Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка које је фра-Боне. — Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.
Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: — Дакле, имаш жицу стари Јерковића да милујеш шалу, а не кô фра-Брне! Ајдемо!
Ајдемо! Боне га одведе у главну улицу, к адвокату. У предсоби бјеше много сељака у писарници такође. Адвокат, видећи фратра, остави
У предсоби бјеше много сељака у писарници такође. Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе. Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.
У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир. Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања: —
Мога зову Вртиреп, јер се врцкâ иђући кад је бија млађи. Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси... У томе изађе Боне с адвокатом.
Било је већ десет часова. Бакоња замоли Бону да му да једнога ђака који би га провео по вароши. Боне одреди најмлађега и они пођоше. Бјеше, ваљда, двије-три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика. Звао се Шимета.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од пјесме, цике, и од страсти боне... Ах, - еухое, Баццхе, Баццхе, Баццхе! М.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У ту душу, у ропац, опело, Да потоне све што било није, Да потоне... и да магле сиње Обавију: на часове боне И на љубав да попада иње И заборав... И да све потоне.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тоне... вечно тоне... И ритмично струји, к’о шум меких крила; Преко моје душе, сањиве и боне, Снова неког Бога расипље се свила („У мајске вечери“) Поезија Рада Драинца, за разлику од Радојка Јовановића,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
бабе умље змијино Потражило је неме трагове Којим авети ноћне путују По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И, боне, qуо віртуѕ туа те воцат: и педе фауѕто, Грандіо латуруѕ меріторум проеміа. Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛАДИКА (за себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У црне дворе пакла укоси... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? Нимало! Нисам ли лане с мајком ручала?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
22 И кад би љубице мале Бол мога срца знале, Са мном би плакале оне Да ране блаже ми боне. И кад би славуј у лугу Знао за моју тугу, Песме би запевô лепе, Што теше и срце крепе.