Употреба речи боло у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Али су дани пролазили и Христић се постепено стао стишавати. Оно оштро трње у грудима није га више боло као оне прве ноћи и сваког дана падали су му на ум неки нови разлози који су га уверавали како се он и сувише одужио.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло. Па кад постељу трновиту ману, На њој остави крви своје росу — А кад сунце грану, Трн се црвеним, слатким плодом осу..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности