Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он је грли млађан жарко, Он је стиска уза себе: „Мила моја, сунце јарко, Благо мени поред тебе!“ Ал' му ево боно паде Уједанпут чедо красно, Боно паде, не устаде — Зађе њему сунце јасно.
“ Ал' му ево боно паде Уједанпут чедо красно, Боно паде, не устаде — Зађе њему сунце јасно. Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе,
Срце боно, глава ватра жива, Ветрић лађан жегу разлађива, Славуј тица умилно попева, Сваким гласком лека рани лева.
Како дође, процвилела мати: „Помоз', оче, молитву очати!“ Отац гледну јадно боно дете, Погледа га од главе до пете: „Ришћанице, болест је голема, За њу нема на земљи мелема, Ал' не бој се, све
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Узалуд га жене и девојке гураху и грђаху да не иде за њом, он се никако не одвајаше. Тек кад се Тода окрену и боно смешећи се ману му руком, он се тад одвоји од ње гледајући је зачуђено и пренеражено.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јер лаже вас најмилије, јер срам је, што песме славе. за чим вам суза лије и боно клону главе! У ноћи за чим тугујете, што кујете у звезде, што моле цркве свете, и хоће војске, што језде.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И док ћуте звезде, стазе, руже, Ја их жалим, оплакујем, волим; Искидане мелодије круже Мојом душом наивно и боно. А часови струје монотоно. Тужбе ветра у гранама голим Са звуцима мог срца се друже.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту.
Биће доста ако, Куцнув и ја у узвишено звоно, У које куца поколење свако, Једно за другим, с вером или боно, „Видим како се, у магли што руди, К'о незапамћен мастодонт прастари, У огромноме лежишту свом буди Универсална
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Чобанин се тако смеши мило, боно! Шта ли сања и ког гледа сада у сну? Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; Сунце сија, земља пуцка... вода пљусну.
Краков, Станислав - КРИЛА
Дим се лагано дизао са огњишта. Клисура је била дубока те се димови нису одозго са туђих ровова могли да виде. — Боно и цисто... и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно? И онај суморни усклик и слатки онај над, Што у акорду једном, кô тајно некакво звоно, И сумњи и вери мојој израза
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Она боно рече: — Онда никад нећу бити твоја! — Ти мораш бити моја, па ако не на овоме а оно на ономе свету! — узвикнух ја ове
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На самом почетку те улице испаде пред нас један Грк: „Монсије... боно... цисто!“ Аха... ту смо. На правом смо путу. Он напред, ми за њим.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Капије твоје нико не отвара, По њима мирно црв дубе и шара — Гризе, кô чежња једно срце боно. Ево ми собе! О дувару јоште Икона виси, прашљива и сама, И у ме гледа и шапће из рама о до6у среће, дјетињства,
И сваки дршће, продире и тоне, И расипа се кô рубин, кô дуга... Док овдје гори, више њена гроба, Трепти и кружи боно, свако доба, Сам један црни лептир — моја туга. 1911. ЈЕСЕНИ МОЈА... Јесени моја, поздрављам те!...
ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту.