Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Не звече сабље бритке, не — робовски ланци тупим својим јеком буде болом успавану својту оних што на мегдану бојном, светом страшћу занети, викаху: „Смрт или слобода!“ И гле, несрећници!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. И срце га болом заболе. Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом. Небо пепељасто. И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода...
Из свију ствари ти си у мене гледао, Твој громки глас сам чуо у морском ћутању... С болом пред ноге твоје свагда се предао, Само за твојим жишком следио путању.
веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.
Хоћу у твом срцу, после тамних јада, Да оставим једну носталгију дугу: Па све када прође, да се сећаш тада Са болом на срећу, с радошћу на тугу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница. Он паде у кревет, залепи негде везикатор и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато је оштро мотрила на сваку Јулину песму, и све се више и више с болом у срцу уверавала да је њена Јула несретна. Гђа Сида слуша, слуша песму коју Јула пева уз гитар.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
оним сладострасним опојним осећајем он је сањарио како грли, милује и заводи оно лепо и топло тело што се с неким болом подаје, па се ипак смеши и тако смешећи губи постепено свест. Гребен је.
Африка
неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу одбацујем разлике између неба и земље, између стварности и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тек после добрих пола сата, Исакович се појавио, ћопајући, са великим болом у слабини, и колену, код уласка у школу јахања.
Теодосије - ЖИТИЈА
писма к њему, говорећи: „Одлазећи од нас, ти нас утеши надом да ћеш се вратити к нама а дуговременим закашњењем — болом и скрбљу ме облажеш. Не презри онога који те љуби, доласком твојим узвесели душу моју!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Је л' те... је л' те? (Погледа их, али они не дижу поглед. Са горчином и болом.) О, колико много неваљалства, а колико мало храбрости; зар нико, нико зар не сме да каже: је ли то истина, је ли све
Матавуљ, Симо - УСКОК
И кад је бјежао уз которске стране, мислио је на њих с болом у души, али тада, на кревету, први пут осјети свом силином губитак.
Милићевић, Вук - Беспуће
Тек покашто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нисам могао да се макнем од силна, неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем, осећаја. Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.
А то је њу освестило. Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних
У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида.
Не гони боле, не гони, Јоле! Болу ти беше посвећен век — Телу си знао видати боље, Ал' ком се душа са болом коле, јадан је томе кољиво лек.
Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли, куне, из очију бол исцеда. Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос' жена.
Самсон дише предисаје најмилије свију жена, пакленим се сећа болом свију сласти, свију беда. Пакленим се болом сећа, паклена га мисô цепа, за белу је хвата руку, жестина му кивна,
Самсон дише предисаје најмилије свију жена, пакленим се сећа болом свију сласти, свију беда. Пакленим се болом сећа, паклена га мисô цепа, за белу је хвата руку, жестина му кивна, слепа.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да нам бешчасте породице, другове... А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.
— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена
Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи... — Чекај, стани... за Бога!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има власти још само тело голо. Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи.
Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . . Кад се облаци роје...
Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим. Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи.
Иста је наша псовка прва, нож и девојка насред села и стид домаћа. Здраво, наше обесне жене! Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене. А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом. Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам неразмишљено учинио, и замолим га за опроштај.
ће рећи: „Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом. То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима. Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
телу, али је зато душа била тако опажљива, тако напрегнута, да се и најмањи осећајни покрет одзивао у њој великим болом... Поплави га свега сумор и досада, а мисли му се наједаред разведрише и навалише читавим потоком једна за другом...
Изгубљена је позиција. Други је заузео њено место у тетину срцу. Али шта ће сад она? Шта ће са овим необичним болом, што је непрестано гризе, гризе ?... Чија ће милошта то залечити ? Та и њену срцу треба љубави; навикнуто је на њу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти љубавници с лажним ореолом, И што се увек лажним перјем красе, Мањи су од нас и срцем и болом. Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
„Ал’ ја сам ипак задовољна, када У вече, све кад сном мртвачким спава, Извадит’ могу с болом срце своје Из кога липти крв (пуно је јада); На њему твој је урезан лик.
Кроз алеје сане Туга веје, и шуморе гране. Ишао сам. Ал’ свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим Сјајем пуне месечине; гране Шýме, моле милост на све стране.
Мину... Далеко коб се јавља лаким ходом, Далеко звезде издишу над сводом. Далеко, тужан, сам, сред црних њива, С болом, празнином — све к’о да се снива! А око пуно горких, тешких суза.
искре пламенови ови, И причају ми моје доба славно, Мистично, светло, с наде ореолом, Протканом срећом, преливено болом, У коме трепти сан живота вечна.
и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти, мртво драго сломљенога срца.
Са жељом да се никада не вратим У места где сам младост своју пров’о; С гнушањем, болом у часима датим За љубав, ја сам смешан комплот ков’о У друштву страсти и гнева, да скратим Спомена старих
Прошло је, прошло све. И сунце жали Растанак мој са болом, и без воље, Снагу и нежност што су тужно пали Непрежаљени, без замене боље.
И слутим судбину једног чудног дана, Када ће, у бури што се свуда шири, Моје срце с болом својих старих рâна И немиром вечним — вечно да се смири.
Или се неће повратити крају Прошлости којом падају сад таме, Прошлости драге, остављене, саме, Засуте болом у раскошном мају, Док дани горке судбине јој трају?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (са неисказаним напором да се насмеје, са сузама у очима, с болом у устима, кркља срећан, гледајући у њу): А... а... а...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тамо, куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име! Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме.
И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију, Што своје душе на звјездама грију, Света смо жива породица теби!
икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих је, болом сатрвена, Ивањског цвећа руковети сухом. Даница Марковић ЦЛВИ АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА Прошле су љубичице!
Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни. Петоро седимо: једна седа дама, Са слеђеним болом, к'о древна Медуза, И једна девојка, с тананим уснама, Упалих прсију, и усахлих суза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тада дођоше на ред и генерални закупци порезе“. Савладана болом, мора да застане, но убрзо прикупи сву своју снагу и прича ми даље: „Још давно пре свега тога протурише се у јавност
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
идеални снови нашег живота ишчезавали су, магла нашег љубавног пијанства нестајала је постепено и ми смо се с болом повлачили у себе да претресамо своје илузије.
Ужаснут и до самога срца жацнут болом, Алекса Лепир, једним муњевитим покретом, испуштајући у исти мах свој мач, принесе тада онај Вуковим мачем посечени
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Доживљавао је у сасвим зорном предочењу свој наум. До те мјере да би му се с малим но оштрим физичким болом оросили дланови.
Обиљежен је тим искуством као неком ахмедијом око чела. Уљепшан својим болом, фатално означен својом кривицом. Неко вријеме држат ће се повучено, по страни. Па и то ће му нешто подавати.
На концу свију стаза стоји шутња и мир са свиме: широки мир са болом, с људима, са животом — са самим собом. У мени тишина, нада мном подне без руба, уоколо призори земље у доброј поплави
Не знам. Осјећам само да нема стварнијег добра од тога: мир са радошћу, с болом — и преплављеност сунцем.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...
Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: — Истину си рекла. Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Спава сан среће, к'о дан после кише, У дну сутона који неће проћи. Спава сан среће. Дах гроба се вије Животом, болом, временом простора; Ничега нема што умрло није; Тишина пуна скамењених бора.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тада је болом скрхани Универзитет одао последњу почаст свом великом човеку, и одавде су Максвелови посмртни остаци испраћени у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на прозоре и трнула кроз собе у башту она би откопчавала минтан, разгртала кошуљу на прсима и посматрајући с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи, мајци,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ја волим једне боле Нег’ усклике разне, ситне. Боље ј’ да још неко време Једним болом уздишемо, Него да се, расцепкани, Сваки за се радујемо.
Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо
Петровић, Растко - АФРИКА
неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу одбацујем разлике између неба и земље, између стварности и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1913) ХИМНА ПОКОЛЕЊА 1. ВАСКРС Свуд јесен мрка разапела нити, Камење плаче и прозебле гране, А Покољење Суза болом кити Гробове своје још непокајане.
И подне и поноћ једнолики, мукли. У тој јези као и богови сами Да су се пред болом у амбис повукли. Само бели бездан пахуљице веје.
Бол нас један зором као труба буди, Болом једним свака налита је чаша, Болом једним кришом плачу наше груди: Где су деца наша? ...
Бол нас један зором као труба буди, Болом једним свака налита је чаша, Болом једним кришом плачу наше груди: Где су деца наша? ...
XXВ О, како боли на дну душе сане, Кô црна слика немоћнога Хоћу, Кô бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју очајну самоћу А суза
И кад једног дана твоју главу малу Осетиш да јесен пепелом покрива, Заплакаћеш горко болом срца жива Што си чар лепоте сточила у шалу. Тад ћемо се срести. Далеко, бескрајно Биће наше душе тога боног часа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе. И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прича ми о томе како му се Јелена данас наљутила. Прича горко, с кајањем и болом. Мени се то никако не би могло догодити да сам којим случајем негде срео своју женску.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
неку нестварну кад се појави и узбере Наш сан, кога је река требало тек да полази, Међ одблесцима чуда мисао се тек с болом разбере.
Сузама врелим тако збришем јој особен лик, Па, да познати је више нећу, обузме над њом ме страх: Очајним, јединим, болом испустим из себе крик.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
1907. МОЈА ОТАЏБИНА Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.
У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште... И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја — Мој дом и моје рођено огњиште.
Скупила се чељад. Сви гледају у њу, Са дубоким болом скрушени и свели; И сви ову бледу сељанку у гуњу Сузама би својим утешити хтели.
Једва сам чекô на ове тренутке С немиром срца и са болом груди; Ја сам сит вреве и досадних људи И празна доба што нам рађа лýтке. Оживи мене, ноћи богом дана!
8 Непомично, тамо горе. На висини звезде стоје; Вековима гледају се С немим болом чежње своје. Оне зборе један језик Тако богат, тако мио; Но ниједан филолога Још га није разумио.
Ту у ноћ нему сам био, Сав болом обузет; На месечини се њи'о Бедних грешника цвет. 63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило