грла. Насред катедрале лежала је она, Као Илузија која је умрла. Тако плава, тужна.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја не знам и никад ништа не могу знати. Али осећам неку мутну, болну и збркану напетост у свима силама око себе и у себи.
Африка
Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.
Ја сам имао пред собом једну велику и трагичну егзистенцију, тако исто велику и болну као ови баобаби, који су пуни птица и пуни плодова. а као да су сасушени, никада не листају.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
свет, но у своје дело и у своје личности уноси лично себе, једно јако носталгично осећање живота, плаховиту страст и болну чежњу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ево, ја исправљам ту грешку, испуњавам болну празнину и, да онај тип на портирници Академије наука није непрекидно будан, вероватно бих већ одавно успела да утурам
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зар ме није киша мутна, марта и априла, увела у болну збрку играчака ситних? Па шта ми добро оста, од свих тих топлих крила, што су ме над Фрушку бацала, са равни житних?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
стварај, руши, ко да нема мене, И дај срећу коју ја не могох дати'', — Ја бих тужна срца и погнута чела Рек̓о болну тајну што ме давно коље: ''Ја знам добро, Боже, мане твога дела, Но ништа не могу замислити боље.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СВУДА ЈЕСЕН Сто голих грана, к’о сто црних руку, У шиби кише из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно допире до мене Звук капи које о прозоре туку.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А слутња тог другог простора и тог другог тока збивања рађала је неки мучан несразмјер, болну и чежњиву подвојеност бића.
Сједимо уз болесника, гледамо у његов утањен нос, и причамо. Опрезно заобилазимо болну тачку. Причамо му о равнодушним стварима које њега више не занимају, о стварима које више не дирају његово срце.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
још једна неурастенична мера натапа моје лице У болну гримасу еуразијских егзалтација... Шта су „еуразијске егзалтације“?
Краков, Станислав - КРИЛА
А то је све било страшно и лепо, и стварало је радост непојмљиву и болну. — Читавог га избацила, гледај, гледај. И све очи се упрле да виде како то горе кроз густи бели дим читава тела лете.
Петровић, Растко - АФРИКА
Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.
Ја сам имао пред собом једну велику и трагичну егзистенцију, тако исто велику и болну као ови баобаби, који су пуни птица и пуни плодова. а као да су сасушени, никада не листају.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ти си тако хтела. Гледаћеш из кута, уморна и свела, Завијена у грех и порочну таму, Не оплакуј тада своју болну драму. Свакидашња прича... Ти си тако хтела.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
То је воља судбе... горко придељење!... Кô боланог нада, небу подигнута, Подиже се гора од камена љута, Болну диже главу, а коленом клеца Каменито срце Млава јој просеца: Зајазит се не да, мумла, јечи, стење, И у муци тешкој
Ћипико, Иво - Пауци
з. У дворани удараше циганска музика. Звуци виолина продираху му до усред душе. Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
бесног лавежа, самртног цвилежа, не пропустити ништа од грозоморне јаве, бити вечно затегнута струна на гуслама која у болну тужбалицу претвара сваки жмарац тескобе и мучнине?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
оцу, као самој себи, као Богу своме, јер је он једини који све зна, све види, и који може да утеши и умири грешну и болну душу. ТАШАНА (зарадовано): Ох, хвала, хвала, дедо! Хоћу све да ти кажем, само не знам како ћу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!...“ и црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога